Sever–severozapad

Na startu, nova srpska vlada bila je suočena s osporavanjem kredibiliteta nekoliko ministara. Neka od tih osporavanja spadaju u materiju moralno-političke podobnosti tipa „gde je taj bio kad sam ja poginuo 1941.“, a jedna je klasična i zasad najozbiljnija, ona o ministru policije Draganu Jočiću. Tako je do više medija došlo upozorenje „zabrinutog građanina“ koji je ukazivao na to da je ministar policije Dragan Jočić u mladosti bio osuđen na uslovnu kaznu zbog obijanja trafike. Ministar Jočić je posle oklevanja i neadekvatne reakcije tipa „pitate me o krađi cigareta u danu kada gori Hilandar“, ipak smogao snage da prizna da se tako nešto desilo, svoj slučaj opisao je kao mladalački nestašluk, a svoje kasnije ponašanje kao ponašanje poštenog čoveka.

Koštunica je to osporavanje označio kao aferaško, stao je iza svojih ministara, obećavši da će u slučaju da se u radu bilo koga pa i njega pokažu neke slabosti uslediti konsekvence. Koštunica obično staje iza svojih saradnika, no pitanje je koliko je njegova ljutnja produktivna. U javnom je interesu da funkcioneri budu više kontrolisani od običnih građana. Kad takvu stvar dohvati štampa ona nužno služi euforijama i dramatizacijama (Volter Lipman). Dakle, ako ste nekad obili trafiku nemojte se kandidovati za ministra, ako se ipak kandidujete znajte da to još neko zna i da će vas o tome pitati.

Pored signala da jača javna kontrola iz ovog slučaja proizilazi još jedna kolateralna pozitivna posledica, posle obelodanjivanja nema više ucenjivačke „senke sumnje“. Gora varijanta je da je neko čuvao evidenciju i preko emisara poručivao ministru da „pazi šta radi“.

Da je običan građanin u pitanju, ovakvo obelodanjivanje službene evidencije moralo bi se smatrati nedopustivim. Kod funkcionera mora biti drugačije.

Sadašnji ministar policije nije bio baš maloletan kada se to desilo. Možda je kazna postigla svrhu i možda se ministar posle toga ponašao uzorno, no taj slučaj će automatski staviti ministra pod lupu jače javne sumnje, njegovi potezi će biti mereni posebnim terazijama, što je s jedne strane dobro jer će ga naterati da pazi šta radi, ali s druge strane za vladu nikako nije dobro da na tako važnom mestu ima „rovašenog ministra“.

Konsolidacija policije i borba protiv korupcije važno je političko pitanje za ovu vladu – ona je na tome gradila svoju izbornu strategiju, obećavala da se neće voziti avionom Caneta Subotića, da se neće družiti sa „Surčincima“, da neće imati „Šilerovu“. Od toga šta će vlada učiniti u ovoj oblasti, uveliko zavisi njen spoljni i unutrašnji ugled. Ona će na novinarska sumnjičenja morati da gleda kao na „savezničku“ aktivnost. Doduše, u nekim stvarima ta vlada pokazuje detinjastu ljutnju dok u drugim pokazuje otvorenost. Koštunica je, na primer, saopštio da je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu izrazilo spremnost da se prilikom pripreme novog zakona o sprečavanju konflikta interesa konsultuje sa Savetom za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije.

Šef Misije OEBS-a u SCG Mauricio Masari, u susretu s Koštunicom najavio je da će u izveštaju, koji će podneti na sednici Stalnog Saveta ove organizacije u Beču, istaći neophodnost pružanja pomoći novoj vladi u njenim nastojanjima da donese novi antikorupcijski zakon i obezbedi veću nezavisnost sudstva. Vlada stavlja do znanja da bi OEBS, takođe, mogao pomoći i u osposobljavanju srpskih sudova za suđenja u procesima za ratne zločine.

U trenutku kada se desilo ubistvo svedoka u procesu stoleća to pitanje se pokazuje kao politički možda najvažnije.

Premijer Koštunica je inače najavio da će Vlada predložiti i izmene zakona o sudijama, o javnom tužilaštvu, o visokom savetu pravosuđa, o uređenju sudova, sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Ministar pravde Zoran Stojković najavio je rad na zakonskom i finansijskom osamostaljivanju sudova i na smanjenju uticaja izvršne vlasti na sudstvo.

