“Kada smo počeli da razgovaramo sa roditeljima po Srbiji o tome zašto treba da vakcinišu svoju decu protiv HPV-a, shvatili smo da veliki broj njih ne zna koje sve bolesti ovaj virus izaziva”, kaže Gordana Plemić. “Pored njih, uočili smo drugu grupu roditelja koja je apsolutno upoznata sa problemom. Jednostavno, jer ga imaju. To su roditelji oboleli od HPV-a, mahom žene sa malignim ili predmalignim promenama na grliću materice, što je veliki broj njih”
Od početka 2026. godine svi građani Srbije starosti do 45 godina mogu primiti vakcinu protiv humanog papiloma virusa besplatno. Time je Srbija napravila važan korak napred u borbi protiv posledica ovog virusa koji izaziva rak grlića materice, ali i druge karcinome koji pogađaju muškarce. Do tada je vakcina bila namenjena i besplatno dostupna deci i mladima od devet do 26 godina.
“Godinama pokušavamo da objasnimo ljudima šta je HPV i koliko života ovaj virus odnosi u Srbiji”, govori za “Vreme” Gordana Plemić, direktorka Udruženja “Roditelj” koje se bavi informisanjem građana Srbije o ovom virusu, kao i o vakcini protiv njega. Samo jedna od tih informacija je da dve žene dnevno u Srbiji preminu usled posledica raka grlića materice, koji najčešće izaziva upravo humani papiloma virus.
U javnosti se, naročito preko društvenih mreža, mogu čuti različite neproverene i lažne informacije o vakcini protiv HPV i uzrocima ovog virusa, ponekad čak i od lekara koji internet koriste za promociju svog rada.
“Fokus lekara treba da bude na tome da vakcina štiti. Paušalne i olake izjave pojedinaca koje su zgodne za lajkove samo potpiruju neznanje, što je jako neodgovorno”, dodaje Gordana Plemić. “Struka mora da vodi računa o tome šta govori, pogotovo ako se obraća, kao pomenuta, tako velikom broju ljudi koji je prati. Ipak je reč o javnom zdravlju nacije.”
DA LI SMO NAPREDOVALI
Od početka godine, kada je uvedena besplatna imunizacija protiv oboljenja izazvanih humanim papiloma virusom kod starijih od 26 godina, prvu dozu vakcine primilo je 335, a drugu 45 ljudi.
Gorica Đokić, predsednica Udruženje građana za borbu protiv raka jajnika i grlića materice “Progovori”, objašnjava za “Vreme” kako za novu kategoriju odraslih pacijenata nije dovoljno da samo odluče da žele da prime vakcinu.
“Potrebna je preporuka specijaliste – ginekologa, urologa, dermatovenerologa, epidemiologa…”, kaže Gorica Đokić. “Zato je bitno da ljudi znaju kako je potrebno da postoji neka indikacija.”
To u praksi znači da ljudi koji su imali ovaj virus ili pate od posledica HPV-a, kao i svi drugi koji žele da se zaštite, treba da se raspitaju kod svojih lekara specijalista o mogućnostima da prime vakcinu. Ako proceni da spadaju u ciljnu grupu, lekar im jednostavno izda uput i odobri vakcinu, kao i kod drugih vakcina koje nisu obavezne, poput vakcine protiv gripa ili varičela.
Pošto je moguće da je pacijent bio izložen samo nekim tipovima HPV-a a ne svim koji se nalaze u vakcini i od kojih ona štiti, HPV vakcina za odrasle može biti korisna i za one koji su već zaraženi ovim virusom, kažu stručnjaci.
ZAŠTO JE GRANICA POMERENA
Gordana Plemić objašnjava kako je došlo do toga da se vakcina ponudi besplatno i starijim građanima. Imajući u vidu da se HPV prenosi seksualnim putem, do početka godine besplatnu vakcinu su primali samo mladi pre nego što stupe u seksualne odnose.
“Kada smo počeli da razgovaramo sa roditeljima po Srbiji o tome zašto treba da vakcinišu svoju decu protiv HPV-a, shvatili smo da veliki broj njih ne zna koje sve bolesti ovaj virus izaziva – rak grlića materice, anusa, penisa”, kaže Gordana Plemić. “Pored njih, uočili smo drugu grupu roditelja koja je apsolutno upoznata sa problemom. Jednostavno, jer ga imaju. To su roditelji oboleli od HPV-a, mahom žene koje su imale maligne promene ili predmaligne na grliću materice, što je veliki broj žena u Srbiji. Oni su želeli da znaju više o tome da li je moguće i sebe da zaštite.”
Otud je nastala inicijativa da vakcina postane besplatna za ovu grupu roditelja, pogotovo za one koji su još u reproduktivnom dobu. Druga borba koju udruženje “Progovori” vodi je da vakcina postane obavezna za svu decu i nju je podržao Skupštinski odbor za zdravlje i porodicu i uputio je Ministarstvu zdravlja na odlučivanje. Svetske studije pokazuju da je upravo obavezna vakcinacija sve dece put da se iskoreni HPV, a sa njim i brojne bolesti koje uzrokuje. Bez obavezne vakcinacije to je praktično nemoguće jer će se virus i dalje širiti. Poslednji podaci govore da je svega 9,7 odsto dece od devet do 19 godina u Srbiji vakcinisano. O vakcinaciji maloletnih, naravno, odlučuju roditelji.
