Ovogodišnji je Vidovdan bio zamišljen kao veliki istorijski spektakl. Datum, Kruševac, prva dobijena kosovska bitka. Sve je trebalo da pršti od simbolike, onako kako ju je zamislio Aleksandar Vučić: „Srbija se promenila, a da se ničega nije odrekla, niti prodala i izdala.“ Trebalo je, ako ništa drugo, nakon svih ovih godina konačno rekonstruisati Žarka Lauševića koji bezmalo četvrt veka, od učkura do grla bijela rastavlja Ljubu Tadića od života, u Boju na Kosovu. Baš onako kako je one ‘89. Šotrin film zgodno poslužio Slobodanu Miloševiću u pakovanju imidža oca nacije, taman tako je vidovdanska predstava Vlade Srbije u Kruševcu imala da posluži Dačić&Vučić dvojcu bez kormilara da se konačno ustoliče kao novi srpski reformatori jer su im eksperti za self–marketing dojavili da je to mesto upražnjeno još od smaknuća Zorana Đinđića. Ali, avaj, Milošević je za svoj avatar imao okrugli datum, šest vekova od Kosovskog boja. A Dačić&Vučić, em bez okrugle godišnjice Kosovske bitke, em bez toliko priželjkivanog briselskog datuma. Duplo golo, a show must go on…
Zato su delovali baš smlaćeno i razočarano, bez trunke energije i uverljivosti interpretirajući brižno pripremljene govore o „evropskom Vidovdanu“ od kojeg se „više neće slaviti porazi nego pobede Srbije“, o „preokretanju toka istorije“, novom kalendaru i kamenu međašu kojim su lično njih dvojica zatukli sve srpske nazadne mitove, i tako omogućili da reforme i modernizacija, ta nova naprednjačka mantra otkako ju je izgovorio Vučić, u Srbiji konačno počnu da se sprovode. Ruku na srce, vicepremijer Aleksandar Vučić izgledao je lošije od Dačića, nekako smlaćenije, ali o tom potom.
DATUMSKI MEANDRI: Ukratko, nije baš da se u Briselu ništa nije dogodilo, ali nedovoljno za spektakl. Za zbrku oko datuma, jesmo li ga dobili ili nismo, najveći krivci nisu Dačić i Vučić, a nisu ni mediji ovdašnji, koliko je kriva sama formulacija zaključka usvojenog na zasedanju Evropskog saveta, 28. juna. Pa je red da je citiramo: „Evropski savet prihvatio je zaključke i preporuke Saveta ministara od 25. juna i odlučio da otvori pristupne pregovore sa Srbijom. Prva međuvladina konferencija održaće se najkasnije u januaru 2014. godine. Pre toga, Savet ministara će usvojiti okvir za pregovore koji će Evropski savet potvrditi na svom redovnom zasedanju o proširenju.“ Elem, veliki je ustupak napravljen Dačiću&Vučiću u Briselu, jer je iz konačne verzije usvojenog zaključka izbačena reč „decembar“, kada će na redovnom zasedanju Evropskog saveta biti „potvrđen“ okvir za pregovore. Dakle, u „decembru“, ili „na redovnom zasedanju“ Saveta EU biće „potvrđeno“, a ne „odlučeno“. Herman van Rompej, predsednik Evropskog saveta, objasnio je da je „potvrda“, izuzev što je jako dobra reč, „deo normalne procedure i nije nikakav uslov“. Isti je ovaj gospodin odmah posle vikenda požurio u Beograd da pojasni Dačiću&Vučiću da ustupkom u formulaciji usvojenog zaključka nisu promenjeni ili odbačeni nemački uslovi (pogledajte okvir) o kojima je govorila Angela Merkel posle odluke Saveta EU u Briselu, te da su „suštinska primena briselskog sporazuma i normalizacija odnosa Prištine i Beograda“ – ključni, dakle preduslovi za otpočinjanje pregovora u januaru 2014.
„Nađeno je kompromisno rešenje u formulaciji zaključka“, kako reče za „Vreme“ Đorđe Vuković iz Cesida, „početak pregovora je najavljen, ali tako da budu zadovoljeni nemački uslovi“.
