Stanko Subotić Cane, rođen 9. aprila 1959. u selu Kalinovac kod Uba u Srbiji, u hrvatskom pasošu ima zagrebačku adresu Palmotićeva 82.
„Nacional“ tvrdi da Subotić ima „ekipe smrti“ i da su one likvidirale Radovana Stojičića Badžu, Branislava Lainovića Dugog, Jusufa Bulića, Milana Đorđevića Bombonu i Milana Rajovića.
Ko je Stanko Subotić Cane: „U Francusku sam otišao 1979. godine. Došao sam kod druga koji se bavio proizvodnjom konfekcije. U prvo vreme sam mu pomagao, a zatim radio u radionici – krojio, peglao, upoznao ceo proces proizvodnje. Posle dve godine otvorio sam svoju proizvodnju. A nakon toga proširio sam aktivnosti na veleprodaju i maloprodaju (posedovao sam nekoliko prodavnica na Atlantskom okeanu). Upošljavao sam veliki broj radnika i ostvarivao dobre profite. Osamdeset osme sam poželeo da sve to napravim i kod nas. Osnovao sam firmu za proizvodnju lake i teške konfekcije, gde sam zaposlio veći broj radnika. Devedesete-devedeset prve proširio sam biznis na maloprodaju. Imao sam šest radnji u Beogradu, a zatim sam proširio prodaju na celu ondašnju Jugoslaviju i ušao u sistem Robnih kuća Beograd. Istovremeno sam razvio „loan“ (uslužne) poslove sa nekoliko najvećih svetskih proizvođača konfekcije u Srbiji (Uzor – Valjevo, NIT – Novi Sad, Ubljanka – Ub, Mladost – Mionica, Potex – Vrnjačka Banja), a za poznate nemačke firme. Mesečno smo proizvodili 100.000 jedinica. Počeo sam i da uvozim – perjane jakne za Robne kuće Beograd, aluminijumski prah za proizvodnju građevinskih blokova, herbicide, hemikalije, uvozio metražu, izvozio tešku konfekciju, i sve sam to radio na celoj teritoriji Jugoslavije. Moja firma se zvala Mia.
Godine 1992. počela je inflacija, pa problemi s embargom i nismo mogli da naplatimo… Nastavio sam da radim, ali preko makedonskih firmi. Ohis iz Skoplja mi je dugovao, i umesto novca dali su mi cigarete Makedonija tabaka.
Dozvolili su otvaranje menjačnica, pa sam držao menjačnice. Imao sam najveći lanac menjačnica u gradu. Kada je država stopirala menjačnice, nisam imao više nijedan posao da radim. Nakon toga sam otvorio djuti fri, jedan na prelazu Đeneral Janković, drugi u luci Bar (koji još imam). Imao sam i dva bescarinska magacina, jedan u Ubu, drugi u luci Bar.“
Mrgud Milanović, iz Vinkovaca, tražen u Hrvatskoj zbog ratnog zločina, Canetov prijatelj i komšija sa Uba za koga se priča da je plaćeni likvidator.
Ratko Knežević, rodom iz Nikšića, nekadašnji šef trgovinske misije Crne Gore u Vašingtonu. Đukanovićev kum i prijatelj.
Olja Knežević, žena Ratkova, zaposlena u SDB-u Crne Gore kao samostalni inspektor.
Ratko Đokić, biznismen iz Podgorice i rođak Blagote Baje Sekulića. Pre nekoliko meseci objavio u listu „Dan“ da je pobegao iz Crne Gore zbog „pretnji smrću“.
Srećko Kestner, 46-godišnji ekonomista, iz Podgorice, Subotićev partner, hrvatski državljanin s adresom u Švajcarskoj.
Milo Đukanović, predsednik Crne Gore, Subotićev pokrovitelj i partner u švercu cigaretama.
Aleksandar Đukanović, Milov brat, vlasnik benzinske pumpe blizu Herceg-Novog na kojoj su švercerski brodovi točili gorivo po 3-4 DEM za litar. Aleksandar je pumpu držao u ortakluku s pokojnim Milenkom Vujovićem.
Blagota Sekulić Baja, Canetov prijatelj izrešetan u džipu 30. maja 2001. Vlasnik nekoliko poznatih kockarnica i elitnih lokala u Podgorici i na Crnogorskom primorju, kao i lanca sportskih kladionica koje je prošle godine iznenada zatvorio. Vlasnik kafe-bašte „Majami“ na Slovenskoj obali.
Zoran Đinđić, premijer Srbije, leteo avionima Canetove kompanije, i od njega dobijao novac; politički pokrovitelj Subotićevih poslova u Srbiji.
Danče Šuturkov, zamenik direktora Makedonija tabaka, kontrolisao šverc cigareta u Makedoniji. Smenio ga Ljupčo Georgijevski, premijer Makedonije.
Mirko Vušurović, kontrolisao šverc cigareta iz BiH.
Gojko Mitrović, Elmag, vodio nekoliko fri šopova i prodavao cigarete.
