Seljače, goljo, ti si prah na podu

Uzurpacija državnog poljoprivrednog zemljišta nije novost, već ustaljena praksa: Vlada svojim Zaključkom od 11. marta ove godine ovo delo ozakonjuje. Naime, svaki uzurpator, koliko god da je uzapćeno zemljište, biće aboliran ako dragovoljno plati korišćenje zemljišta kao da ga je izlicitirao u redovnom postupku. Budući da licitacije nije ni bilo, Vlada zaključuje da cena takvog „zakupa“ bude ravna prosečnoj ceni zakupa zemljišta u Vojvodini, bez obzira na klasu i položaj parcele: za oranicu prve klase isto koliko i za pašnjak četvrte klase. Time je Vlada Srbije dovela uzurpatore u neravnopravan položaj: alaviji i drskiji su bolje prošli. Takođe, Vlada je ovakvim zaključivanjem podstakla kolebljive uzurpatore da se ne nećkaju, nego da pokažu preduzetnički duh.

Vlada je donela ovakav zaključak u iznudici: već neko vreme na severu Bačke nezadovoljni poljoprivrednici-samostalci zaposeli su parcelu reda 300 hektara, jedinu preostalu koja (još) nije uzurpirana, e da je sačuvaju dok se ne organizuje licitacija. Međutim, za istu parcelu zainteresovan je još neko koji godinama koristi to zemljište, a da za to ne plati.

Obe strane su vladin zaključak protumačile kao znak da baš oni treba da budu uzurpatori konkretne parcele: prvi po pravu višegodišnje uzurpacije, ovi drugi jer su sve papire podneli na vreme, a Ministarstvo nikako da potpiše rešenje. Uposlenici onog prvog i ovi drugi su se našli u isto vreme na istom mestu i sa istim naumom – da zaoru njivu i tako je zapljunu. Došlo je do tuče, pa je stigla policija, pa advokati onog prvog… Policajci su zaključili da su uposlenici dobili batine, ergo ovi drugi su krivi i priveli ih sudiji za prekršaje zbog učestvovanja u masovnoj tuči, da im kaznu odmeri. Posle 12 sati suđenja, pala je presuda: 30 dana zatvora, izvršenje odmah.

Vest o hapšenju brzo se raširila društvenim mrežama. Još dok se sudija predomišljao koliko da odreže, nečim već izazvan oglasio se gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučićević sa konstatacijom da nisu uhapšeni „paori“, već „Pajtićevi i Ješićevi batinaši, koji su po dogovoru sa tajkunima uzurpirali državno zemljište, a koji su odranije poznati državnim organima Srbije i Mađarske“. Istom zgodom, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, nečim već izazvan, blagoizvoleo je da izjavi kako „niko od njih nema registrovano poljoprivredno gazdinstvo“, dok „neki od njih imaju u evidenciji i krivična dela poput nasilničkog ponašanja, teške krađe, iznuda i falsifikovanja“.

Sve to je kasnije elaborirao premijer Aleksandar Vučić: da se u „slučaju Gakovo“ kod Sombora „neki prave blesavi kao da ne znaju o čemu se radi“, da „neće da kažu građanima da su uhapšeni neki ljudi koji su pretukli neke ljude“ – da nisu hapšeni „zbog pluga nego zato što su neke izubijali na mrtvo ime i prezime“. Verni tabloidi su danima potom tupili – kriminalci, kriminalci, pa kriminalci.

Dvadeset pet dana kasnije Apelacioni sud je presudu poništio i vratio na ponovno suđenje na kome su ovi „kriminalci“ oslobođeni optužbe.

foto: z. majdin

BEZEMLJAŠI: Od ukupno 4378 hektara poljoprivrednog zemljišta u katastarskoj opštini Gakovo, tek 11 jutara, odnosno 6,5 hektara je u privatnom vlasništvu. Sve to zemljište, osim onih 6,5 hektara, konfiskovano je posle drugog svetskog rata prethodnim vlasnicima – podunavskim Nemcima i dato na upravljanje tek osnovanom Poljoprivrednom dobru „Graničar“. Selo je kolonizovano, a umesto komada zemlje kolonisti-bezemljaši su dobili zaposlenje u „Graničaru“, koje je takođe bilo bezemljaško: objekti i osnovna sredstva uknjiženi su kao vlasništvo „Graničara“, ali je zemljište bilo i ostalo državno.