Premijeru Ivici Dačiću, međutim, ne odustaje se od tumačenja zaključka Evropskog saveta po kojem „nema uslova“ i „nema nove provere“. Vicepremijer Aleksandar Vučić, poslovično obazriviji, kaže da je januarski početak pregovora sa EU manje od onog što je očekivao, ali da je to više nego što je bilo koja vlada u poslednjih 25 godina uradila. Počasni predsednik DS-a Boris Tadić, pak, povodom ujdurme oko datuma rekao je ovako: „Iako je odluka Saveta EU veoma značajna i ojačava evropsku perspektivu naše zemlje, Srbija, nažalost, nije dobila datum za početak pregovora. Javnosti se, potpuno nepotrebno, medijski plasira zabluda o tome kako će EU otvoriti pregovore sa Srbijom bezuslovno, što je apsolutno netačno.“ Mediji u Srbiji su dvojcu iz Nemanjine 11 uglavnom pomogli koliko su mogli, ne pridajući mnogo važnosti rečima Angele Merkel po kojima je jasno da će se u decembru Evropski savet ponovo baviti Srbijom i procenjivati implementaciju Briselskog sporazuma Prištine i Beograda. Nemački uslovi na kojima je insistirala Angela Merkel zaglušeni su samo ovde prigodnim horskim aplauzom svetskih medija i evropskih predstavnika u Srbiji. Razumljivo. I Briselu i Beogradu bilo je važno da se obezbedi prvi utisak, a tu su značajno pomogli i službenici iz EU koji su naučili da Srbi vole istoriju i mitove, pa je tako i Vensan Dežer više puta upotrebio reči „pobednički“, „Vidovdan“ i „istorijski“, ne bi li koliko-toliko podržao onu vučićevski skrojenu simboliku. Na naslovnoj strani vikend izdanja tabloida „Informer“, za koji se osnovano sumnja da je blizak vicepremijeru Aleksandru Vučiću, osvanula je očekivana naslovna strana: „Dobili smo taj datum, a sad SPEKTAKL! Ovog leta na repertoaru: rekonstrukcija vlade, raspisivanje izbora, istrage o vezama ljudi iz vrha vlasti s mafijašima, hapšenja ministara, lidera stranaka…“ Ali je kudikamo zanimljiviji bio izveštaj sa koncerta Svetlane Ražnatović na Ušću. Tamo je pisalo da je Ceca pesmom „Srbiji čestitala ulazak u Evropu“. Jer ko bi se sad bavio detaljima? Razume se da je na koncert „pravo iz Brisela“ stigao premijer Dačić.
U datumskom spinovanju i sluđivanju i onako zbunjenog naroda, Srbijanka Turajlić, profesorka Beogradskog univerziteta, ne vidi ništa neobično. „Pregovarači imaju potrebu da opravdaju uspeh svojih pregovora, pri tom mislim da je jako dobro što su oni pregovarali i da kosovsko pitanje mora da se reši nekako, ali, način na koji oni to rade, kao jedan kupoprodajni ugovor, njih dovodi u poziciju da stalno moraju da dokazuju da su dobili protivvrednost za ono što su prodali. Tako da to spinovanje oko dobijanja datuma služi samo zato da bude predstavljeno da smo mi nešto dobili za ono što smo dali. Pritom, niko i ne govori da mi nismo ni dali nego smo samo konstatovali da je to nešto otišlo, jer smo morali da konstatujemo kad-tad. I otud to sluđivanje.“
BRISEL ODLUČUJE O IZBORIMA U SRBIJI: Datumska spinovanja su koliko sutradan zamenjena spinovanjima o „neodložnim poslovima“ kojima vlada „sad kad imamo datum“ konačno može da se posveti. Tako su opet otvorena tabloidna licitiranja o rekonstrukciji vlade, vanrednim izborima, o tome ko od ministara napušta vladu, ko će biti uhapšen i koje će se nove afere otvarati. Ponovo sve isto u duhu disciplinovanja koalicionih partnera. Sve te „vruće teme“ koje se otvaraju u medijima, profesorki Turajlić više liče na populizam kojim vlada ova vlada, nego „što je tu reč o nekoj ozbiljnosti da se nekud konačno krene“.
„Kada bi bili ozbiljni da formiraju pregovarački tim za pristupne pregovore sa EU, da se dogovore za svako poglavlje sada, ko će o čemu da razgovara, onda bi ta priča o datumu i šta smo dobili, imala nekog smisla. Ovako nema. Postoji i dalje jedna zapitanost koliko su mediji i naši tzv. politički analitičari nespremni da se upuste u ozbiljan dijalog s ovom vladom, tačnije njenim prvim potpredsednikom. Ta neka snishodljivost u odnosu na prvog potpredsednika vlade je meni nepojamna i do kraja nerazumljiva. Reklo bi se kao da ovaj čovek drži dizgine nekakvog angažmana, kao da je reč o filmskom spektaklu koji treba da počne da se snima i svi se nadaju da će biti u podeli“, kaže dr Turajlić.