Šime Lušin, ministar unutrašnjih poslova Hrvatske, dao Subotiću pasoš na preporuku generala Ljube Ćesića Rojsa, bivšeg zapovednika 66. pukovnije.
Vito de Emidio, uhapšen zbog ubistva izvesnog Santinija pre nekoliko godina u Baru, vlasnik glisera kojima su švercovane cigarete.
Veselin Barović Vesko, vlasnik firme Montenegro Tabak Trade. Nakon što je Bokan isteran iz posla, sve su preuzela četvorica Italijana koja su radila zajedno s crnogorskom grupom predvođenom Veskom Barovićem, bliskim prijateljem Mila Đukanovića.
Branko Lukovac, Ministar inostranih poslova Crne Gore, urgirao kod hrvatskog predsednika da stopira tekstove o Subotiću.
Goran Žugić, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Crne Gore Mila Đukanovića. Od Đukanovića dobio zadatak da policija osigurava kamione s cigaretama kako bi roba sigurno napuštala Crnu Goru. Ubijen 1. juna 2000. godine u Podgorici.
Svetozar Marović, od Subotića dobio na poklon kuću u Parizu i „mesečno dobijao od Subotića po sto hiljada maraka da ne ometa duvanske puteve“.
Darko Beli Raspopović, visoki funkcioner MUP-a, pominje se kao Žugićev ubica. I sam je ubijen na podgoričkom korzou.
Boža Lakić, šef carine Crnogorskog primorja, omogućavao šverc.
Miško Lalić, šef agencije za restrukturiranje crnogorske privrede, koji je u ime države bio postavljen za kontrolu posla sa cigaretama.
Duško Ban i Željko Mihajlović, Đukanovićevi školski drugovi, kumovi i posrednici u prodaji, rukovodili firmom Mia, formalni vlasnici Dulwich i Frema-marketing, of šor kompanija na Kipru.
Vanja Bokan, kontrolisao tržište cigareta na području Albanije, Kosova, Srbije i BiH. Ubijen oktobra 2000. u Atini. Bokanu je monopol oduzet nakon što su Milorad Vučelić, potpredsednik SPS-a i direktor RTS-a, Jovica Stanišić, bivši načelnik SDB-a Srbije, i Radovan Stojičić Badža, zamenik srpskog ministra policije (ubijen 11. aprila 1997), uvideli profitabilnost tog posla i u posao ubacili Stanka Subotića Caneta.
Nebojša Katić, glavni Subotićev knjigovođa za sve bankovne operacije. Bivši službenik državne bezbednosti Srbije; Canetu ga je preporučio Stanišić.
Mihalj Kertes, direktor Carine, zabranio promet cigareta na relaciji Crna Gora – Srbija.
Radomir Marković Rade, kad je došao na čelo SDB-a angažovao više kriminalnih grupa sa zadatkom da Caneta u Srbiju dovedu živog ili mrtvog.
Dijana Višnjić, poznatija po nadimku Didi, 34-godišnja manekenka, često gostuje u Subotićevoj vili na Svetom Stefanu. U Subotićevom letnjikovcu su prošle godine gostovale i tri hrvatske zvezde, Alka Vuica, Nives Celzijus i Doris Dragović. Nives Celzijus često „gostuje“ i u Subotićevoj kući u španskom letovalištu Marbelja. U toj luksuznoj vili 1999. letovao je i Milo Đukanović s porodicom.
Arab bank iz Limasola, koju koristi Subotić.
British American Tobaccoa (BAT), drugi po veličini proizvođač cigareta na svetu. BAT je proizvođač marki kao što su Lucky Strike, Dunhill, Rothmans, Lord, HB, Cartier, Pall Mall.
Brook Aviation, Fort Aviation i Willow Aviation Inc. firme na koje su registrovani Subotićevi avioni.
Codex Limited Subotićevo preduzeće registrovano u Vaduzu. Codex je, prema nalazima švjacarskih i italijanskih istražitelja, filter za pranje novaca i korumpiranje političara bivše Jugoslavije koji su Subotiću potrebni.
D Trade, operacija pranja Subotićeva novca izvodi se preko firme u vlasništvu Subotićeve Dulwich Limited, čije je sedište na Kipru.
Dulwich Enterprise Limited i Wellesley Limited, firme preko kojih je išla glavnina trgovine cigaretama. Obe firme imaju zajedničku banku. Bank of Cyprus Limited, u glavnom gradu Kipra, Limasolu. Firme na Kipru osnovao je Nikola Milošević, Canetov nećak, a nabavka cigareta išla preko njih.
Elektrotehna, Subotić kupio suteren robne kuće u Knez-Mihailovoj br. 14-16, vrednom više od milion DEM.
Fri šop na prelazu Đeneral Janković vlasništvo Subotića.
Kodeks Subotićeva firma u Lihtenštajnu.
Indeks imena sačinjen je na osnovu tekstova koji su objavljeni o duvanskoj mafiji u dnevnim i nedeljnim novinama: „Nacional“, „Nedeljni telegraf“, „Glas javnosti“, „Blic“, „Politika“.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