Imunolog Miloš Marković je u podkastu “Tampon zona” objasnio da roditelji ne treba da se plaše jer ovo nije nova vakcina koja se tek ispituje ili je tek izašla iz laboratorije. “Vakcina protiv HPV-a je odobrena još 2006. godine i već se daje 16-17 godina u nekim zemljama”, rekao je on.
Zemlje poput Australije, u kojima je vakcinisan veliki broj građana, praktično su iskorenile rak grlića materice. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje vakcinaciju protiv HPV-a za decu od devet do 14 godina, ali i tri doze za mlade od 15 do 26 godina.
Strategija SZO nazvana “90-70-90” predviđa da se do 2030. godine 90 odsto devojčica uzrasta do 15 godina vakciniše protiv HPV-a, da 70 odsto žena bude obuhvaćeno skriningom za rano otkrivanje raka grlića materice i da 90 odsto žena sa prekanceroznim promenama, ili rakom grlića materice, na vreme uđe u protokole lečenja.
BORBA ZA PLODNOST – I MUŠKARACA
Pored raka grlića materice, ovaj virus može da izazove i rak anusa, penisa, vratne regije, vulve, vagine, usne duplje i ždrela. Takođe, određeni tipovi HPV su uzročnici genitalnih bradavica, odnosno kondiloma.
“Jako je važno osvestiti da i muškarci imaju problem. Oni su mahom prenosnici HPV-a na svoje partnerke. Kada se razmišlja o potomstvu, to može da ugrozi celu porodicu”, objašnjava Gordana Plemić. “Ipak, vakcina pruža i brojne druge zaštite o kojima se ne govori dovoljno.”
Takođe, nemali broj studija urađenih širom sveta pokazuju da iako ga direktno ne izazivaju, neki sojevi HPV doprinose sterilitetu kod muškaraca. Američke studije govore da do 20 odsto neplodnih muškaraca nosi humani papiloma virus u spermi. Istraživanja pokazuju da se HPV, posebno visokorizični sojevi poput HPV 16, vezuje za spermu i povezan je sa smanjenom pokretljivošću spermatozoida, smanjenom normalnom morfologijom i povećanom fragmentacijom DNK, što može uticati na prirodnu plodnost i uspeh vantelesne oplodnje.
Muška neplodnost je faktor koji ovome doprinosi u približno 30–40 odsto slučajeva, a jedan od njenih etioloških uzroka su seksualno prenosive infekcije. Među seksualno prenosivim patogenima, HPV može na različite načine doprineti neuspehu spontane i potpomognute reprodukcije, delujući u različitim fazama začeća, posebno u ranim, pokazuje jedna italijanska studija.
GDE SMO SADA
Srbija je od 49 evropskih zemalja na 29. mestu po broju zaraženih HPV virusom, pokazuje “HPV atlas”, koji je izradio Evropski parlamentarni forum. Ova organizacija okuplja mrežu poslanika širom Evrope sa sedištem u Briselu. Naša država se našla u društvu država poput Litvanije, Andore, Kipra, Grčke, Gruzije, Slovačke, Rumunije i Španije.
Iako nismo na samom vrhu na broju obolelih od HPV-a, jesmo po broju obolelih od raka grlića materice, kao i po broju umrlih što je najopasnija posledica virusa. Nesporno je da tome doprinosi i zdravstveni sistem u kojem se vrlo malo radi na preventivi, a karcinomi identifikuju i leče tek u poodmakloj fazi.
Rumunska partija pozvala je sve pripadnike nacionalne manjine, kao i celokupnu javnost, da prepoznaju važnost ovog trenutka i da na predstojećim parlamentarnim izborima svoj glas daju listi „Studentska lista - Studenti pobeduju"
Kolona koja je krenula od Rektorata stigla je do sedišta Republičke izborne komisije. Ispred ulaza, studenti su uz trubače zaigrali kolo. Neuobičajena atmosfera za predavanje izborne liste: bez usiljenosti, klasičnih političkih govora i naučenih stranačkih koreografija. Više je ličilo na spontano slavlje nego na početak zvanične izborne procedure. Kutije su zatim podigli predstavnici studenata sa svih univerziteta u Srbiji. Pored njih se nalazila maketa beogradskog Pobednika, koji je takođe držao kutiju sa potpisima. Potpisi više nisu izgledali kao mrtvo slovo na papiru. Ljudi koji su ih nosili govorili su da pred sobom nose nadu čitave Srbije
Odluka studentskog pokreta da svoju ogromnu društvenu energiju prevede u izbornu politiku trenutno je najvažniji politički eksperiment u Srbiji, ako ne i šire
Naši političari nisu profesionalni, već hronični političari. Hajde da im u Skupštini ponudimo obrazovni program. Možda zvuči detinjasto, ali ako ljudi sa ove liste pokažu zbog čega su tu i budu vodili računa o tome šta govore, nisam siguran da rijaliti može da pobedi
Treba da budemo budni i spremni da branimo izbornu volju, ali masovna izlaznost i ubedljiva pobeda Studentske liste to će uraditi na najbolji način. Studenti imaju rešenja, čak i kada javnost o njima nije obaveštena – priroda izborne kampanje zahteva da se sve ne otkriva. Imaju scenario A, B I C za izborni dan i vreme posle njega; planiraju i – pošto su pametniji, oni ne popuštaju, već se organizuju. Nemam nikakvih sumnji u pobedu Studentske liste na ovim izborima
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