E sad, nije teško zaključiti, da Berlinu i Briselu nije baš do novih izbora u Srbiji, pa je to bio i jedan od osnovnih razloga kompromisne formulacije zaključka, kojom nisu iznevereni nemački uslovi, ali su Vučiću vezane ruke. Sa čistim datumom ili potpuno bez njega Vučić je imao mogućnost da uđe u vanredne izbore u Srbiji. U ovakvoj „štap i šargarepa“ varijanti, on ne može da se bavi izborima i rejtinzima, nego 23, 24, i 35. poglavljima Pravnih tekovina EU koja će biti prva otvorena u pregovorima Beograda i Brisela. Jedini „garant“ Briselu da bi Srbija u tim poglavljima nešto mogla da uradi, upravo je Vučić. Ta poglavlja su redom vladavina prava, reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, i na kraju, ali i najvažnije, poglavlje 35 – ostala pitanja – koje se bavi regionalnom saradnjom, tj. u našem slučaju tzv. potpunom normalizacijom odnosa Beograda i Prištine. Kako ovih dana javljaju poznavaoci prilika u Berlinu i Briselu, čak i ako do decembra obavimo implementaciju sporazuma sa Prištinom potpuno i do kraja, i nekog januara (naprednjaci pričaju da su dobili uveravanja da je to 14. januar, opet simbolično srpski praznik) otpočnu pregovori Srbije sa EU, nije ih teško zaustaviti. Naime, svako kočenje normalizacije odnosa s Kosovom, ili zastoj u reformama u oblastima pravosuđa i borbe protiv korupcije, mogu blokirati pregovarački proces.
Đorđe Vuković zato veruje da tzv. međunarodna zajednica jeste taj „veto igrač“ koji lako može da blokira vanredne izbore u Srbiji jer im u trenutku kada treba završavati kosovsko pitanje, izbori najmanje trebaju. „To je taj spoljni faktor, za njih je sada ključno kako će se primenjivati sporazum između Prištine i Beograda. Njih druge stvari ne interesuju. Pa je moguće da traže, u toj situaciji, određenu stabilnost vlade.“
Međutim, Vučić je neki dan na konferenciji za novinare rekao da ne zna da li se međunarodna zajednica protivi vanrednim izborima, ali da ga to i – ne zanima: „To je unutrašnja stvar zemlje Srbije jer ovom zemljom ne vladaju ni Amerika ni Nemačka. Oni su dobri prijatelji, ali kada je reč o izborima, ne pitaju se jer je to unutrašnja stvar Srbije.“ O izborima je još rekao da ne razmišlja o njima, ali i ne isključuje tu mogućnost.
POZICIJA OPOZICIJE: Ovako skrojena odluka Evropske komisije o početku pregovora svakako više ide naruku Dačiću i Dinkiću, nego Vučiću, koliko god on tvrdio da ne isključuje mogućnost izbora. Možda Vučić nikad i nije ozbiljno mislio o izborima, ali je uvek mogao da ih upotrebi kao krajnju meru u disciplinovanju svojih koalicionih partnera. Jer, svima je jasno da ni Dačiću ni Dinkiću nije do novog izlaska na birališta pred građane. Oni u ovom trenutku, kaže Vuković, imaju vlasti koliko najverovatnije neće imati posle sledećih izbora. „Malo je verovatno da socijalisti ponovo imaju premijera i ključne resore kao što su policija, obrazovanje i zdravstvo, kao što je s druge strane mala mogućnost da u nekoj drugoj konstelaciji snaga Dinkić dobije ključne ekonomske resore kao što ih sad ima. Oni ne mogu ništa da dobiju novim izborima, ali mogu sve da izgube“, tvrdi Vuković. Poznavaoci prilika među naprednjacima tvrde da postoji mogućnost da Dačić i Dinkić budu isključeni iz vladajuće koalicije, a da Vučiću, koji bi u tom slučaju postao premijer, manjinsku podršku u Skupštini pruže demokrate. „U tom slučaju bi demokrate i naprednjaci podelili vlast u Beogradu“, reče za „Vreme“ jedan ugledni naprednjak iz vrha stranke. Na pitanje da li je to samo još jedno medijsko spinovanje, tačnije pritisak Vučića na Dačića da pristane na njegove uslove rekonstrukcije vlade, ovaj naprednjak kaže: „Izbora neće biti. Potrebno je da napravimo vladu koja će biti u stanju da primeni sporazum s Prištinom do kraja, i koja će biti u stanju da se obračuna s korupcijom prvo u svojim redovima, kako ne bismo prokockali januar 2014. Potrebni su nam ljudi koji su to u stanju da učine. Malo je vremena preostalo, a prilike za popravni nemamo. Ako Dačić i Dinkić pruže dokaze da su u stanju da radimo, idemo dalje, ukoliko ne, pomoć moramo tražiti na drugoj strani.