foto: ap
Prazni stadioni, odložene utakmice, suspendovana takmičenja. Virus kovid 19 je na neodređeno vreme ugasio globalni sport. Finansijske posledice po sportsku industriju biće merene u desetinama, možda i u stotinama milijardi dolara
Poslednji put kada je sport širom planete u potpunosti prekinut na neodređeno vreme nebom su grmele nemačke štuke, Crvena armija je kaćušama desetkovala pripadnike Trećeg rajha, milioni vojnika su po rovovima štektali svojim mitraljezima na neprijateljske položaje. Bilo je ratno stanje.
Od Drugog svetskog rata naovamo nijedan događaj, nijedna kriza, epidemija ili oružani konflikt nisu zaustavili sportska takmičenja na svim meridijanima. Tek je pandemija korona virusa potpuno paralisala globalni sport. Iz dana u dan uvećava se broj otkazanih sportskih događaja širom sveta.
FUDBAL KAPUT
Očekivano, najgore su prošli najpopularniji i najmasovniji sportovi. Korona virus je „otkazao“ Ligu šampiona, Ligu Evrope, englesku Premijer ligu, špansku Primeru, nemačku Bundesligu, italijanski Kalčo kao i mnoga druga klupska takmičenja širom Evrope. Neizvesno je i da li će uopšte biti održano Evropsko prvenstva u fudbalu, koje bi trebalo da bude upriličeno od 12. juna do 12. jula u dvanaest evropskih gradova.
U danu kada ovaj tekst bude išao u štampu svih 55 članica UEFA, ali i predstavnici udruženja igrača, klubova i liga, održaće putem video konferencije sastanke sa predsednikom evropske kuće fudbala Aleksandrom Čeferinom kako bi se razmotrila „sudbina“ EP. Mediji spekulišu da su otvorene mogućnosti da EURO 2020 bude organizovan u decembru ove ili čak u nekom terminu naredne godine.
I u Srbiji je nakon uvođenja vanrednog stanja sport potpuno stao. Do daljeg se odlažu, a verovatno i završavaju sva sportska takmičenja u ovoj sezoni. Očekuje se da će prvaci u gotovo svim sportovima biti proglašeni prema dosadašnjem plasmanu na tabelama. Do prošlog vikenda su se sve fudbalske utakmice u domaćoj Superligi igrale pred praznim tribinama. Iako su ovdašnji strastveni fudbalski ljubitelji možda već i navikli da na televiziji gledaju utakmice na kojima nema gledalaca zbog brojnih kazni koje je UEFA nemilice delila našim vodećim klubovima, bizarno su delovale avetinjski prazne tribine na utakmicama poslednjeg održanog kola Lige šampiona, recimo, kada su igrali PSŽ i Dortmund.
KOŠARKA AU REVOIR
Sasvim očekivano i evropska, svetska i regionalna košarka je potpuno „nestala sa radara“. Suspendovane su američka NBA, kao i univerzitetska košarkaška liga, a izuzetno popularan završni košarkaški turnir američke koledž košarke poznat kao „Martovsko ludilo“ (March Madness) ove godine je otkazan zbog pandemije kovida 19.
Prekinute su, ili na određeno vreme suspendovane, košarkaške utakmice Evrolige i Evrokupa, a ironično, to je bila i jedina odluka oko koje su „morali“ da se slože inače „neprijateljske“ konkurentske organizacije FIBA i Evroliga. Izvršni direktor Evrolige Đordi Bertomeu rekao je da će utakmice u tom takmičenju biti „suspendovane najmanje do 11. aprila“. Evropska košarkaška federacija FIBA bila je još restriktivnija, navodeći da je doneta odluka da su sezone u klupskim takmičenjima pod njenim okriljem (ženska Evroliga i Evrokup, kao i Evrokup u muškoj konkurenciji) završene.
Ni regionalna ABA liga neće se igrati u narednom periodu, a za sada su aktuelna dva predloga kako završiti sezonu: da vodeći Partizan bude proglašen šampionom, ili da se odigra Fajnal-for turnir, naravno, kada se za to steknu uslovi. Ovom prvom predlogu KK Crvena zvezda oštro se usprotivila.
BYE BYE TENIS I FORMULA 1…
Svetski tenis je takođe otkazan i to najmanje u narednih šest sedmica, a i sezona globalno veoma popularne Formule 1 će najranije početi trkama koje se tek od maja meseca voze u evropskim zemljama. Ako se uzme u obzir da je ukupan prihod F1 u 2018. godini, kako navodi američki „Forbs“, iznosio preko 1,8 milijardi dolara – od čega je na TV prava „otpalo“ 603 miliona, a na sponzore „najbržeg cirkusa“ 267 miliona dolara – prosta računica kaže da odlaganje samo jedne trke Formule 1 odnosi gotovo 90 miliona dolara prihoda.