To uzorno poljoprivredno dobro, dika i ponos socijalističke poljoprivrede, prodato je na licitaciji 2007. godine onome ko je bio spreman da plati najviše, bez obzira odakle mu novac. Kupio ga je Mile Jerković, široj javnosti poznat kao poverenik za pranje para Darka Šarića, za 3.750.000 evra. Na istoj licitaciji Mile je kupio auto-prevozničko preduzeće „Sever trans“ za 5.600.000 i poljoprivredno dobro „Aleksa Šantić“ iz istoimenog sela u somborskom ataru za 5.300.00 evra.

Svega godinu dana kasnije, kad je isisavanjem kapitala namirio trošak uz koje milionče pride za trud, Jerković je „Gakovo“ prepustio Đorđu Đukanoviću, predsedniku skupštine akcionara i najvećem „malom“ akcionaru. Ni on se, međutim, nije dugo zadržao: radnici „Graničara“ su posle kraćeg štrajka zbog poviše neisplaćenih plata najurili Đukanovića, odnosno njegovo obezbeđenje, posle neuspele odbrane položaja u upravnoj zgradi protivpožarnim aparatima.

Posle toga, privatizacija je raskinuta, imenovan je zastupnik kapitala, a „Graničar“ je (opet) postao državno poljoprivredno dobro u restrukturiranju i nastavio, kao do tad, da posluje u sadejstvu sa nekolicinom privatnih firmi, koje su, po rečima sagovornika „Vremena“ iz Gakova, skidale kajmak, dok je „Graničar“ polako klizio u propast.

Agencija za privatizaciju objavila je polovinom prošle godine Javni poziv za prodaju 68,45 odsto kapitala AD „Graničar“, po početnoj ceni od 1.560.715,14 evra. Niko se nije javio, pa je poziv obnovljen u septembru, tad po početnoj ceni od 686.853,42 evra. Opet niko. Krajem decembra prošle godine proglašen je stečaj i svi zaposleni su dobili otkaz, s tim što je jedan broj radnika preuzela firma koja je u stvari organizator proizvodnje u „Graničaru“, među njima je i traktorista koji je navodno pretučen.

Očekujući takav ishod, dvadesetak sad već bivših radnika „Graničara“, koji imaju nešto svoje zemlje – ko pet, ko deset hektara, ali u susednim katastarskim opštinama, prijavili su se za zakup dela državnog poljoprivrednog zemljišta, e da bi tako obezbedili egzistenciju svojih porodica. Na tom mestu, u stvari, počinje pravi zaplet.

UZURPACIJA: Problem sa uzurpacijom državnog poljoprivrednog zemljišta nije od juče, kažu u nezvaničnom razgovoru za „Vreme“ u opštini Sombor, a kao najveće uzurpatore imenuju dva državna poljoprivredna dobra – „Aleksa Šantić“ i „Graničar“ o kome je reč. Za oba ova akcionarska društva je odobrena manja kvota – konkretno „Graničar“ je dobio odobrenje za zakup 3340 hektara, dok je ostatak bio namenjen malim poljoprivrednim gazdinstvima.

Poslednji put „Graničar“ je platio za 2011/2012. godinu, od tada ni dinara. Štaviše, sve vreme je zaoravao i zasejavao i onu zemlju koju u zakup nije dobio, bez obzira na to što je 900 hektara bilo dato u zakup stočarima, ali opštinari nikad nisu uspeli da zakupce uvedu u posed. Ili je, kažu, zemljište već bilo obrađeno i zasejano, a po zakonu ko je posejao, taj ima pravo da požanje, ili su uvođenje u posed uz pretnju silom ometali radnici „Graničara“, između ostalih i ovi koji su se sad za guše dohvatili, bez obzira na to što je bila prisutna i policija. Predvodio ih je predsednik sindikata, onaj koji sad tvrdi da je pretučen. Naglašavaju da je taj zakup formalno istekao 2014. godine, ali je „Graničar“ nastavio s uzurpacijom zemljišta.

