“Kada smo počeli da razgovaramo sa roditeljima po Srbiji o tome zašto treba da vakcinišu svoju decu protiv HPV-a, shvatili smo da veliki broj njih ne zna koje sve bolesti ovaj virus izaziva”, kaže Gordana Plemić. “Pored njih, uočili smo drugu grupu roditelja koja je apsolutno upoznata sa problemom. Jednostavno, jer ga imaju. To su roditelji oboleli od HPV-a, mahom žene sa malignim ili predmalignim promenama na grliću materice, što je veliki broj njih”
Od početka 2026. godine svi građani Srbije starosti do 45 godina mogu primiti vakcinu protiv humanog papiloma virusa besplatno. Time je Srbija napravila važan korak napred u borbi protiv posledica ovog virusa koji izaziva rak grlića materice, ali i druge karcinome koji pogađaju muškarce. Do tada je vakcina bila namenjena i besplatno dostupna deci i mladima od devet do 26 godina.
“Godinama pokušavamo da objasnimo ljudima šta je HPV i koliko života ovaj virus odnosi u Srbiji”, govori za “Vreme” Gordana Plemić, direktorka Udruženja “Roditelj” koje se bavi informisanjem građana Srbije o ovom virusu, kao i o vakcini protiv njega. Samo jedna od tih informacija je da dve žene dnevno u Srbiji preminu usled posledica raka grlića materice, koji najčešće izaziva upravo humani papiloma virus.
U javnosti se, naročito preko društvenih mreža, mogu čuti različite neproverene i lažne informacije o vakcini protiv HPV i uzrocima ovog virusa, ponekad čak i od lekara koji internet koriste za promociju svog rada.
“Fokus lekara treba da bude na tome da vakcina štiti. Paušalne i olake izjave pojedinaca koje su zgodne za lajkove samo potpiruju neznanje, što je jako neodgovorno”, dodaje Gordana Plemić. “Struka mora da vodi računa o tome šta govori, pogotovo ako se obraća, kao pomenuta, tako velikom broju ljudi koji je prati. Ipak je reč o javnom zdravlju nacije.”
DA LI SMO NAPREDOVALI
Od početka godine, kada je uvedena besplatna imunizacija protiv oboljenja izazvanih humanim papiloma virusom kod starijih od 26 godina, prvu dozu vakcine primilo je 335, a drugu 45 ljudi.
Gorica Đokić, predsednica Udruženje građana za borbu protiv raka jajnika i grlića materice “Progovori”, objašnjava za “Vreme” kako za novu kategoriju odraslih pacijenata nije dovoljno da samo odluče da žele da prime vakcinu.
“Potrebna je preporuka specijaliste – ginekologa, urologa, dermatovenerologa, epidemiologa…”, kaže Gorica Đokić. “Zato je bitno da ljudi znaju kako je potrebno da postoji neka indikacija.”
To u praksi znači da ljudi koji su imali ovaj virus ili pate od posledica HPV-a, kao i svi drugi koji žele da se zaštite, treba da se raspitaju kod svojih lekara specijalista o mogućnostima da prime vakcinu. Ako proceni da spadaju u ciljnu grupu, lekar im jednostavno izda uput i odobri vakcinu, kao i kod drugih vakcina koje nisu obavezne, poput vakcine protiv gripa ili varičela.
Pošto je moguće da je pacijent bio izložen samo nekim tipovima HPV-a a ne svim koji se nalaze u vakcini i od kojih ona štiti, HPV vakcina za odrasle može biti korisna i za one koji su već zaraženi ovim virusom, kažu stručnjaci.
foto: branko lukić…
ZAŠTO JE GRANICA POMERENA
Gordana Plemić objašnjava kako je došlo do toga da se vakcina ponudi besplatno i starijim građanima. Imajući u vidu da se HPV prenosi seksualnim putem, do početka godine besplatnu vakcinu su primali samo mladi pre nego što stupe u seksualne odnose.
“Kada smo počeli da razgovaramo sa roditeljima po Srbiji o tome zašto treba da vakcinišu svoju decu protiv HPV-a, shvatili smo da veliki broj njih ne zna koje sve bolesti ovaj virus izaziva – rak grlića materice, anusa, penisa”, kaže Gordana Plemić. “Pored njih, uočili smo drugu grupu roditelja koja je apsolutno upoznata sa problemom. Jednostavno, jer ga imaju. To su roditelji oboleli od HPV-a, mahom žene koje su imale maligne promene ili predmaligne na grliću materice, što je veliki broj žena u Srbiji. Oni su želeli da znaju više o tome da li je moguće i sebe da zaštite.”
Otud je nastala inicijativa da vakcina postane besplatna za ovu grupu roditelja, pogotovo za one koji su još u reproduktivnom dobu. Druga borba koju udruženje “Progovori” vodi je da vakcina postane obavezna za svu decu i nju je podržao Skupštinski odbor za zdravlje i porodicu i uputio je Ministarstvu zdravlja na odlučivanje. Svetske studije pokazuju da je upravo obavezna vakcinacija sve dece put da se iskoreni HPV, a sa njim i brojne bolesti koje uzrokuje. Bez obavezne vakcinacije to je praktično nemoguće jer će se virus i dalje širiti. Poslednji podaci govore da je svega 9,7 odsto dece od devet do 19 godina u Srbiji vakcinisano. O vakcinaciji maloletnih, naravno, odlučuju roditelji.