ANKETE: Nova vlada, opisivana na početku kao slaba, manjinska, oslonjena na podršku jedne od opozicionih stranaka, neće moći da priušti sebi zadovoljstvo zabašurivanja. Parlamentarna kontrola će izvesno biti jača. S jedne strane radikali, s druge strane Demokratska stranka aktivno rade u skupštini.

Vladin blok se ponaša kao da te parlamentarne inicijative predstavljaju vetar za njena jedra. Na samom početku usvojen je predlog Srpske radikalne stranke da se formira skupštinski anketni odbor koji treba da ispita da li je bilo zloupotreba pri uvozu struje. Taj odbor je počeo sa radom u utorak 9. marta. Najavljuje se saslušanje oko 40 svedoka. Prvi svedok iz bivše vlade optuživao je funkcionere vladi podređene Elektrodistribucije.

G17 plus pokreće inicijativu da se formira anketni odbor koji bi ispitivao okolnosti vezane za ubistvo premijera Đinđića i novinara Slavka Ćuruvije. Odborom za bezbednost predsedava radikal, odborom za finansije demokrata. Vladajuće partije za sada, kako izgleda, pozitivno gledaju na te inicijative, jer odbori i komisije sada mogu da ispituju događaje iz prošlosti. Ako se taj mehanizam kontrole osnaži, brzo će doći na red postupci aktuelne vlasti i tada će ta mogućnost podvrgavanja parlamentarnoj kontroli biti na pravoj probi.

Predsednik republike, ako bude uskoro izabran, aktiviraće možda svoje kontrolne mehanizme – on ima mogućnost da pozove premijera i ministre da javno izlože svoje mišljenje o okolnostima koje predsednik oceni kao sporne.

PREDSEDNIK REPUBLIKE: Ta institucija kod nas ne radi već izvesno vreme, ali bi mogla biti ustanovljena. Na osnovu dopuna Zakona o izboru predsednika Republike, ako predsednik Republike nije izabran, a nije izabran 16. novembra, predsednik Skupštine raspisuje nove izbore u roku od 60 dana od dana kada su održani neuspeli izbori. U slučaju da rok od 60 dana od dana kada su održani neuspeli izbori za predsednika Republike istekne zbog prestanka mandata Narodne skupštine, novi predsednik Narodne skupštine dužan je da izbore za predsednika Republike raspiše u roku od 60 dana od dana njegovog izbora. Pošto je za predsednika skupštine prvo bio izabran Dragan Maršićanin koji je podneo ostavku, a na njegovo mesto je izabran Predrag Marković iz G17 plus, malo se spekulisalo o tome kada počinje da teče njegovih šezdeset dana. Marković se konsultovao s predsednikom Ustavnog suda Vučetićem i najavio raspisivanje ponovljenih predsedničkih izbora u veoma kratkom roku.

Počinju pregovori o predsedničkim kandidatima.

To znači da će se prvih sto dana vlade poklopiti s predsedničkom kampanjom.

USTAV: Iz vladinog bloka dolazili su nagoveštaji da bi se u tom periodu moglo pokušati i s promenom ustava. Koštunica je u ekspozeu visoko kotirao nameru da se uspostavi takav institucionalni, pre svega ustavni okvir koji će konačno omogućiti stabilan napredak Srbije, da se kako on kaže poradi na „ustavnom preutemeljenju Srbije“. On je posebno naglasio da je u sklopu ustavnih promena koje predstoje, neophodno izvršiti potrebna prilagođavanja Ustava Srbije Ustavnoj povelji. Neki od politikologa (Ilija Vujačić, Slobodan Samardžić) procenjuju da će se u datim okolnostima verovatno pristupiti delimičnoj promeni ustava u onim delovima koji se tiču svojine, prilagođavanja državnoj zajednici i u delu koji definiše paket ljudskih prava, što za posledicu može imati i izmenu mehanizma sudske zaštite tih prava, uključenje prava na ustavnu žalbu, itd. Koštunica je tokom rasprave o novoj vladi pozvao sve parlamentarne stranke da o nekim pitanjima postignu konsenzus – na primer o ustavu.