Američki kanal ESPN je sačinio listu koja obuhvata gotovo svaki svetski sportski događaj – od streličarstva, preko atletike, fudbala, do rvanja – koji je pogođen pandemijom korona virusa. Radi se o stotinama različitih takmičenja širom sveta.
Upitno je i održavanje najvećeg ovogodišnjeg sportskog događaja u svetu, Letnjih Olimpijskih igara u Tokiju, iako je premijer Japana Šinzo Abe nedavno dao ohrabrujuću izjavu da će se Igre održati kada je i planirano, u julu mesecu. „Prebrodićemo širenje zaraze i bićemo domaćin Olimpijskim igrama bez problema, kako je i planirano“, rekao je Abe, dodavši kako će konačnu odluku o tome ipak doneti Međunarodni olimpijski komitet (MOK).
Imajući u vidu da će Olimpijske igre u Tokiju organizatore koštati više od 10 milijardi evra, postavlja se pitanje koliko će korona virus, jednom kada utihne i kada se saberu svi gubici, na kraju koštati čitav globalni sport. Dobar primer za to je i prvi veliki otkazani sportski događaj u svetu, teniski turnir iz Masters 1000 serije u Indijan Velsu. Procene su da su direktni finansijski gubici zbog otkazivanja ovog turnira – kome svake godine prisustvuje oko 400.000 posetilaca i kojeg zbog veličine i dužine trajanja nazivaju „petim gren slemom“ – premašili iznos od šezdeset miliona dolara.
IZGUBLJENE MILIJARDE
Iako još uvek nije moguće precizno izračunati krajnje cifre, gotovo sa sigurnošću se može govoriti o tome da će finansijske posledice po sport i sportsku industriju biti merene u desetinama, a verovatno i stotinama milijardi dolara.
Pođimo od globalno izgubljenog novca od prodaje karata. Iako su velikim delom kapaciteti stadiona i dvorana širom sveta popunjeni zahvaljujući sezonskim kartama, ipak treba obratiti pažnju na činjenicu da su pojedinačne karte na utakmicama izuzetno skupe. Tako na primer prosečna karta za NBA utakmicu iznosi negde oko 96 dolara, odnosno 31 funtu za meč engleske Premijer lige. Utakmice UEFA Lige šampiona spadaju među najskuplje u sportu, a u zavisnosti od toga da li se igraju mečevi u grupnoj ili daljim fazama takmičenja (četvrtfinale, polufinale, finale…) cene variraju od nekoliko desetina do nekoliko stotina evra. Da ne govorimo o troškovima smeštaja, putovanja, hrane i pića za gostujuće navijače i fanove.
I američkoj NBA ligi prete ozbiljni gubici. Američki mediji navode da ukoliko se tamošnja profesionalna košarkaška liga ne nastavi do kraja marta (što je isuviše optimističan scenario), NBA će se suočiti sa gubitkom od preko 275 miliona dolara. Imajući u vidu da prosečni prihod od meča iznosi oko dva miliona dolara, to bi u konačnici značilo da bi NBA liga mogla da ostane bez pola milijarde dolara, ako se ova sezona završi pre vremena.
Sem toga, u ozbiljnom problemu su i brojni zaposleni u arenama širom Amerike koji, čak i ukoliko ne ostanu bez posla, svakako neće primiti regularan dohodak narednih nekoliko nedelja. Ista stvar odnosi se i na osoblje u američkoj hokejaškoj (NHL), bejzbol (MLB) ili fudbalskoj (MLS) ligi, koje zbog odlaganja takmičenja neće biti u prilici da zaradi svoje plate. Zbog toga su se pojedini klubovi i igrači dosetili kako da pomognu u datim okolnostima pa doniraju velike iznose zaposlenima u dvoranama. Na primer, Kevin Lav iz Klivlenda obezbedio je zaposlenima u „Rokit Mortidž fildhausu“ 100.000 dolara, a isto su učinili i zvezda Milvokija Janis Adetokunbo i Blejk Grifin iz Detroita, koji su donirali isti iznos za pomoć tim ljudima. Slične izraze finansijske solidarnosti pokazali su i brojni klubovi u Evropi.
