Primiče se glasanje o vladi, menja se izborna regulativa, primiču se i predsednički izbori – dok se postizborna konfrontacija smanjuje
Na izborima za predsednika Demokratske stranke (DS) dosadašnji srpski premijer Zoran Živković dobio je 296 od ukupno 1851 glasa, to jest 15,9 odsto. Na vanrednim parlamentarnim izborima 23. decembra 2003. lista „Demokratska stranka – Boris Tadić“ dobila je 481.249 glasova, što čini 12,58 odsto ali, s druge strane gledano, kad se saberu i izgubljeni glasovi, sve vladine liste na opštim izborima sakupile su oko 20 odsto glasova. Sve u svemu, može se reći da je članstvo Demokratske stranke strože ocenilo dosadašnjeg premijera nego što je to učinilo ukupno biračko telo.
Za Borisa Tadića kao predsednika DS-a glasalo je 1538 delegata, a njemu su možda naklonjena i četiri izabrana potpredsednika: Bojan Pajtić (1277 glasova), Nenad Bogdanović (1246), Dušan Petrović (1020) i Slobodan Gavrilović (1012). Čedomir Jovanović, oko čijeg je izbora bilo najviše uzbuđenja u beogradskim elektronskim medijima, dobio je 789 glasova. Živkovićeva deklaracija o opozicionom delovanju Demokratske stranke do narednih parlamentarnih izbora nije usvojena na skupštini DS-a.
Posle te partijske skupštine u medijima je pojačan pritisak da se formira četvorna većinska vlada koja bi uključila i Demokratsku stranku. Nekoliko partija je ponovilo izjave o poželjnom uključivanju te stranke u vladu, ali je mandataru Koštunici prepuštala da završi posao formiranja manjinske vlade.
Sastav kabineta nije saopšten i neće biti dok se ne podnese ekspoze o vladi. Ima sporadičnih najava i špekulacija koje govore o tome da bi ministarstva sile (pravda, policija) trebalo da kontroliše DSS, dok bi ministarstva iz oblasti privrede i finansija bila podeljena između G17 plus, SPO-NS-a i DSS-a. Ima i izjava koje govore o tome da je SPO dobio ono što su mu dali, a ne ono što je tražio. Ima i konstatacija da svršenu poslu nema manisanja. Bilo je nagoveštaja da se u nekim ministarstvima ili vladinim telima nađu i ličnosti van pomenutih partija. Bilo je najava da bi u vladu, na primer, mogao da bude uključen i Nebojša Čović, potpredsednik dosadašnje vlade i predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i Koordinacionog tela za jug Srbije.
Uprkos tome što vaš hroničar izbegava da se upušta u overdozirane špekulacije o vladi, taj detalj o sastavu nove vlade ovde treba pomenuti zato što se slaže s nekim drugim indikativnim nagoveštajima i temama na horizontu – različite većine u Skupštini, relaksiraniji pregovori o „saveznom nivou“, pretpostavke o budućoj mogućoj rekonstrukciji vlade, dolazeći predsednički izbori.
U trenutka kada nastaje ovaj tekst (utorak 24. februar), izgleda kao da će naredne nedelje biti i realizovane najave da bi Narodna skupština Srbije mogla izabrati manjinsku vladu. Posle toga dolaze pregovori o preraspodeli moći na nivou državne zajednice koji u samoj Srbiji možda neće biti tako napeti kao pregovori o manjinskoj republičkoj vladi, ali će na nivou državne zajednice svakako biti komplikovaniji, jer se u njih mora uključiti i crnogorska strana. Videće se kako će to ići. Neprijateljski stav prema novoj vladajućoj garnituri za sada zauzima Krivokapić iz crnogorskog SDP-a. Tu u svakom slučaju ima nekoliko nepoznanica. Prva je da li će oba ključna ministarstva DZ SCG (odbrana i spoljni poslovi) ostati Srbiji ili će Crnogorci možda insistirati da pod kontrolu uzmu jedno i pre redovnih izbora za Skupštinu državne zajednice na proleće iduće, 2005. godine.
„MEKI“ SIGNALI: Prilično je izvesno da DS u ovoj rundi postaje opoziciona stranka na republičkom nivou, koja će zajedno sa Srpskom radikalnom strankom glasati protiv izbora Koštuničine vlade koju bi trebalo da sastave DSS, G17 plus i SPO–NS, a koju će verovatno podržati poslanička grupa SPS-a. Kako će se videti, taj opozicioni stav prema vladi ne mora da znači i totalni otpor zakonskim inicijativama.
S druge strane, bilo je nagoveštaja da bi DSS, SPO i G17 plus bili spremni da podrže ostanak Borisa Tadića na mestu ministra odbrane, no on se nećkao i najavljivao da će ponuditi ostavku.
