foto: marko rupenaU prošlu subotu, kad sam prošao pored stranačkih štandova, ispisnica po godinama vuče me za rukav: "Komšija, meni uzeli od penzije i dali onima s belim krpama." A onda vrlo upućeno citira iznos subvencija za "Er Srbija"
„Imaš li olovke?“
„Nema sad. Biće pred izbore.“
Osamdeset do sto dana pred izbore na Vračaru Kalenić pijaca je okružena štandovima stranaka. Od platoa ispred zgrade opštine, preko mini-skvera „kod Matijevića“ do proširenja na uglu Krunske štand do štanda; svi tvrde da su najbolji, baš kao što je svaki krompir na tezgama iz Ivanjice, a kajmak je iz Kraljeva.
Obožavam pijacu. Kad je neka baka pre dve godine htela da mi naplati vezu zeleni 20 dinara skuplje nego što je cena na susednim tezgama to je obrazložila prostonarodski: „Imaš ti para, videla sam te na televiziji.“
Prošle godine prodavac krompira koji na gomili robe drži sliku Vojislava Šešelja, zlurado mi je rekao: „Nema te više na televiziji.“
Ali, svakog vikenda prođem kroz pijacu da oslušnem ono što se meni čini da narod misli. Primetio sam da su to dva sveta. Jedan je nakupačko seljački unutar pijace, a drugi su ovi koji su sa svih strana opkolili pijacu kao Nemci partizane na Sutjesci.
Unutar pijace rasprave su načelne: Vučić, Šešelj (Pajtića niko ne pominje), a na pločnicima ispred pijace stranke se nadmeću u telalenju sopstvene robe. S akcentom na Vračar. Ima tu lokalpatriotizma i neke vrste ponosa zbog okolnosti da već 23 godine tamo niko osim demokratske opcije nije prišao vlasti, mada nisam siguran koliko je to „busanje u prsa junačka“, a koliko realan odnos snaga.
U prošlu subotu, kad sam prošao pored stranačkih štandova, ispisnica po godinama vuče me za rukav: „Komšija, meni uzeli od penzije i dali onima s belim krpama.“ A onda vrlo upućeno citira iznos subvencija za „Er Srbija“.
Ne sumnjam da je SNS-u Vračar vrlo važna simbolička tačka. Evo, u mojoj zgradi na „inicijativu poslanika SNS-a u opštinskoj skupštini“ promenjeni su poštanski sandučići. Zgrada tik do moje je, takođe na inicijativu istih odbornika, dobila novu omalanu fasadu. TV ekipe čekale su Gorana Vesića da otvori radove. Zgrada je samo spreda, prema ulici, omalana, a farba se ljušti već posle prve obilnije kiše. Sve te inicijative prosleđene su Gradskom stambenom preduzeću i, od sandučića za poštu do malanja fasade, plaćene su gradskim novcem.
Hit naprednjaka su besplatni medicinski saveti. Vračar je opština starih ljudi. Da bi ostvarili pravo na savet, treba da se javite na telefon… a posle vidite za koga ćete da glasate.
Glavna tema oko pijačnih štandova inače je „uvoz glasača“. Neki tvrde da je od prošlih izbora Vračar dobio oko pet hiljada novoupisanih u biračke spiskove i da je, jedan viče iz sveg glasa, „sve to Vučićevo maslo“, a trezveniji govore o više stotina ljudi, a onda polušapatom kažu: „To su neki sa Voždovca koji se lažno prijavljuju da žive ovde.“
Takvu sliku stanja je pokazao pijačni barometar od prošle subote. U nedelju, kada je finale u Montrealu igrao Novak Đoković, nije bilo stranačkih štandova, a ni gužve na pijaci.
I kafana „Kalenić“ bila je poluprazna. Prava navala očekuje se uskoro: biće olovaka, cegera za pijac, baterijskih lampi, privezaka za ključeve, a da ne pominjemo kalendare i blokčiće.
U kafanskoj raspravi o tome ko će pobediti na Vračaru uključuje se glas sa susednog stola: „Neće vala Vučić da pobedi na moj Vračar“. Akcenat je stopostotno crnogorski, a da bi stvar bila, kako se to kaže, potpuno transparentna, začinjena je psovkom: „Da mu oca očinjeg.“
Zašto između prevaziđenog režima i promena ne postoji ništa treće? Na šta režim misli kada kaže da brani Srbiju? Zbog čega je nesalomiv Studentski pokret? Ko ima znanje i pravo iskustvo, a ko vođu bez dana radnog staža van politike? I zašto studenti pobeđuju
Posle gotovo dve godine protesta, stotina prepešačenih kilometara, hapšenja, progona i nezabeležene društvene mobilizacije, Srbija izlazi na izbore koji bi mogli da označe kraj jedne političke epohe. Sociološkinja Marija Babović kaže za “Vreme” da nada u promene nije bila toliko velika još od 5. oktobra 2000. godine, ali upozorava i na opasnost da se, ukoliko promene izostanu, zemlja suoči sa još tvrđim autoritarnim režimom
Njihovo jedino oružje sada su mediji koje kontrolišu: kao, mi nemamo program, što nije istina; kao, mi ćemo izdati nacionalni interes, što nije istina. Jedan od argumenata im je i to da se plašimo da izađemo na debatu sa Vučićem. Oni ne razumeju da im je to kazna. To je kazna Aleksandru Vučiću, koji je 14 godina vodio isključivo monolog. Četrnaest godina on nikome nije omogućio nikakvu vrstu dijaloga, a sada bi da bude nagrađen ili pomilovan mogućnošću da s nama razgovara. E pa, neće moći. To što je posejao sada žanje
Ovi izbori nisu izbori o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, Kosovu i Metohiji, gej brakovima, poreskoj politici ili bilo kom drugom pojedinačnom političkom pitanju. Iako stranke na marginama političke moći pokušavaju da nametnu ove teme, u središtu predstojećeg političkog izbora nalazi se mnogo jednostavnija dilema: promena ili očuvanje postojećeg poretka. Već duže od godinu dana, istraživanja pokazuju da je to osnovna dilema koja se nalazi na glasačkom listiću
U RS se za izbore u Srbiji prijavilo 19.800 osoba, koji će moći glasati na 28 biračkih mjesta. Ostaje nepoznato koliko će ih 25. oktobra preći Drinu i glasati u Srbiji. U svakom slučaju ne vjerujem da su glasači iz Republike Srpske ti koji će odlučiti pobjednika izbora u Srbiji. Realno, glasači iz Republike Srpske na malo toga mogu uticati, ali izgleda da su simbolički veoma važni i Vučiću i opoziciji
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