KO ĆE NADOKNADITI GUBITKE
„Imuni“ na kovid 19 nisu ostali ni moćni proizvođači sportske opreme. Tako je nemački sportski koncern Adidas upozorio da će zbog posledica pandemije korona virusa njihovi prodajni rezultati biti između 800 miliona i jedne milijarde evra niži nego prethodne godine. Američki gigant Najki je u nameri da smanji širenje virusa korona zatvorio sve svoje prodavnice u SAD, Kanadi i u mnogim drugim delovima sveta, uključujući i Zapadnu Evropu. Ova odluka biće na snazi najmanje do 27. marta, kako su saopštili u toj kompaniji.
Kada je o povraćaju uloženih sredstava reč, brojna pitanja i dalje ostaju otvorena. Kada su neiskorišćene, a kupljene karte u pitanju, moguće je i da će vlasnici ulaznica, ukoliko su kupljene putem zvaničnih prodajnih kanala, eventualno i uspeti da dobiju nazad svoj novac. Čemu, međutim, mogu da se nadaju vlasnici ugostiteljskih objekata ili prodavnica koje se nalaze u blizini stadiona ili sportskih dvorana, imajući u vidu da je korona virus „zatvorio“ gotovo sve lokale, restorane i šoping centre širom Evrope.
Američki „Sports ilustrejted“ navodi da će teško biti pogođeni i korporativni sponzori „koji plaćaju milione dolara za reklamiranje“ na sportskim događajima, ali da „u zavisnosti od terminologije u sponzorskim ugovorima, ipak može postojati mogućnost da se sponzori pozovu na klauzulu ‘više sile’ (fr. force majeure), koja omogućava jednoj strani u ugovoru da suspenduje ili prekine svoje obaveze zbog vanrednih i nekontrolisanih okolnosti, uključujući tu zemljotrese, uragane i druge prirodne katastrofe.
TV PRAVA I RADNA MESTA
U današnje vreme sportska industrija i biznis vezan za TV prava i prenose utakmica idu ruku pod ruku i imaju simbiotski odnos koji je dodatno ojačan brojnim inovativnim, digitalnim načinima da se izađe u susret gledaocima koji nisu u mogućnosti da uživo prisustvuju sportskim događajima.
Da je fudbal na Starom kontinentu najlukrativniji sport za TV kuće i brojne sponzore potvrdila je i revizorska kuća Diloit koja je u svom 28. godišnjem izveštaju finansija u evropskom fudbalu saopštila da je takozvana „velika petorka“ liga – u Engleskoj, Nemačkoj, Španiji, Italiji i Francuskoj – ostvarila čak 15,6 milijardi evra prihoda u sezoni 2017/18. Najveći deo prihoda u ovim ligama ostvaren je od TV prava i sponzorstva.
U izveštaju Diloita takođe se navodi i da je engleska Premijer liga ubedljivi tržišni lider, sa rekordnim prihodom od 5,4 milijarde evra, od čega je zarada od TV prava iznosila 3,2 milijarde, a od sponzorstava i reklama skoro 1,5 milijardi evra. Jedna nedavna studija pokazala je i da je Premijer liga samo u sezoni 2016/17. doprinela budžetu zemlje sa više od 3,3 milijarde funti poreza, a da je sa svojim klubovima omogućila skoro 100.000 radnih mesta.
Američki portal „Kvarc“ navodi da Nacionalna košarkaška asocijacija (NBA), na primer, ostvari oko osam milijardi dolara prihoda godišnje od prodaje ulaznica, robe i prodaje televizijskih prava. „Devetogodišnji ugovor koji NBA ima potpisan sa medijskim kućama ESPN i TNT vredan je 24 milijarde dolara.“
NEIZVESNO DO DALJNJEG
I sad odjednom – nema ničega. Virus kovid 19 „ugasio“ je utakmice, TV prenose, a moglo bi se reći i sâm profesionalni sport, godinama unazad naviknut na basnoslovne prihode. Britanski „Indipendent“ čak je za vikend preneo informaciju da fudbalske vlasti u Evropi i Engleskoj planiraju da potpuno obustave fudbal u narednih šest meseci, sve do septembra.
Veruje se da će već pomenuti video sastanak u sedištu UEFA ovog utorka dati neka prilično bolna razrešenja za evropski fudbal. Spekuliše se da će finiš Lige šampiona i Lige Evrope biti održan u turnirskom Fajnal-for formatu. Problem koji ostaje, a tiče se čitavog globalnog sporta u ovom trenutku, jeste što se još uvek ne zna kako, kada i na koji način će se završiti brojna druga ovogodišnja takmičenja. A o fanovima koji će morati mesecima da nervozno škrguću zubima bez gledanja sporta da i ne govorimo.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
