Rejtingom na ekonomiju

Kada je u sredu 22. aprila Evropska komisija izašla sa saopštenjem da će sa tri milijarde evra dati makrofinansijsku podršku (kredit, a ne bespovratnu pomoć) za 10 zemalja, odmah je upalo u oči da, među susedima iz regiona, plus Moldavija, Tunis, Jordan i Ukrajina – nema Srbije.

„Službe Evropske komisije predočile su Srbiji mogućnost pomoći od MMF-a u kontekstu spremnog instrumenta za brzo finansiranje. Vlasti Srbije u ovom trenutku ne vide potrebu za spoljnom finansijskom pomoći i odlučile su da se ne obraćaju MMF-u za finansijsku podršku“, izjavio je jedan od zvaničnika pres službe Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa.

Taj novac, inače, ni izbliza ne bi rešio potrebe Srbije za vanrednim finansiranjem u godini korona virusa: od tri milijarde EK, najveći deo je namenjen Ukrajini (1,2 milijarde) i Tunisu (600 miliona evra). Rebalansom budžeta predviđen je deficit budžeta od 6,9 odsto, uz pad BDP-a od 1,8 odsto, a kako je najavio ministar finansija Siniša Mali, javni dug bi trebalo da bude ispod 60 odsto BDP-a. Tih 6,9 odsto budžetskog deficita u brojkama iznosi 348,6 milijardi dinara. Ukupan fiskalni deficit na kraju godine je predviđen na 381 milijardu dinara, odnosno više od 3,2 milijarde evra.

Dan pre no što će Evropska komisija objaviti da Srbija nije htela da traži novac, država je izdala petogodišnje dinarske obveznice u iznosu od 12,1 milijarde dinara (oko 103 miliona evra), po stopi prinosa od 2,6 odsto.

HVALA, IMAMO

„Nas nema na listi zbog toga što nam ova pomoć ne treba. Naše javne finansije su zdrave i stabilne i, kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić već rekao, nama toliko velike pozajmice, pogotovo kratkoročne, nisu potrebne, niti od EU, niti od MMF-a“, rekao je Siniša Mali.

Prethodno je, 12. aprila, Aleksandar Vučić izjavio da Srbija neće uzimati finansijsku pomoć od MMF-a, „pošto imamo velike devizne rezerve i 31 tonu zlata“.

„Nama MMF nudi da uzmemo oko milijardu, to bi izašlo negde tri do pet godina ročnost na oko tri odsto. Nama to nije potrebno i to nam je skupo u ovom trenutku. Možemo da uzmemo ovih 100 plus 200 miliona od Svetske banke na 0,5 odsto, i to pokazuje da će Srbija od drugih zemalja uspešnije da se nosi sa ovim“, rekao je Vučić 16. aprila.

Nedelju dana kasnije je dodao: „Zašto da uzmemo 600 ili 700 miliona više nego što nam je potrebno? Već smo uzeli 200 miliona evra. Odbili smo 1,2 milijarde od Međunarodnog monetarnog fonda i ja sam ponosan na to.“

Dakle, država je, za sada, odbila finansiranje i od EU i od MMF-a – finansiranje koje će joj, prema njenom sopstvenom rebalansu, trebati u narednim mesecima i to u iznosu od više milijardi evra.

„Vlast potcenjuje teškoće koje se mogu javiti pri obezbeđivanju sredstava za refinansiranja glavnice javnog duga i fiskalnog deficita Srbije u ovoj godini“, ocenjuje za „Vreme“ profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Milojko Arsić. „Prilikom usvajanja budžeta za 2020. godinu planirano je da se u ovoj godini refinansiraju krediti u iznosu od oko pet milijardi evra, kao i da se finansira fiskalni deficit od oko 200 miliona evra. U okolnostima koje su postojale na svetskom i domaćem finansijskom tržištu krajem prethodne i na početku ove godine, Srbija bi relativno lako, i pod povoljnim okolnostima, obezbedila sredstva za finansiranje dugova i deficita. Međutim, sa nastupanjem pandemije, a potom i ekonomske krize, fiskalna pozicija Srbije i okolnosti na svetskom i domaćem finansijskom tržištu znatno su pogoršani. Fiskalni deficit Srbije će u ovoj godini, zbog pada poreskih prihoda i fiskalnih stimulansa, umesto planiranih 200 miliona evra, iznositi preko tri milijarde evra. Stoga ukupna potrebna sredstva za finansiranje države u ovoj godine iznose preko osam milijardi evra“, kaže Arsić.