POD POROTEKTORATOM: Ustavno pitanje direktno je povezano s kosovskim. U njemu se prelama ključno pitanje – ima li ovde države. Pokazalo se da je kosovsko pitanje prvo došlo na red. Do nastavka dijaloga Beograda i Prištine došlo je 4. marta. Razgovaralo se o energetici. Sledeća sesija ticala se sudbine nestalih. Problem je u tome što svako malo pitanje otvara veliko – pominjanje struje direktno je povezano s imovinskim pravima, položajem radnika koji su proterani, penzijskih prava zaposlenih, hipoteka, dugova, privatizacije. U međuvremenu došlo je do ponavljanja starih scena, koje pokazuju nadmenost međunarodnih faktora prema Beogradu. Rugova može svaki čas da govori o nezavisnosti, a svi se uzbude kad Koštunica pomene kantone. Na intervenciju šefa UNMIK-a Harija Holkerija kod mađarskih vlasti, komandant Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK) Agim Čeku oslobođen je uprkos srpskoj poternici preko Interpola. Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose u tom kontekstu konstatuje da će Beograd morati da postavi pitanje vlastite kredibilnosti. Šta bi, na primer bilo da Beograd izda poternicu za nekim od haških begunaca. Hoće li neko procenjivati da li će postupiti po poternici samo na osnovu imena i prezimena. Holkeri je dolazio u Beograd da bi se sreo s Koštunicom. Navodno ga je pitao o tome šta znači pominjanje kantonizacije Kosova u njegovom ekspozeu. Ovaj je navodno rekao da je to početak razgovora. Holkeri je diplomatski rekao da zna Koštunicu kao iskusnog i otvorenog čoveka s kojim će sarađivati. Holkeri je očito manje kapriciozan od Karle del Ponte, ali je pitanje da li se razlikuje od prethodnih guvernera Kosova. U saopštenju vlade se kaže da je Koštunica rekao Holkeriju kako je dosadašnje iskustvo pokazalo da konstruktivan stav Beograda prema UNMIK-u nije doneo pozitivne promene u ključnoj oblasti zaštite nealbanskog življa. To teško pitanje o kome ima dosta licitacije, lobiranja i pritisaka (Holbruk: Srbija mora da odluči Evropa ili Kosovo) očito se brzo dramatizuje i u Beogradu će uticati na političke odnose, na stanje države i na raspoloženje javnog mnjenja. U toku obaranja prošle vlade to je bilo jedno od pitanja oko koga je bilo šire saglasnosti. Ovih nedelja se videlo da, pre svega na terenu među kosovskim Srbima, oko tog pitanja ima razmimoilaženja u bitnim detaljima. Od političkih aktera zavisi da li će tu osetljivu materiju dodatno komplikovati.

264 ZAKONA: Osim ustava u periodu kada vlada preuzima dužnost stavlja se na znanje da će prioritet prvenstveno biti donošenje zakona o budžetu i zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija.

Potpredsednik Vlade Miroljub Labus je u prvom zvaničnom kontaktu s novinarima podsetio da je Vlada obavezna da do kraja marta usvoji novi budžet, upozorivši da će tada postati jasnija i ekonomska politike nove Vlade, ciljeve koje ona namerava da ostvari, kao i podsticajne mere. Na osnovu onoga što on kaže proizilazi da će nova vlada nastaviti politiku kojom će se obezbediti stabilnost valute (devizne rezerve zemlje iznose 3,411 milijardi, dok pokrivenost novčane mase deviznim rezervama iznosi 157 odsto).

Labus najavljuje set ekonomskih zakona – o stečaju, registrima.

On najavljuje nastavak procesa privatizacije, restrukturiranje javnih preduzeća, kao i sanaciju onih preduzeća koja su pod posebnim nadzorom Vlade. Tu će Vlada biti izložena kritici, s jedne strane liberala iz kruga dvojke, s druge strane radništva iz industrijskih gradova u poslednjoj deceniji podvrgnutih deindustrijalizaciji. Trenutno, nemiri traju u Valjevu i Čačku.

Izjavljuje da će se usvajanjem seta novih ekonomskih zakona uvesti jedan novi odnos između Vlade i Skupštine Srbije, pošto većina od njih predviđa formiranje regulatornih tela ili agencija nezavisnih od Vlade, ali čiji će rad kontrolisati parlament.

Labus takođe najavljuje nastavak aktivnosti na dobijanju pozitivne studije izvodljivosti i rešavanje problema izvoza šećera . On saopštava da je nova vlada izradila listu od 264 propisa iz različitih oblasti čijom će primenom biti izvršena harmonizacija sa standardima Evropske unije.

Znači pravac kretanja je sever–severozapad.