Skupština Srbije je u interegnumu završila raspravu o legitimnosti izbora Kori Udovički za novog guvernera i o predlogu da za izbor novog guvernera bude izabran Radovan Jelašić. Dok se čeka dan za glasanje, iz Narodne banke je upućena ustavna inicijativa za preispitivanje poslovnika.
U trenutku kada je izgledalo da od manjinske vlade neće biti ništa, u skupštinsku proceduru ušao je paket izmena izbornih zakona. Rasprava o tim izmenama popunjava vakuum pred formiranje vlade, ali i „ide u susret“ predsedničkim izborima na koje su svi osim radikala zaboravili. Skupština je završila i raspravu o izmenama zakona o izboru predsednika Republike u Srbiji, raspravu u kojoj je, kako izgleda, došlo do saglasnosti o tome da se ukine cenzus od 50 odsto +1 izašlih birača kao uslovu za uspeh prvog kruga predsedničkih izbora. Time se rok za raspisivanje novih ponovljenih izbora približio. Kako je poznato, radikali su zainteresovani za to da se ti izbori odmah raspišu, a ni DSS očito ne želi njihovo odlaganje. Sad se postavlja pitanje za 64.000 dolara – da li će manjinska koalicija imati svog predsedničkog kandidata ili će te tri partije s Demokratskom strankom naći zajedničkog kandidata. Tu su moguće dve varijante: da se zajednički kandidat nađe pa da se on sudari s radikalskim kandidatom, ili da u prvom krugu izbora iz takozvanog demokratskog bloka budu dva kandidata pa da se konačno odlučuje u drugom krugu. Niko o tom procesu nema iole jasnu prognozu. Javljaju se i špekulacije o tome da bi Koštunica po formiranju manjinske vlade mogao da se kandiduje za predsednika Republike, što bi značilo da praktično odmah napusti premijersko mesto. Teško da je ta prognoza realna. Činjenica je da je napravljena kratkoročna „osiguravajuća“ kombinacija po kojoj Dragan Maršićanin treba da podnese ostavku na mesto predsednika Skupštine kad Vojislavu Koštunici bude potvrđen premijerski mandat, a da to mesto, namenjeno demokratama, preuzme G17 plus. Predrag Marković doteruje pašićevsku bradu. Nova „transakcija“ bi, međutim, verovatno delovala previše „kombinatorski“, a i napuštanje teško osvojenog ključnog mesta verovatno bi Koštunicu mnogo koštalo.
Bilo je jakih nagoveštaja da bi DS mogao da glasa za te zakonske promene. U raspravi o izmenama zakona o izboru predsednika Republike i u raspravi o izmenama zakona o izboru narodnih poslanika, na osnovu koga se sprovodi izborna procedura na predsedničkoj utakmici, videlo se da će u srpskom parlamentu igra možda biti mnogo komplikovanija za hroničare nego što je bilo ranije, ali da bi ta igra mogla ispasti produktivnija nego što je u početku izgledalo. Ispostavlja se da će se za svako pitanje u skupštini sakupljati posebna većina. Za kvalitet skupštinskog rada to može biti dobro – ako se izbegnu skandali vezani za eventualnu parlamentarnu korupciju. Dok nastaje ovaj tekst, traju istražna saslušanja u „slučaju Bodrum“.
Inače, u predloženim izmenama izbornog zakona bitno se menja položaj pojedinih značajnih delova biračkog tela: manjinâ, hendikepiranih i dijaspore.
DIJASPORA: Jedna izmena izbornog zakona daje jugoslovenskim državljanima koji žive u inostranstvu (dijaspora) pravo da glasaju tamo gde žive, ako konzularna predstavništva u saradnji s domicilnim zemljama mogu da organizuju glasačka mesta. Ta tema je bila predmet sporenja tokom neuspelih predsedničkih izbora 2002. Prema popisu stanovništva iz 2002, u inostranstvu žive 395.942 državljanina Srbije. Dosta se raspravljalo o tome kako će glasanje na tim novim biračkim mestima biti kontrolisano. Statističari inače procenjuju da između 190.000 i 260.000 lica iz centralne Srbije i još najmanje 40.000 do 80.000 iz Vojvodine nisu obuhvaćeni popisom kao iseljenici, najverovatnije zato što više nisu naši državljani.
Posle ukidanja cenzusa na predsedničkim izborima uključenje dela te biračke populacije neće biti tako presudno, ali će verovatno imati bitne političke implikacije. Prva posledica je skupštinsko licitiranje za koga će glasati dijaspora. I to je znak da se primiču predsednički izbori.
MANjINE: Po novom rešenju, koje će možda biti izglasano kad ovaj broj „Vremena“ dođe u ruke čitalaca, partije kojima Republička izborna komisija bude priznala status zastupnika nacionalnih manjina neće morati da preskoče cenzus od pet odsto izašlih (ako izađe četiri miliona birača, to je oko 200.000 birača), već će ulaziti u parlament ako preskoče prirodni cenzus. To znači da bi sa petnaestak hiljada glasova predstavnici manjina mogli da uđu u parlament.
