Šta se vidi ako se zažmuri na psovanje Nenada Čanka i otkidanje table RTS-a sa zgrade novosadske televizije
Gužva koja je izbila u Televiziji Novi Sad povodom odluke Upravnog odbora RTS-a (9. oktobra) da izabere novo rukovodstvo ove kuće, na ponovljenom javnom konkursu, mimo volje Nenada Čanka i suprotno ranijim zaključcima Skupštine Vojvodine, čiji je on predsednik – zasad nije sa mrtve tačke pokrenula pitanje bar minimalnog vraćanja autonomnih nadležnosti najvišem predstavničkom telu Vojvodine.
Čanak, koji je spektakularno, uz sočnu psovku, srušio tablu RTS-a na ulazu u TV Novi Sad (godinu dana posle paljenja centrale ove firme u Beogradu), i pokrajinski ministri iz stranke reformista Mileta Isakova nadglasani su u pokrajinskom izvršnom veću, pa je prvu rundu u ovoj igri samozavaravanja na svim političkim stranama dobio predsednik pokrajinskog izvršnog veća Đorđe Đukić (verovatno po nalogu svoje Demokratske stranke), koji je isposlovao povlačenje rasprave o RTV-u Novi Sad sa dnevnog reda Skupštine Vojvodine (15. oktobra).
Ovim povodom treba podsetiti da je osnivač RTNS-a 1971. godine bila AP Vojvodina. Od svog osnivanja do 1992. godine, dakle punu 21 godinu, RTNS je delovao kao samostalna radiodifuzna organizacija, ravnopravna sa drugim rtv centrima nekadašnje SFRJ. Srpskim zakonom o radio-televiziji, usvojenim krajem 1991.godine, formirano je javno preduzeće Radio-televizija Srbije, a Radio-televizija Novi Sad je postala deo – jedinica tog preduzeća, u čijoj je nadležnosti, kako je Zakonom predviđeno, da priprema i proizvodi radio i TV program za teritoriju APV na srpsko-hrvatskom jeziku i jezicima narodnosti.
Koristeći se nalazima Dragiše Stankovića, koji je posle oktobarskog „oslobođenja RTNS-a“ delegiran iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine da pomogne novom privremenom rukovodstvu ove kuće, možemo primetiti da je Statutom RTS-a i nizom odluka i Pravilnika nadalje narušen položaj RTV-a NS u državnom televizijskom sistemu. Za razliku od Zakona, Statut RTS-a promovisao je funkcionalno povezivanje uz poštovanje programskog, tehničkog i ekonomskog jedinstva. Tako je tim Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji RTV NS sveden na operativnu jedinicu RTS-a. Organizaciona struktura RTS-a nije dosledno pratila ni teritorijalni princip utvrđen Zakonom ni funkcionalni princip utvrđen Statutom. RTV BG, RTV Priština i RTV Novi Sad definisani su kao operativne jedinice, koje u svom sastavu imaju programe i redakcije. Tehnika RTV-a NS postala je posebna organizaciona jedinica, sa poslovnim jedinicama Tehnika Radio i Tehnika TV Novi Sad koje odgovaraju rukovodiocu Tehnike RTS-a u Beogradu. Tehnički razvoj, investicije, predajnici i veze koji su teritorijalno locirani u Pokrajini i pripadaju RTV-u NS takođe su organizaciono povezani u jedinstveni sistem RTS-a sa rukovodiocima u Beogradu. Poslovna jedinica EPP RTV NS organizaciono je samostalna jedinica, ali takođe u okviru Marketinga RTS-a. Službe finansija, računovodstva, plana i analize, pravnih, kadrovskih, opštih poslova, informatike, obezbeđenja i voznog parka organizovane su i deluju po istom principu kao i tehnika i marketing.
Danom početka rada Miloševićevog RTS-a, 1. januara 1992. godine, sredstva, prava i obaveze, kao i zaposleno ljudstvo u delovima-jedinicama preuzeo je JP RTS. Sredstva RTS-a su u državnoj svojini. Saglasno Zakonu, delovi preduzeća imaju ograničenu samostalnost u pravnom prometu i poseban obračun rezultata poslovanja. RTS ima jedan žiro-račun, jedan finansijski plan, jedan završni račun. Delovi preduzeća – operativne jedinice – posluju preko podračuna. Praktično, poslovne jedinice ne raspolažu niti samostalno odlučuju ni o delu sredstava koja im pripadaju, već praktično samo distribuiraju sredstva dobijena od RTS-a.
Prema izveštaju o poslovanju, RTS u celini, pa tako i svi delovi preduzeća, u 2000. godini poslovao je sa gubitkom. Prihod RTNS-a u 2000. godini iznosio je 1.422.181.321 dinar, računajući tu i prihod po osnovu revalorizacije kapitala. Poslovni rashodi iznosili su u prošloj godini 3.371.109.370 din. Za vreme NATO bombardovanja uništen je najveći deo imovine RTNS-a, poslovno-proizvodni objekat na Mišeluku i četiri od pet velikih emisionih objekata.
Početkom aprila 2001. godine RTNS je imao 1759 zaposlenih, od toga TVNS nešto preko 900.
Zašto je svako ko se bavio upotrebom neutvrđenog tipa akustičnog oružja na studentskom protestu 15. marta postao neprijatelj države, terorista i atentator na Vučića? Zbog čega bi i Berija pozavidio Biji na ovoj operaciji? Kako režim u Beogradu 2026. nastoji stvoriti atmosferu nalik na onu iz Moskve 1937
Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da poslednjih godina raste broj zahteva koje tužioci upućuju policiji radi prikupljanja potrebnih obaveštenja, ali da odgovori na te zahteve sve češće izostaju. Reč je o prvoj i jednoj od najvažnijih radnji u predistražnom postupku, bez koje tužilaštvo u mnogim slučajevima ne može da nastavi istragu
Zašto su se na meti režima, pored studenata, našli verbalni delinkventi – analitičari, stručnjaci i novinari? Kako je Više javno tužilaštvo u svom saopštenju donelo presudu da su studenti sami sebe streljali zvučnim topom? I kako je Vučić tvrdio da Srbija uopšte nema zvučne topove, a ispostavilo se da ih ima, kao što je odmah posle pada novosadske nadstrešnice tvrdio da “jedino ona nije renovirana”, pa se brzinom svetlosti na društvenim mrežama utvrdilo da to nije istina? Na koji je način aktivirana medijska bomba u režimskim medijima sa unapred spremljenim spiskovima ljudi koji su učestvovali u “zaveri” i koje treba utući? I da li je reč o pokušaju zabrane studentskog pokreta
Pošto tužilac u Srbiji ne može da optuži osobu koja se kolima zaleće u građane, gledaoci RTS-a mogu videti kako se pred kamerama obesmišljava ta pravna institucija
Srbija će sačuvati mir, lokalni funkcioneri moraju da razgovaraju sa narodom ili će biti smenjeni, ekonomija raste brzo, žele da nas sruše jer Srbija grabi napred, nema više straha od “blokadera”, predsednik je žrtva, biće veće plate i penzije. Na osnovu iskustva, po svoj prilici ovako će izgledati Vučićeve poruke na predstojećem mitingu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