Radnici „Graničara“ su poslednji put bili složni početkom septembra, kad je vlasnik somborske firme „Peđa komerc“ došao sa sudskim izvršiteljima da požanje semenski suncokret na ime dugovanja „Graničara“ njegovoj firmi. Prvog dana „odbrana“ je bila uspešna, sledećeg kad je bila prisutna i policija, poklekli su: suncokret je požnjeven, dug namiren, ali zemljište nije oslobođeno: na 2300 hektara zasejana je semenska pšenica, koja će da bude požnjevena tek na jesen. Doduše, onih 900 hektara namenjenih stočarima ostalo je slobodno, ali stočari nisu uvedeni u posed, jer se čekao novi zakon o poljoprivrednom zemljištu, po kome je trebalo da budu predviđene stroge kazne za uzurpaciju poljoprivrednog zemljišta. Ostalo je slobodno i onih 300 hektara namenjenih ratarima, na koje su akteri ove priče računali.

Zakon je usvojen tek u decembru, a lokalnim samoupravama je naloženo da usklade svoje planove sa odredbama novog zakona do 31. marta ove godine. Somborci su plan o raspodeli zemljišta poslali na odobrenje u Ministarstvo poljoprivrede. Vraćen im je na ispravku tek polovinom februara.

LEGALIZACIJA: Kad su saznali da će za ovu godinu da izvise, pa još kad su i otkaze dobili, poljoprivrednici koji su za zakup konkurisali, podigli su „bivak“ na ulazu u parcelu: 24 dana su danonoćno, kako kažu „po kiši, vetru i snegu“, dežurali na toj poslednjoj neuzurpiranoj parceli čekajući da se zemljište pravedno raspodeli. Kad je stigao aber iz Vlade da potencijalni uzurpator može slobodno da se samouvede u posed, da se posle samoprijavi te da će to važiti kao redovan zakup, sve po nekoj prosečnoj ceni ostvarenoj u prethodnoj godini na teritoriji Vojvodine, dogovorili su se da svako od njih zaore po brazdu na parcelama koje bi im i inače pripale i da obaveste poljočuvara da uzurpaciju evidentira. Rečeno – učinjeno, ali dok su oni zaoravali parcele koje su bratski međusobno podelili, pojavio se i traktorista zaposlen kod „onog uzurpatora“.

Posle je bilo šta je bilo: kažu da su se prema njima zaista ponašali kao da jesu kriminalci, da je suđenje trajalo 12 sati, da su sve vreme bili okovani, da su noć proveli u metalnoj kocki „dva sa tri“, da su dobili svega četiri ćebeta, ali ni ‘leba, ni vode.

Zanimljivo je da za vreme dok su u zatvoru bili niko nije dolazio da zabode plug iako njive više niko nije čuvao. Kao da je neko nekom došapnuo da malo olabavi, da je sve ipak predaleko otišlo, te da se zadovolji sa već zasejanih 2300 hektara: sa minimalnim prinosom na tom zemljištu, neka bude svega pet tona, žetva će biti teška brat-bratu milion evra neto. Malo li je?

Na pitanje ko je taj „veliki uzurpator“, niko nije bio rad da ga imenuje jer, kažu, „ima mnogo jaku zaleđinu“. Ko mu je zaleđina, takođe nisu bili radi da kažu. „Pokušavaju sad da spuste loptu, da nam kao ostave tih 300 hektara, a da mi ‘ne talasamo’ više, da se sve malo slegne“, objašnjavaju. „Ostvarili smo šta smo hteli, njive su poorane, zasejane su, nema potrebe da se ovo dalje širi“.

U propratnom objašnjenju vladinog zaključka kojim se legalizuje uzurpacija poljoprivrednog zemljišta Ministarstvo poljoprivrede insistira da je Vlada Srbije čvrsto rešena da uvede red u izdavanje poljoprivrednog zemljišta i apelovalo je na lokalne samouprave da poštuju zakonske obaveze, te da svoje godišnje programe korišćenja zemljišta donesu u zakonom propisanom roku do 31. marta 2016. godine.

Podsećaju da su „u tom cilju nedavno usvojene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu koje jasno određuju kazne, kako prema uzurpatorima, tako i prema opštinama koje neodgovorno upravljaju državnom imovinom, a da je ovaj zaključak iznuđen potez, jer „brojne lokalne samouprave su višegodišnjim kršenjem zakonskih obaveza i nedonošenjem godišnjeg programa za korišćenje poljoprivrednog zemljišta dovele do toga da poljoprivrednici ostanu bez zemlje, a da različiti lokalni tajkuni i njihovi saradnici bespravno koriste hiljade hektara“.