Izmena zakona ima katastrofalnu posledicu uvećanja troškova naših radova i prouzrokovaće gubitak po svim zaključenim ugovorima za preduzeća koja su se kvalitetom izborila za rad u inostranstvu
Radoslav Gojak
Od 1. jula 2004. godine povećavaju se stope doprinosa za socijalno osiguranje i ukida porez na fond zarad. Kakvi su efekti ovakvih mera?
Efekte ovakvih mera možemo podeliti u dva pravca: prvi je uticaj na obračun zarada radnika koji rade u zemlji, a drugi je obračun zarada radnika koji su upućeni na rad u inostranstvo.
Prvi pravac tj. uticaj na obračun zarada radnika koji rade u zemlji su manje- više komentarisli privrednici i stručnjaci. Evidentno je da će se smanjiti opterećenja zarada za 1,3 odsto, što je veoma važno kao psihološki efekat. Proces vodi ka željenom cilju (smanjenje opterećenja privrede). Zahtevana su, ali i obećavana, i drastičnija smanjenja… Međutim,, ipak se kreće, pa ljudi kažu „daj šta daš“. Novčani efekti za veliki broj preduzeća su beznačajni, ali je veoma bitno da se krećemo u tom pravcu. S druge starne, za budžet i Vladu je veoma stresno da u masi ostanu bez ovog prihoda, malog za preduzeća. Konačno, efekte će osetiti svi, a najviše javna preduzeća i korisnici budžetskih sredstava jer, po logici, tu su i najveći platni fondovi i istovremeno najveći efekti.
Drugi pravac i uticaj na obračun zarada radnika koji su upućeni na rad u inostranstvo skoro da nije komentarisan. Da li je to posledica i rezultat jedne zatvorene privrede koja, nažalost, nije izvozno orijentisana pa utoliko pre nema od koga ni da se čuje komentar, jer očigledno da nema zainteresovanih aktera.
Ko je ovde najviše pogođen? Najviše oni koji su nekad bili stub izvoza (investicione usluge) i koji su, takođe, nekad bili veoma bitan faktor u trgovinskom bilansu kao ogroman izvor priliva deviza (uglavnom građevina i mašinogradnja). Nekada je naša privreda imala ogromne devizne prilive upravo od gradnje u inostranstvu čitavih stambenih kompleksa, puteva, fabrika, naftovoda, gasovoda itd., da ne pominjemo imena tih preduzeća jer su, nažalost mnoga već propala ili su u stečaju. Očigledno, ostale su samo uspomene.
Mali broj preduzeća koja su i posle sankcija i ratova opstala, kao što je Termoelektro Beograd, pokušavaju u poslednje tri godine da se vrate tamo gde su i bila i gde im je mesto. Očigledno da je to pionirski pokušaj, jer tamo gde smo nekad bili (zapadna Evropa, Rusija, Bliski istok, Severna Afrika…) pojavila su se po pravilu nova preduzeća i zauzeli su poziciju koju smo mi imali.
Kakvi su uticaji pomenutih zakonskih novela na izvoznu privredu, konkretno na preduzeće Termoelektro? Mi smo ukazali na neodrživost člana 14 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje sa primenom od 1. septembra 2004. godine, i konkretne primedbe sa zahtevom za izmenu uputili Narodnoj skupštini Republike Srbije, Ministarstvu finansija, Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom i Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Jer, ne radi se o rasterećenju, već o višestrukom opterećenju preduzeća. Prema ovom zakonu, osnovica doprinosa za upućene radnike koji za domaća preduzeća rade poslove u inostranstvu jeste zarada koju oni ostvaruju u inostranstvu. Osnovica dakle više nije, kao u prethodnom zakonu, zarada koju bi ostvarili u zemlji na istim ili sličnim poslovima, već je to zarada koju ostvaruju u inostranstvu i koja je po pravilu znatno viša. Na, primer, za radnika koji je u inostranstvu imao 1500 evra ukupni porezi i doprinosi povećavaju se za skoro četiri puta ili za 500 evra.
