Uobičajena trodnevna ekskurzija u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji postala je uzrok podela i đaka i profesora i roditelja. A sve iz najboljih namera i jednih i drugih i trećih
Februar je mesec kada se u školama prave planovi za đačke ekskurzije koje treba da budu održane krajem maja. Upravo tako je postupila i Slavica Petković, direktor Prve kragujevačke gimnazije, planirajući redovnu ekskurziju drugog razreda. Međutim, njena ideja da đake povede u Sarajevo – grad koji gotovo niko od njih nije imao prilike da vidi, ali su zato svi o njemu slušali – nije naišla na veliko oduševljenje kod jednog broja roditelja. Zapravo, čitava stvar je otišla toliko daleko da je ekskurzija umalo otkazana. „Mi smo krenuli u uobičajenu priču oko ekskurzije drugog razreda“, kaže u razgovoru za „Vreme“ Slavica Petković. „Dobili smo standardne ponude, Vojvodina, Lepenski vir i slično, ali i jednu za posetu Sarajevu s noćenjem na Jahorini. Onda sam održala sastanak s razrednim starešinama i predstavnicima odeljenja, gde sam im sve te ponude dala. Prva povratna informacija koju sam dobila bila je da su deca najzainteresovanija za Sarajevo. Tako i odlučujem da se tamo ide.“
POVUCI–POTEGNI: Inače, ovaj trodnevni aranžman ne razlikuje se po ceni mnogo od ostalih koji su bili u opticaju. Obuhvata dva noćenja s punim pansionom na Jahorini i košta oko 70 evra. Čitava stvar je počela da se komplikuje kada je došlo vreme za uplatu prve rate. Odjednom je broj đaka koji žele da idu znatno manji, a uz to iz čitava tri odeljenja nema nijednog učenika koji želi da ide u Sarajevo. Direktorki Slavici Petković u to vreme počinju da se javljaju roditelji. „Jedni su me otvoreno podržavali, dok su drugi brinuli za bezbednost dece ili su mi slali različite poruke. Možda je interesantno to da su ovi drugi uglavnom bili anonimni, nisu želeli da se predstave“, kaže ona. Kada je reč o bezbednosti dece, Petkovićeva smatra da nema mnogo razloga za zabrinutost jer ekskurziju organizuje agencija s kojom je već sarađivala i u koju ima puno poverenje, i dodaje: „Mnogo je veći rizik bio odlazak maturanata u Španiju prošle godine, jer nije lako sačuvati na okupu petsto učenika u tromilionskoj Barseloni. Ja polazim od pretpostavke da vodim normalnu i pametnu decu, a svako ko misli da bi oni mogli da naprave neki incident, očigledno polazi od suprotnog. Ja dosad s decom nisam imala takvih situacija.“
Polovinom prošle nedelje direktorka škole odlučuje da otkaže odlazak u Sarajevo i da cela generacija ide u obilazak Vojvodine. Međutim, počinju da se bune roditelji koji su odlučili da svojoj deci dozvole da idu u Sarajevo. Pri tom treba napomenuti da je njih ipak bilo više nego onih koji odlazak dece u Sarajevo ne smatraju bezbednim. Vođena stavom da manjina ne može da diktira većini, Slavica Petković menja odluku, našavši solomonsko rešenje: oni koji žele ići će u Sarajevo, a ostali u Novi Sad.
Ono što ovu priču ipak čini lepom jeste to da se Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, pošto je čula da đaci ove škole žele da posete Sarajevo, javila Senka Kurtović, glavni i odgovorni urednik lista „Oslobođenje“, s idejom da deca na jedan dan posete redakciju ovog sarajevskog dnevnog lista. Otkako je „Oslobođenje“ objavilo vest o dolasku dece iz Kragujevca, Prva gimnazija ne prestaje da dobija slične pozive.
RATLUK I ĆEVAPI: A šta na sve to kažu deca? Mario Badjuk, razredni starešina odeljenja iz kog gotovo svi učenici idu u Sarajevo, kaže da su oni oduševljeni. „Oni Sarajevo uglavnom znaju po muzici koja je ovde popularna. Zanima ih da vide ono o čemu su im roditelji pričali. Kažu mi da imaju malo straha, ali žele da idu, a i roditelji su čvrsti u stavu da ih puste.“
Interesantno je da se oboje naših sagovornika slažu da briga za bezbednost nije jedini uzrok odustajanja od odlaska u Sarajevo, već da je veliku ulogu u tome odigrao i stav razrednih starešina. I Petkovićeva i Badjuk smatraju da je ekskurzija različito prezentirana đacima, u zavisnosti od toga kako su razredne starešine bile raspoložene prema toj ideji, a pominje se i to da jedna profesorka svom odeljenju nije ni pomenula Sarajevo kao jednu od opcija za ekskurziju.
A dok se odrasli ne dogovore, deca se zabavljaju planovima za provod po Sarajevu. Uroš Dugić, učenik drugog razreda Prve kragujevačke gimnazije, kaže da je prošle godine bio u Sarajevu i da jedva čeka da ode ponovo: „Hoću u Sarajevo zato što je lepši grad i od Kragujevca i od Beograda. Nema ničega od onoga o čemu se ovde priča. Jeste razrušeno, ali niko nas nije dirao. Bio sam na Baščaršiji, tamo je super.“ Većina njegovih drugova na pitanje šta očekuju od ekskurzije u Sarajevo odgovara isto: žele da vide olimpijski grad i probaju njihove ćevape i ratluk. Već su, kažu, naučili da se tamo ratluk zove rahatlokum. Dunja Savić, takođe učenica drugog razreda, želi i da upozna tamošnje ljude. Budući njena škola već četiri godine ima lepu saradnju s gimnazijom iz Brežica, Dunja je imala priliku da upozna svoje vršnjake iz Slovenije. „Jesu malo drugačiji od nas, manje se druže, ne izlaze petkom, ali lepo se družimo i ići ćemo zajedno na letovanje, bez profesora.“
Na pitanje da li su zabrinuti za svoju bezbednost svi kažu da jesu, ali samo donekle. Smatraju da nema šanse da neko od njih napravi neki incident i da je verovatnoća da se to desi u Sarajevu ista kao i u Novom Sadu. Na kraju, izgleda da je reč o generaciji koju rat na ovim prostorima ne zanima previše. Dunja Savić dodaje: „Mi o tome znamo samo iz priča i ako naša generacija ne pređe preko toga, ne znam ko će.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
