potpredsednica Socijalističke partije Srbije
Osnovni podaci: Rođena je 4. jula 1951. godine u Rači Kragujevačkoj. Otac Milan bio je policajac i radnik ogranka Državne bezbednosti u Kragujevcu, a majka Milunka službenica u kragujevačkoj skupštini. U Kragujevcu je završila osnovnu školu i gimnaziju. Na Medicinskom fakultetu u Beogradu diplomirala je 1976. godine sa prosečnom ocenom 9,38. Specijalizaciju iz neuropsihijatrije okončala je 1982. godine, kada je počela da radi kao asistent-pripravnik na Medicinskom fakultetu u Beogradu, odeljenje u Kragujevcu. Na istom fakultetu od 1996. je redovni profesor na predmetima neuropsihijatrija i etika. Bila je direktor Centra za neuropsijhijatriju i direktor Kliničko-bolničkog centra u Kragujevcu u periodu od 1995. do 2001. Pre deset godina udala se za Ranka Dejanovića, biznismena. Kragujevčani se i danas sećaju romantične prosidbe: pod prozor njenog direktorskog kabineta u Kliničko-bolničkom centru dopremio je novi crveni BMW umotan u celofan, ispred kog je cvetovima ljubičica bilo ispisano: „Slavice, ja te volim“. Ima sina iz prvog braka.
Politička karijera: Slovi za najveću evropejku među socijalistima. Bila je ministar za brigu o porodici u takozvanoj prelaznoj vladi Srbije, od oktobra 2000. do januara 2001. godine. Predsednica je Okružnog odbora SPS-a Šumadijskog okruga, članica Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS-a, potpredsednica Glavnog odbora SPS-a. Ovo joj je treći poslanički mandat u Narodnoj skupštini. U dva mandata bila je savezni poslanik.
Političko–medicinska karijera: Bila je prisutna u vili „Mir“ prilikom hapšenja Slobodana Miloševića, 31. marta 2001. godine. Prevashodno je došla kako bi smirila članove njegove porodice. Međutim, mnogi tvrde da joj pripadaju najveće zasluge za Miloševićevu mirnu predaju. O svom profesionalnom angažmanu u tim trenucima i danas odbija da govori. Ostala zbivanja opisuje ovako: „Svedok sam da je oko 21 čas u prostoriju u kojoj je bilo nas dvadesetak sa predsednikom Miloševićem ušla osoba u maskirnoj uniformi sa fantomkom na licu. Posle nekoliko trenutaka, ta osoba je skinula masku i ja sam tada prvi put videla čoveka za koga su rekli da je Legija. Bio je veoma zvaničan, delovao je nadmeno. Rekao je hladno i odsečno da je došao da izvrši naređenje iz akcije koja se planira (nije pomenuo hapšenje, ali se znalo šta je po sredi) i dodao veoma odlučno da će taj zadatak obaviti, mada nije bilo nijedne reči od bilo koga od nas koja je protivurečila njegovoj nameri. Niko, zapravo, nije progovorio ni jednu jedinu reč! Predsednik Milošević je tada samo rekao: ‘Vršite svoj zadatak’, i ništa više.“
Levica u duši: Jedina među viđenijim socijalistima u poslednjih mesec i po dana nijednog trenutka nije demantovala da SPS o formiranju vlade pregovara i sa Demokratskom strankom. U pojedinim trenucima bilo je očigledno da je naklonjenija toj opciji nego saradnji sa radikalima i koalicijom DSS-NS. „Građani Srbije su ocenili da smo neophodni vladi, koja treba da zakorači u Evropu, a da čuva sopstveni identitet“, izjavila je za kragujevačku „Svetlost“, u vreme Dačićeve posete Jorgosu Papandreuu, a istom prilikom pohvalila je Borisa Tadića: „DS sa Borisom Tadićem na čelu je jedna potpuno nova ekipa u odnosu na onu iz 2000. godine, kada smo bili ljuti protivnici. Raduje nas što je Tadiću levica u duši. Demokratska stranka se na izvestan način modernizovala i najviše promenila, u pogledu smanjivanja ostrašćenosti prema onima koji sa njima nemaju identično mišljenje.“ Ali, ipak: „Lično mi je veoma žao što nije postignut dogovor sa DSS-om i SRS-om i što nije formirana vlada nacionalnog jedinstva. Da su socijalisti želeli ovu koaliciju govori i to što smo najpre s njima i pregovarali, ali očigledno nije postojala volja svih pregovarača da se takva vlada formira.“
O vođenju parlamenta: „Tačno je da tu funkciju nikada nisam obavljala, ali sposobna sam da predsedavam Skupštini onoliko koliko su to bili i prethodni predsednici – ni manje, ni više. Po zanimanju sam lekar psihijatar, ali verujem da bih uz pomoć saradnika i stručnih službi kvalitetno radila i taj posao.“
Slobodno vreme: „Kada imam vremena, pišem, idem na plivanje i čitam. Osim stručne literature, volim beletristiku i tu bih izdvojila knjigu Ime ruže. Dopada mi se taj način pisanja i izražavanja.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