VELIKO ZADUŽIVANJE

Država je od 18. marta do 21. aprila pet puta prodavala svoje hartije od vrednosti – najpre 18. marta petogodišnje obveznice u vrednosti od 4,4 miliona evra (planirana emisija bila je 100 miliona) sa prinosom od 1,1 odsto, pa onda 25. marta 12-godišnje obveznice u vrednosti od 46,6 miliona evra (stopa prinosa 1,89 odsto).

Sledeća emisija usledila je 2. aprila – trogodišnje dinarske obveznice u iznosu od 51,7 milijardi dinara, po stopi prinosa od 2,15 odsto na godišnjem nivou (440,3 miliona evra po kursu od 2. aprila), pa 14. aprila jednogodišnji državni zapis od 29,4 milijarde dinara po stopi prinosa od 1,8 odsto (250 miliona evra), da bi poslednja aukcija bila održana pomenutog 21. aprila, u protivvrednosti od 103,2 miliona evra.

U poslednjih mesec dana, dakle, država je prodala svoje hartije od vrednosti u ukupnom iznosu od oko 845 miliona evra.

„Zbog opšte krize, na domaćem tržištu je prisutan problem likvidnosti, ali i suzdržanost investitora zbog velike neizvesnosti, što utiče na pad uspešnosti u prodaji obveznica“, kaže za „Vreme“ dr Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. „Osim toga, država zaduživanjem na domaćem tržištu konkuriše preduzećima, kojima su takođe potrebni krediti, što može da dovede do istiskivanja, tj. do toga da banke umesto preduzećima, kredite plasiraju državi, kao sigurnijem dužniku“, kaže Ranđelović.

On navodi da je, osim zaduživanja na domaćem tržištu, moguća emisija evroobveznica na inostranom tržištu, zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija, kao što su MMF, Svetska banka, EBRD, kao i kod inostranih država (poput pozajmica iz 2013. i 2014. godine od Ujedinjenih Arapskih Emirata).

Ranđelović kaže da bi, u datim okolnostima – kada će Evropska centralna banka obezbediti velika dodatna sredstva u monetarnom sistemu evrozone, kojima će se kupovati državne i korporativne obveznice unutar EU – bilo opravdano da zemlje Zapadnog Balkana zatraže mogućnost uključivanja i njihovih državnih obveznica u portfolio onih u koje se može investirati iz novoemitovanih sredstava ECB.

„Iako bi to predstavljalo vrstu presedana, takav zahtev bi se mogao smatrati legitimnim, imajući u vidu razmere problema, a pozitivan odgovor EU bi predstavljao signal da evropska solidarnost i dalje postoji i da se ona odnosi i na zemlje kandidate“, kaže Ranđelović.

On navodi da su međunarodne finansijske institucije najpovoljniji potencijalni izvori finansiranja, ali i tu postoje poteškoće.

„Već u prvih par nedelja krize preko 60 zemalja je već zatražilo hitne pozajmice od MMF-a, tako da se može očekivati da tražnja za njihovim zajmovima bude velika, što otvara pitanje iznosa koji bi Srbija od njih mogla da dobije“, kaže Ranđelović i zaključuje da bi se kod odlučivanja o izvorima finansiranja trebalo voditi pre svega ekonomskim principima, „ali će dostupnost nekih izvora verovatno biti i politički uslovljena, što takođe nije zanemarljiv faktor“.

SKUPA STRATEGIJA

Postavlja se, svakako, pitanje cene zaduživanja. Ekonomista dr Goran Nikolić sa Instituta za evropske studije očekuje da će država trošiti državne rezerve na branjenje stabilnosti dinara.

„Mislim da će oni braniti dinar i mogu cele godine da ga brane – zbog uvoznog lobija, zbog popularnosti jakog dinara, a imaju i velike devizne rezerve, veće od 11 milijardi evra. Banke to bolje znaju od nas – ako su spremni da se zadužuju u dinarima na pet godina po stopi 2,6, onda je to indikativno. Po meni, bolje je da se zadužimo u evrima nego u dinarima, jer je dosta jeftinije. Ako držiš dinar stabilnim – a sam određuješ da li će biti stabilan i očigledno je da će da bude stabilan – onda je besmisleno da plaćaš tu premiju“, kaže Nikolić za „Vreme“.

Nikolić ocenjuje i da će do zaduživanja kod MMF-a doći u julu, posle izbora.