Ova izmena Zakona za preduzeća koja su se kvalitetom izborila za rad u inostranstvu ima katastrofalnu posledicu uvećanja troškova naših radova i prouzrokovaće gubitak po svim zaključenim ugovorima. Povratak Termoelektra na nemačko tržište značio je osim nespornog kvaliteta, i cenovnu konkurentnost. Da bismo ušli i zadržali se na tržištu, morali smo imati znatno niže cene od konkurencije, a to je upravo i jedini adut. Za razliku od ostalih preduzeća iz okolnih zemalja koja imaju organizovan nastup, zaštitu države u izvoznim podsticajima, kreditno praćenje od domaćih banaka, mi smo prepušteni samima sebi, a onda slede nepredviđeni udar povećanja poreza i doprinosa na zarade i rušenje kompletne izvozne koncepcije.
Najverovatnije, pri donošenju ovog zakona država se rukovodila trenutno malim efektima izvoza investicionih usluga, jer nekada moćni lobi naših građevinaca i mašinske industrije danas i ne postoji.
Moguće je da ove zakonske promene imaju posledice i po celu privredu. Izvoz investicionih usluga, a i povećanje trgovinskog bilansa će sačekati, privredne grane koje su nosioci ove aktivnosti neće se izvući iz zakržljalosti, odobrene godišnje kvote (detašmani – radne dozvole), za razliku od susednih zemalja, i dalje će biti neiskorišćene. Velik broj malih preduzeća ili tačnije preduzetnika najverovatnije će skrenuti u sivu zonu, a država će biti uskraćena za toliko očekivan devizni priliv. Bićemo uskraćeni za iole ozbiljniji izvozni nastup na ino-tržištima.
Najverovatnija posledica je i promena izvozne strategije kroz minimalno angažovanje domaće radne snage a u korist lokalne radne snage na ino-tržištima.
Samo se postavlja pitanje da li je potrebno ovoj državi, koja ima veliku nezaposlenost i trgovinski deficit, da se baš u ovom trenutku odriče i izvoza domaće radne snage. Nemoguć je izvoz pod navedenim uslovima jer bi to značilo da smo dostigli evropski nivo cena radne snage, što je, naravno, iluzija.
Tranzicija traži brzu pamet, pa bi i zakonodavac morao brzo da reaguje i ispravi član Zakona koji „seče granu“ na koju bi svi jednog dana da se popnu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Poremećena prirodna ravnoteža pokazuje širom Evrope svoje opako lice. O čemu se sve radi? Šta se, zbog niskog vodostaja, događa u neposrednom komšiluku? Kako sve učestaliji pakleni talasi utiču na ljudske živote, kako na ekonomiju? I šta je pokazao u Srbiji slučaj Peščare – tog neobičnog mesta, pustinje koju je čovek pošumio da bude divlja i prirodna, a koja često žestoko gori zbog nemara nekih ljudi, da bi je, zatim, drugi ljudi srčano branili i neumorno iznova pošumljavali
Kada izbori i formalno budu raspisani, studenti objašnjavaju da se neće promeniti suština, već obim kampanje. “Kampanja će ostati bazirana na onome što studentski pokret jeste već dve godine, ali očekujemo da tokom kampanje bude masovnije nego što je ikada bilo, jer veliki broj ljudi odgovara na naše pozive da se priključe opštinskim timovima”, objašnjava student Filip Kovačić za “Vreme”
Održavanje uverenja u nepobedivost na izborima služi tome da se sopstveni birači odvrate od promene strane, a opozicioni – demobilišu. Zato je uložen vanserijski napor da se diskredituje istraživanje koje je predstavila Crta. Većina napada nije se ni bavila sadržajem, već je bila usmerena na Crtu kao organizaciju, a deo na metodologiju. U oba slučaja radilo se o upornom ponavljanju lako proverivih neistina, na primer, tvrdnje da je uzorak bio 558, a ne 2.324 ispitanika. Sve to govori koliko im je bilo stalo da nalaz koji je imao najviše odjeka u javnosti zatrpaju lažnim narativima
U času kada je generacijski pokret mladih ljudi premostio duboke razlike obnavljajući u atomizovanom, apatičnom i podeljenom društvu političku zajednicu utemeljenu na idejama slobode, pravde i antikorupcije, nastao je nužni i dovoljni uslov za promene u Srbiji
Znaju i Vučić i Dodik da tamo gde su sada hodili ima manje stanovnika nego kada je rat završen, a samim tim i manje perspektive. Ova dvojica “srpskih lidera” kao da nisu naučila poruke prošlosti, bar kada je politika u pitanju: nije Srbija napredovala kada su bosanski Srbi gledali u Beograd, kako kaže Vučić, nego kada je Srbija bila Pijemont celog Balkana, pa su svi hteli s njom
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