Imunolog Miloš Marković je u podkastu “Tampon zona” objasnio da roditelji ne treba da se plaše jer ovo nije nova vakcina koja se tek ispituje ili je tek izašla iz laboratorije. “Vakcina protiv HPV-a je odobrena još 2006. godine i već se daje 16-17 godina u nekim zemljama”, rekao je on.
Zemlje poput Australije, u kojima je vakcinisan veliki broj građana, praktično su iskorenile rak grlića materice. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje vakcinaciju protiv HPV-a za decu od devet do 14 godina, ali i tri doze za mlade od 15 do 26 godina.
Strategija SZO nazvana “90-70-90” predviđa da se do 2030. godine 90 odsto devojčica uzrasta do 15 godina vakciniše protiv HPV-a, da 70 odsto žena bude obuhvaćeno skriningom za rano otkrivanje raka grlića materice i da 90 odsto žena sa prekanceroznim promenama, ili rakom grlića materice, na vreme uđe u protokole lečenja.
BORBA ZA PLODNOST – I MUŠKARACA
Pored raka grlića materice, ovaj virus može da izazove i rak anusa, penisa, vratne regije, vulve, vagine, usne duplje i ždrela. Takođe, određeni tipovi HPV su uzročnici genitalnih bradavica, odnosno kondiloma.
“Jako je važno osvestiti da i muškarci imaju problem. Oni su mahom prenosnici HPV-a na svoje partnerke. Kada se razmišlja o potomstvu, to može da ugrozi celu porodicu”, objašnjava Gordana Plemić. “Ipak, vakcina pruža i brojne druge zaštite o kojima se ne govori dovoljno.”
Takođe, nemali broj studija urađenih širom sveta pokazuju da iako ga direktno ne izazivaju, neki sojevi HPV doprinose sterilitetu kod muškaraca. Američke studije govore da do 20 odsto neplodnih muškaraca nosi humani papiloma virus u spermi. Istraživanja pokazuju da se HPV, posebno visokorizični sojevi poput HPV 16, vezuje za spermu i povezan je sa smanjenom pokretljivošću spermatozoida, smanjenom normalnom morfologijom i povećanom fragmentacijom DNK, što može uticati na prirodnu plodnost i uspeh vantelesne oplodnje.
Muška neplodnost je faktor koji ovome doprinosi u približno 30–40 odsto slučajeva, a jedan od njenih etioloških uzroka su seksualno prenosive infekcije. Među seksualno prenosivim patogenima, HPV može na različite načine doprineti neuspehu spontane i potpomognute reprodukcije, delujući u različitim fazama začeća, posebno u ranim, pokazuje jedna italijanska studija.
GDE SMO SADA
Srbija je od 49 evropskih zemalja na 29. mestu po broju zaraženih HPV virusom, pokazuje “HPV atlas”, koji je izradio Evropski parlamentarni forum. Ova organizacija okuplja mrežu poslanika širom Evrope sa sedištem u Briselu. Naša država se našla u društvu država poput Litvanije, Andore, Kipra, Grčke, Gruzije, Slovačke, Rumunije i Španije.
Iako nismo na samom vrhu na broju obolelih od HPV-a, jesmo po broju obolelih od raka grlića materice, kao i po broju umrlih što je najopasnija posledica virusa. Nesporno je da tome doprinosi i zdravstveni sistem u kojem se vrlo malo radi na preventivi, a karcinomi identifikuju i leče tek u poodmakloj fazi.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Studenti me jesu pitali da li bih hteo da budem na listi i ja sam potvrdno odgovorio”, kaže rektor Vladan Đokić u razgovoru za “Vreme”. Pričali smo o udarima na univerzitet, njegovim odlascima u Brisel i tome da li se boji da studentski pokret skreće udesno. A na konstataciju da će morati otići sa mesta rektora ako postane poslanik ili, ko zna, premijer, profesor Đokić kaže: “Videćemo da li će i kada doći taj trenutak. Može da bude pre, a možda i posle završetka mog rektorskog mandata”
Ukoliko se ne ujedine, već odluče da se kao fragmenti pojave na izborima, opozicione stranke proevropskog usmerenja ne samo da će izvršiti političko samoubistvo već će to samoubistvo proizvesti štetu po okolinu. U slučaju da neke stranke izađu same na izbore, bilo bi to kao da skaču sa zgrade ispod koje se okupila gomila ljudi protiv režima
“Našao sam se okružen poražavajuće mladim ljudima. A i inače znam da su mladi – nama vandalizuju prostor bezmalo nekoliko puta mesečno, imamo nadzorne kamere, to su uvek mlada golobrada lica. To je muški svet, sačinjen od mladih muškaraca, koji zaista nemaju ništa pametnje da rade nego da uništavaju nečiju imovinu ili da nekog tuku. Ali sa strahovitim uverenjem”
Iz godine u godinu medijski konkursi su postajali sredstvo kojim režim plaća svoju medijsku poslugu, što pojednostavljeno znači: građani izdvajaju pare da im neko nudi lažnu stvarnost i da ih dodatno truje radioaktivnom mržnjom. Odnosno, plaćaju da ih neko laže i od njih pravi budale
“Je li moguće da neko misli da je u redu i dobro za Srbiju da bude jedna od nekoliko zemalja na svetu koje nemaju nikakvo regulatorno telo? Je li moguće da neko misli da je dobro da se raspada Upravni odbor Javnog medijskog servisa? Nisam uopšte optimista i realno je očekivati da ćemo naići na zid, ali treba pokušati”
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