Prema podacima MMF-a, 12-mesečni revolving krediti („kratkoročna kreditna linija za likvidnost“) namenjeni su zemljama koje imaju „potencijalne umerene kratkotrajne probleme sa platnim bilansom“ i cena ovog kredita je 1,29 odsto. Zemlje mogu da povuku do 145 odsto svoje kvote, što bi za Srbiju značilo do 1,2 milijarde evra.

Druga ponuda MMF-a namenjena je svima („fleksibilna kreditna linija“), na period je od tri godine i tri meseca do pet godina, po ceni od 1,65 do 2,1 odsto, u zavisnosti od ukupne količine povučenih sredstava, sa mogućnošću da se „ide“ i do 5,75 puta uvećane kvote koju zemlja ima kod MMF-a.

No, da cene novca mogu biti i niže, pokazuje slučaj Bosne i Hercegovine, kojoj je MMF odobrio kredit od 330 miliona evra, sa kamatnom stopom od 1,05 odsto, uz grejs-period 39 meseci. Državi Srbiji – bar za sada – ovo nisu bili prihvatljivi uslovi.

Profesor Arsić upozorava da, ukoliko država pravovremeno ne obezbedi finansijska sredstva, posledice će biti kašnjenje u isplati obaveze prema dobavljačima, a možda i prema drugim budžetskim korisnicima, što će negativno uticati na oporavak privrede.

„Imajući u vidu iznos potrebnih sredstva i stanje na međunarodnom i domaćem finansijskom tržištu, prilično je izvesno da će Srbija veliki deo sredstava morati da obezbedi od međunarodnih finansijskih organizacija, drugih država i EU. Međutim, vlasti u Srbiji za sada tvrde da to nije neophodno i kao dokaz navode da je država obezbedila nekoliko stotina miliona evra, što je višestruko manje od neophodnih sredstava za finansiranje države u naredna dva-tri meseca. Vlast tvrdi da nam nisu potrebna sredstva od MMF-a, EU, a pritom ne navodi da su obezbeđeni krediti od drugih država ili drugih izvora. Razlozi za ovakvo ponašanje vlasti može se jednim delom objasniti potcenjivanjem problema obezbeđenja finansijskih sredstava, mada su verovatno ključni razlozi političke prirode.

Arsić ocenjuje da vlasti nastoje da u predizbornom periodu izbegnu pozajmljivanje sredstava od MMF-a, jer bi ono bilo uslovljeno usaglašavanjem ekonomske politike sa zahtevima MMF-a, a da je slično i u slučaju korišćenja sredstava EU.

„Generalno, vlast je u predizbornom periodu spremna da plati veću kamatnu stopu da bi dobila sredstva koja nisu praćena ekonomskim i političkim uslovima. Osim toga, odbijanjem kredita od MMF-a i EU vlast građanima šalje propagandnu poruku kako je stanje u javnim finansijama Srbije bolje nego što jeste“, kaže Arsić. „Problem sa ovakvom strategijom, osim što je skuplja, jeste i u tome što postoji rizik da se potrebna finansijska sredstva ne obezbede pravovremeno, i da kao posledica toga dođe do kašnjenja u izmirenju obaveza države. Na osnovu ponašanja vlasti u prethodnim godinama, može se očekivati da će se nakon izbora strategija zaduživanja promeniti i da će tada vlast biti znatno kooperativnija prema MMF-u i EU. Održivost ovakve strategije vlasti podrazumeva da se izbori održe što pre, najverovatnije do kraja juna, međutim, i u ovom slučaju su vrlo verovatna određena kašnjenja u izmirenju obaveza države“, zaključuje Arsić.

Sa druge strane, u kratkoj izjavi za „Vreme“, prof. dr Danica Popović kaže da ne vidi neku naročitu vezu između budućih izbora i odbijene ponude EU da u saradnji sa MMF-om kreditira finansiranje posledica pandemije.

„Onaj ko glasa za SNS ima sasvim različite interese – koji se svode na ličnu korist – a teško je verovati da bi glasači SNS-a zamerili Vučiću da je ovaj kredit EU prihvatio. Zašto je Mali, to jest Vučić, izdao obveznice koje su skuplje od ovog kredita? Odgovor je: zato što im se može i zato što ga nikada i niko zbog toga neće kazniti. Jedino naravoučenije ovde jeste da profesija i sud javnosti ostaju imperativ svima koji žele vlast. Neka zapamte – a mi ćemo ih podsećati“, kaže prof. Danica Popović.