Vlast godinama teži da pobegne od odgovornosti i usluga koje treba da obezbedi građanima, a sve čvršće stiska oblast sile i prinude. Da bi to stanje ostalo neupitno, radi se na smanjenju potreba građana reklamiranjem siromaštva. Otud dolazi i promocija i forsiranje zamrznutog, neaktivnog, pasivnog, destruktivnog i malodušnog etničkog patosa umesto sagledavanja, razumevanja i promocije sveg dobrog sadržaja ovog prostora i građana koji na njemu žive
Jedna od najstrašnijih posledica decenijske vladavine Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije je potpuno razorena opšta kultura. I tu nije reč o tome da većina stanoviništva sluša “lošu muziku” već da aktuelna vlast teži ka dubinskoj promeni ustaljenih navika i običaja, ideja, mišljenja i uzora kao i načina komunikacije. Višegodišnjim “kuvanjem” društva oni žele da redukuju naš sadržaj i kvalitet. Iz naše zajednice u tom “kuvanju” potrebno je da ispare patriotizam, solidarnost, vera, ljubav, poštenje, posvećenost, istrajnost i želja za dubljim smislom. Da bi oni ostali na pozicijama moći, potreban je dominantan suvi nacionalizam, ratobornost, kukavičluk, podmitljivost, zavist, grubost i gramzivost. Upravo sve po njihovoj meri.
Da li će to potpuno postići, zavisi i od svih nas. Ovo su njihove metode.
ISTINSKI PATRIOTIZAM ZAMENILI SU SIMBOLIČNIM NACIONALIZMOM
Osnovni stub ove vlasti je medijska hegemonija i monopol na političku poruku koja se emituje u javnost. S obzirom na kontrolisanu sliku u medijima i važnost zamrznute percepcije, gde nema mesta a ni vremena za uzvišene osećaje poput patriotizma, vlast u prvi plan ističe bljutavu, površnu i slabu nacionalističku sliku. Simboli će biti sirovi, zastava i grb zloupotrebljeni. Hiperinflacija simbola, inače nekada patriotskih, dovešće do pada vrednosti. Tako jedan deo “opijenih” nacionalizmom neće imati prostor za produbljivanje ljubavi prema zemlji i sunarodnicima jer od “drveta neće videti šumu”, dok će drugi razvijati prezir i osećaj dosade jer njihova percepcija patriotizma ne može da stane u tako mali kulturni ograničeni prostor kakav predstavljaju osnovni simboli. Jednima je kulturni prostor preširok, drugima preuzak. Tako podeljeno društvo nema kapacitet za konsenzus.
UNIŠTILI SU SVEST O KONTINUITETU
Sukob sa prošlim vremenom ovoj vlasti dolazi prirodno jer su u prošlosti imali važne uloge u ratu koji je izgubljen. Odatle težnja da sve počinje sa njihovom drugom vlašću, ili od 2012. godine. Nusproizvod tih aktivnosti je ukidanje političkog kontinuiteta pa građani stvaraju osećaj privremenosti i kratkotrajnosti. Tada se težnja ka dugogodišnjem sticanju pretvara u brzu otimačinu. U državi koja ne poštuje sopstveni kontinuitet, vrednosti i znanje neće biti na ceni, već će ih zameniti bezglavost u neznanju i korist od trenutka moći.
IZAZVALI SU PREZIR PREMA STRUCI I ZNANJU
Kada se država davi u laži i kada na njima počiva vlast, onda je istina neprijatelj. Godinama se funkcioneri vlasti o struci i stručnjacima izražavaju posprdno i pogrdno paralelno kupujući diplome i doktorate. Instituti se gase a fakulteti degradiraju. U sistemu koji se bazira na laži potrebno je da svi “jednako ne znaju” kako bi plasirana laž bila prihvaćena kao istina. Rezultat je uništavanje obrazovanja, kompromitacija znanja kao nekakve “izdaje kolektiva” i dugoročno unižavanje potencijala svakog građanina.
IZGRADILI SU KULT LIČNOSTI
Loša vlast traži bezuslovno obožavanje i što manje preispitivanja jer je tako lakše vladati. U demokratskim i slobodnim društvima bilo kakva “bezuslovnost” jeste poraz društva i slabost sistema. Savršenost, bezgrešnost i apsolutnost nisu kategorije realnog života pa se insistiranjem na njima stvara osećaj “državne” fantazije koja služi odvajanju građana od vlasti. Tako građanin državu počinje da vidi kao nešto daleko i strano što nije on sam.
PONIŠTILI SU DUBLJI SMISAO
Njihova politika se svodi na moto “ona da rađa, on da brani”. Herojstvo ili životna ostvarenost se u tom konceptu može postići samo na dva načina. Žene će biti heroine ako rode mnogo dece u užasnim uslovima, dok će muškarci moći da budu heroji samo u smrti. Takav pojednostavljen odnos prema smislu života i uloge pojedinca u društvu ljude ostavlja inertnim prema običnim a važnim životnim stvarima. Svakodnevne “male” žrtve, istrajnost i posvećenost društvo neće afirmisati kao važne pa će se od njih i odustajati. Građani će biti prisiljeni da se zadovolje minimumom smatrajući da nisu vredni boljeg pa će pasti i očekivanja od države. To vlastima znatno olakšava kontrolu i funkcionisanje.
