Nekadašnji viši savetnik u Stejt departmentu Dejvid Filips spada među one retke stručnjake koji se pozivaju na razgovore u američkim institucijama kad god se na dnevnom redu nađu pitanja Balkana. On je predavao na nekima od najprestižnijih fakulteta poput Harvarda ili Njujorškog univerziteta, a trenutno se nalazi na čelu Instituta za ljudska prava Kolumbija univerziteta u Njujorku.
Već godinama blizak demokratama, Filips nakon jasnog poziva novog američkog predsednika Džozefa Bajdena Beogradu da prizna Kosovo kaže da će „Srbija ostati po strani sve dok ne prizna zločine koje je Slobodan Milošević počinio u ime srpskog naroda“. „Sjedinjene Američke Države će hteti da sarađuju sa Srbijom mnogo intenzivnije kada dođe do potpunog i konačnog sporazuma o uzajamnom priznanju između Srbije i Kosova. Pandemija kovida 19 samo je dodatno istakla značaj međunarodne saradnje u rešavanju problema na globalnom planu“, smatra Filips.
„VREME„: Predsednik Aleksandar Vučić poručuje da Srbija neće priznati Kosovo. Mislite li da će to u budućnosti imate posledice za Srbiju?
DEJVID FILIPS: Poglavlje 35 (o pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji; prim. a.) je jasno. Srbija neće ući u EU dok ne normalizuje odnose sa Kosovom. Ona će ostati na evropskoj margini sve dok ne uspostavi dobre odnose sa Kosovom i drugim susedima.
Da li verujete da će SAD i EU uspeti da ubede Srbiju da prizna Kosovo?
Konstruktivno ponašanje može biti nagrađeno različitim podsticajima. Ako predsednik Aleksandar Vučić zaista vodi računa o stanju u Srbiji, ali i o vlastitom nasleđu, on će normalizovati odnose sa Kosovom, olakšavajući time integraciju Srbije u evroatlantske strukture.
Pobednik kosovskih izbora Albin Kurti poručuje da bi glasao za ujedinjenje sa Albanijom ukoliko bi bio održan referendum. Koliko je taj scenario realističan i zašto izostaju međunarodne reakcije?
Albancima je učinjena istorijska nepravda kada su razdvojeni u različite države nakon Balkanskih ratova. Težnje za „prirodnom Albanijom“ su normalne i ostaće snažne. Albanci kao zajednica imaju izraženu potrebu da sarađuju u oblasti trgovine, životne sredine, kulture i obrazovanja. Otvaranje mogućnosti za prekograničnu saradnju može da relaksira ukupnu situaciju, redukuje iredentizam i umanji potencijal za konflikte.
Šta Bajdenov predsednički mandat znači za balkanske zemlje i, pre svega, kosovsko pitanje?
Bajdenova administracija će izbrisati Trampovu naklonost prema Srbiji i uspostaviti daleko ravnopravnije uslove za igru. To ukazuje na značaj američkog vođstva u jačanju transatlantske saradnje čiji je cilj stabilizacija Balkana, a kako bi se uspostavio mir i omogućio napredak.
Da li je plan o razmeni teritorija između Srbije i Kosova, čemu je bila sklona i administracija Donalda Trampa, zauvek mrtav?
Taj plan je mrtav. Razmena teritorija bila je od samog početka loša ideja. To je još uvek loša ideja i uvek će tako ostati.
Trampova administracija bila je usredsređena na ekonomska pitanja i normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova bez uzajamnog priznanja. Kakve su posledice takvog pristupa, koji je u mnogo čemu odgovarao Srbiji i njenom rukovodstvu?
Ekonomski razvoj i trgovina važna su sredstva za izgradnju mira kada oni donose korist svim stranama. Vašingtonski sporazum iz septembra 2020. favorizovao je Srbiju kroz transportne i trgovinske aranžmane. Idući napred, mi i dalje možemo da se fokusiramo na ekonomsku korist kao deo šire mirovne i političke strategije.
Prema Indeksu demokratije „Ekonomista„, demokratija u Srbiji dobila je najnižu ocena od kada je taj indeks nastao. Da li i to zaista ukazuje da demokratija u Srbiji propada?
Pitanje sugeriše da je Srbija imala demokratiju, što je vrlo upitno.
Uprkos svemu tome Aleksandar Vučić je i dalje omiljeni lider EU na Balkanu. Kako mu to polazi za rukom?
Vučić je vešt diplomata. Dobro govori i nosi odeću krojenu po evropskim standardima. Srbija istovremeno sarađuje sa marketinškim agencijama koje se bave izgradnjom pozitivne slike u javnosti. Uprkos tome Vučićev učinak će se procenjivati po onome što ne radi, a ne na osnovu onoga što govori.
Balkan je bio i ostao područje previranja i političke nestabilnosti, ali mnogi smatraju da je situacija u mnogim aspektima gora nego što je bila početkom 90–ih?
Smrt Jugoslavije dovela je do rata između njenih bivših republika tokom kojeg je nekoliko stotina hiljada ljudi izgubilo živote, a više od milion je raseljeno. I danas postoji konflikt, ali to više nije nasilni sukob. Dijalog i dogovori uvek su, naravno, bolji od konfrontacije.
Da li vidite neko rešenje za trajnu stabilizaciju prilika na tom prostoru?
Trebalo bi da se pojavi nova generacija proevropskih lidera koji će zameniti one koji su zauzimali visoke položaje tokom ratova. Sada je trenutak da se krene napred sa integracijom u evropske strukture koje se temelje na posvećenosti vrednostima demokratije i ljudskih prava, posebno prava manjina i žena.
Ko može da pomogne da se to ostvari kada je EU zaglavljena svojim unutrašnjim problemima, dok mali broj Amerikanaca veruje da demokratija funkcioniše dobro čak i u njihovoj vlastitoj zemlji?
Demokratiju u Americi ugrozili su Donald Tramp i njegove pristalice. Došlo je do napada na Kapitol, Tramp je pokušao da poništi izbore. Na sreću, institucije SAD su jake i uspele su da odole Trampovim nasrtajima. SAD moraju da naprave snažan otklon od Trampa i povrate demokratski kredibilitet u zemlji i inostranstvu.
Kako Amerika može da drži lekcije drugima kada je 74 miliona Amerikanaca glasalo za Trampa koji, pored ostalog, ima čitavu istoriju rasističkih komentara?
Američki demokratski kredibilitet je smanjen. Uprkos tome, SAD su u stanju da obnove svoju demokratiju i ponovo uspostave globalno vođstvo tokom Bajdenovog predsedničkog mandata koje će se temeljiti na demokratskim i humanističkim vrednostima.
Bajden je pobedio Trampa, ali kako američko društvo može pobediti trampizam?
Bajden je trenutno s pravom fokusiran na pandemiju i oživljavanje američke ekonomije. Tramp je zanemario oba ova problema, što je dovelo do toga da oni postanu mnogo teži. Kada se savladaju pandemija i ekonomska recesija, SAD će biti u mnogo boljoj poziciji kako na domaćem planu tako i u liderstvu na međunarodnoj sceni.
Uprkos svemu tome čini se da „nacionalistička internacionala“ ipak globalno gubi moć. Da li je „mračno doba„, sa kojim se poslednjih godina suočio svet, definitivno iza nas?
Virus ultranacionalizma možda jeste pod kontrolom, ali nije mrtav. On se može vratiti u bilo kom trenutku kada ultranacionalistički lideri manipulišu biračkim telom učvršćujući svoj autoritet. Stoga je neophodna budnost.