Prema popisu stanovništva iz 2002. godine, u Srbiji (bez Kosova i Metohije) žive 1.135.393 pripadnika nacionalnih manjina. Najveći broj živi u Autonomnoj pokrajini Vojvodini – Mađari (290.207), Hrvati (56.645), Slovaci (56.637), Rumuni (30.419), Romi (29.057), Bunjevci (19.766), Rusini (15.626), Makedonci (11.785), Ukrajinci (4635), Nemci (3154), Česi (1648) i drugi. U centralnoj Srbiji žive 59.952 pripadnika albanske nacionalne manjine, 135.670 Bošnjaka, 18.839 Bugara, 39.953 Vlaha, 3975 Goranaca, 14.062 Makedonca, 15.869 Muslimana, 79.136 Roma, 14.569 Hrvata i drugih.
Radi ostvarivanja prava na samoupravu u oblasti kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina mogu da izaberu nacionalne savete u skladu sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama i u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, kojima se garantuju ne samo individualna već i kolektivna prava nacionalnih manjina. Pripadnici deset nacionalnih manjina konstituisali su svoje nacionalne savete (Bunjevci, Bugari, Bošnjaci, Mađari, Romi, Rumuni, Rusini, Slovaci, Ukrajinci i Hrvati) i njihovi nacionalni saveti uključeni su u proces saradnje sa nadležnim državnim organima.
Ako bi se na osnovu tih kulturnih tekovina izvela analogija, moglo bi se pretpostaviti da bi najmanje deset manjina moglo imati svoje, manje ili veće, parlamentarne reprezentacije. U dosadašnjoj novijoj parlamentarnoj praksi u skupštinu su ulazile partije mađarske i bošnjačke manjine, a u jednoj prilici predstavnike u parlamentu imali su i Albanci iz Preševa i Bujanovca. Pored ovih opština, manjine su koncentrisane u opštinama Senta, Ada i Kanjiža (Mađari), odnosno Tutin, Sjenica i Novi Pazar (Bošnjaci). U prošlom izbornom ciklusu Demokratska stranka je „šlepovala“ dva poslanika bošnjačke nacionalnosti, koji su joj doneli možda oko 50.000 glasova (više od prosečnog glasačkog skora po poslaniku), a poslanička grupa G17 plus, koja je imala relativno bolje rezultate u mađarskim opštinama na severu Vojvodine, ima 15 odsto poslanika pripadnika manjina, itd.
Radikali su inače bili protiv snižavanja cenzusa za manjine, a Tomislav Nikolić je u utorak sa skupštinske govornice pozivao predstavnike manjina da gostuju na njihovoj listi i da se po ulasku u parlament izdvoje u posebnu poslaničku grupu. Tokom te rasprave predstavnici bošnjačke manjine su više puta upozoravali radikale na ustavnu odredbu koja garantuje pravo na slobodno nacionalno izjašnjavanje, ali su ih radikali uprkos tome nazivali „braćom Srbima muslimanske veroispovesti“.
Radikali – na uveseljavanje protivnika – tvrde da su i oni zaštitnici manjina, da su imali poslanike mađarske nacionalnosti, da su imali člana vlade romske nacionalnosti. Bilo je čak i razmene replika na mađarskom između radikala i Bojana Pajtića. Neke analize zaista ukazuju na malo poznatu činjenicu da su u biračkom korpusu nacionalističkog SRS-a – kako izgleda, u nezanemarljivom broju – učestvovali i Romi. „Možemo reći da su radikali partija siromašnijih i manje obrazovanih sredina, Roma, izbeglica i Vojvodine“, ukazuje Branko Milanović, saradnik The Carnegie Endowment for International Peace, u analizi u januarskoj „Prizmi“. On posle komplikovane faktorske analize u kojoj je merio korelaciju broja radikalskih glasova sa nivoom siromaštva, aktivnosti žena, nacionalnim sastavom opština itd. konstatuje da je rezultat radikala bolji u sredinama gde ima više Roma, da je jasno da je podrška Roma radikalima činjenica koju treba analizirati. On uočava da se ta činjenica podudara i sa nivoom siromaštva pojedinih opština, ali da po svoj prilici „doprinos Roma radikalima dolazi i povrh tih promenljivih ekonomskih uticaja“.
Bilo je i drugih rasprava o tome ko je stvarni, a ko samo deklarativni borac za ljudska prava. U svakom slučaju, ovim izmenama u interegnumu direktno političko reprezentovanje manjina u srpskoj skupštini je olakšano. Mogla bi to biti kolateralna dobit iz ovog postizbornog vakuuma.
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