SOLIDARNOST SU ZAMENILI KOLEKTIVIZMOM
Solidarnost i empatija su mera društva i civilizacije. Problem za tiransku vlast nastaje kada se bilo šta radi bez ličnog interesa. Goli beskrupulozni lični interes je okosnica loše i diktatorske vlasti jer je njegovo održavanje korupcionaško, jeftino i prosto. Spona koja vezuje građane u celinu neće biti kulturološka sličnost i uravnoteženi razvoj baziran na solidarnosti i vrednostima, već pravolinijski kolektivistički etnički uspeh u domenu fantastike. Samostalni razvoj i uspeh pojedinca šteti takvoj vlasti jer potire njenu sveprisutnost i svemogućnost a diktatoru uzurpira omnipotenciju.
PROMOCIJA SIROMAŠTVA
Vlast godinama teži da pobegne od odgovornosti i usluga koje treba da obezbedi građanima, a sve čvršće stiska oblast sile i prinude. Da bi to stanje ostalo neupitno, radi se na smanjenju potreba građana reklamiranjem siromaštva. Otud dolazi i promocija i forsiranje zamrznutog, neaktivnog, pasivnog, destruktivnog i malodušnog etničkog patosa umesto sagledavanja, razumevanja i promocije sveg dobrog sadržaja ovog prostora i građana koji na njemu žive.
Ovim metodama, “kuvanje” i posledična redukcija identiteta biće, nažalost, vrlo uspešna. Poslednja prilika da ne “zagorimo” i da nas ne “prekuvaju” na kraju leži samo i isključivo u nadi, entuzijazmu i volji. Ukoliko se ta tri osećaja ne stave u funkciju promene društva i dugoročne, posvećene borbe protiv ovih metoda, ostaće nam samo talog.
Talog u kome ćemo definitivno izgoreti.
Autor je narodni poslanik PSG
Premijer je saopštio da podnosi ostavku jer je čuo šta se te noći dogodilo u Novom Sadu. Ne znamo da li bi iko u to mogao da poveruje, tim pre što će se docnije tokom dana pojaviti informacije o povezanosti napadača i vladajuće partije. A ponovilo se ono što smo videli već više puta: kad god Vučić, kao što je učinio na konferenciji za novinare u ponedeljak, garantuje bezbednost – neko nastrada
Ovo nije nikakva obojena, uvezena ili bilo kakva druga revolucija, nego autentična težnja studenata i građana Srbije da dođe do promena u našoj zemlji. Zato mislim da ne treba mnogo da se obaziremo na izjave stranih zvaničnika ni iz SAD ni iz Rusije. Mi imamo svoj autentičan i nacionalni cilj, a to je da opstanemo i da omogućimo normalan život
U nedelju i ponedeljak, 26. i 27. januara, održan je još jedan spektakularan protest (na slici) u organizaciji studenata – dvadesetčetvoročasovna blokada Autokomande, ključne beogradske saobraćajne petlje. Sve je delovalo kao da se sanja. Besprekorna organizacija, poruke na transparentima koje ćemo dugo pamtiti. Ovi protesti su drugačiji od svih ranijih antirežimskih i zbog beskrajne kreativnosti, duhovitosti, razgranate kulture bunta, koja svedoči o njegovoj velikoj životnoj snazi i mogućnosti da se pojačava. Pa dalje – građani su spremali studentima hranu, atmosfera je bila jako dobra, studenti su igrali basket, tenis, pridužili su se protestu i poljoprivrednici, bajkeri, taksisti
Sa megafona bruji glas koji ljubazno podseća okupljene da sakupljaju za sobom i ne ostavljaju smeće. Akcija čišćenja uskoro počinje i trajaće poslednja tri sata blokade. Polako se pakuju neki od transparenata, dok oni zakačeni na nadvožnjaku iznad autoputa ostaju kao podsetnik. A onda, studenti će se podeliti. Neko ide kući da se odmori, a neko – pravac na fakultet. Blokade se nastavljaju
Iako je skup u Jagodini bio pokušaj SNS-a da odgovori na organsko nezadovoljstvo koje mesecima bukti širom zemlje, slika predsednika Srbije kako vijori barjakom dok njegove pristalice odlaze izgledala je više kao poraz. Na koji način je režim do sada uspevao da izađe iz kriznih situacija? I kako ti mehanizmi deluju u ovim nedeljama
Ministar kulture Nikola Selaković je bio svestan pištaljki pod svojim prozorom. Kao što su i kulturnjaci u blokadi njegovog Ministarstva videli da ih sa prozora tog istog Ministarstva ljudi pozdravljaju. Delovali su složno, da su na istoj strani. Selaković je bio sam.
Studenti su shvatili da se odvija borba za značenja, u kojoj se jedno ime ne pominje: ime diktatora. Jer, da se to ime pojavilo u njihovim zahtevima ono bi „pojelo“ same zahteve
Ako dozvolimo da ova studentska pobuna pojede svoju decu, treba da se zavučemo u pacovsku rupu i više nikada iz nje ne izađemo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