“ Vučić, međutim, uz obećanje da će rekonstrukcija vlade biti završena do 27. jula, reče da nije bilo razgovora o promeni koalicionih partnera, ali po načinu na koji je to rekao kao da ne isključuje tu mogućnost: „Svako svakog može da promeni, ali do sada nije bilo takvih razmišljanja. Razgovaraćemo, pa ćemo videti ko se za šta zalaže.“
S druge strane, Đorđe Vuković veruje da naprednjacima odgovara da imaju ovakve koalicione partnere jer sve ono što je loše na vlasti oni mogu da adresiraju na njih i to je jedna lagodna „pozicija opozicije u okviru vlasti“. Kao što su pred izbore u takvoj poziciji bili socijalisti i URS u odnosu na DS, sličnu poziciju sada naprednjaci zauzimaju u vlasti. Takva lagodna pozicija kupuje im vreme. Preuzimanje ključnih pozicija vlasti, tvrdi Vuković, kasnije bi moglo da im se negativno odrazi na rejting: „Ključne pozicije vlasti nose i svu odgovornost sa sobom. Onda građani kažu, dobro, da vidimo šta ste vi uradili. Objektivno, da neko nešto ozbiljno uradi u ekonomiji ne može narednih nekoliko decenija, jer to nije proces koji bi mogao da se rešava u sledećih nekoliko meseci. To su procesi koji traju dva, tri mandata najmanje da bi se izašlo na neke prosperitetne grane.“
Vučića i naprednjake nimalo ne plaši kako će biračko telo reagovati na rasplet događaja oko EU i Kosova. Jer, Kosovo i EU već dugo nisu dominantna pitanja za birače. Vuković dodaje: „To su sekundarna pitanja. Biračko telo naprednjaka su gubitnici tranzicije, oni koji prethodnu vlast krive za loš život. Na primer, kad pitate birače o privatizaciji, za njih nije pitanje jesu li privatizacije neuspešne, nego je pitanje za dobar deo birača da li su one uopšte bile potrebne. Kada SNS kaže da su problem loše privatizacije, time daju građanima signal da je problem što je uopšte bilo privatizacija. Zato im ljudi veruju, jer su mase građana ogorčene što je privatizacije bilo uopšte, u firmama koje su oni stvorili. U tom kontekstu, EU i Kosovo su sporedne teme.“
Ipak, Vučiću se žuri. Jer zna da će građani uskoro početi da zaboravljaju ko je bio na vlasti pre njega, pa će krivca za svoje probleme potražiti u aktuelnoj vlasti. Vreme ne radi za njega, kaže Vuković, „ali u ovom trenutku on ima kontrolni paket akcija i bez Vučića nema sledeće vlade, bilo da naprednjaci tu budu sami, ili sa jednim ili dva koaliciona partnera“.
Zato je vicepremijer izgledao onako smlaćeno na Vidovdan, u Kruševcu.
Potpuno raspuštanje srpskih „paralelnih struktura na severu Kosova“.
Stvaranje novih struktura u oblasti sigurnosti i pravosuđa Kosova koje podležu političkoj kontroli i finansiranju samo od kosovske vlade.
Detaljni uvid svih srpskih plaćanja institucijama na Kosovu.
Održavanje slobodnih i fer lokalnih izbora na Kosovu.
Potpuno sprovođenje svih prethodnih rezultata procesa dijaloga.
Neometan pristup kosovske granične policije i carinika graničnim stanicama na severu Kosova.
Otvaranje mosta na Ibru.
Potpuno razjasniti napad na nemačku ambasadu kroz sudski. postupak i počinioce, kao i one što stoje u pozadini slučaja, pravosnažno osuditi.
Da se Srbija ugovorom o pristupu obaveže da, posle prijema, ne blokira približavanje Kosova EU.
Reforma pravosuđa
Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Medijske slobode.
Zaštita manjina.
Obezbeđivanje investicione sigurnosti.
Izvor: „Politika“
