Rade Bulatović

Datum i mesto rođenja: 19. mart 1958. godine, Berane, Crna Gora.

Karijera: Iako zvanična biografija nikada nije objavljena, zna se da je Bulatović krajem osamdesetih godina radio u beogradskoj opštini Savski venac, te da se pred raspad bivše Jugoslavije zaposlio u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove (kasnije Savezno ministarstvo za inostrane poslove). Službovao je u konzulatima u Istanbulu i Rimu, a kolege koje su službovale s njim tvrde da je još tada imao odlične odnose s policijom. „Rade je uspevao da od MUP-a za samo par dana dobije odgovore na zahteve na koje smo mi ostali čekali mesecima“, kaže jedan njegov bivši nadređeni. Za službovanje u Rimu vezana je afera s krađom tašne sa oko pedeset hiljada dolara iz automobila u kome se pored šofera i računopolagača nalazio i Bulatović. Svi su vraćeni za Beograd, ali niko nije pozvan na odgovornost zbog nestanka novca. Otpušten je iz SMIP-a nakon petooktobarskih promena kao deo starog kadra. Demokratska stranka je tvrdila da je Bulatović bio član JUL-a, ali on to nikada nije potvrdio niti demantovao.

Od novembra 2000. do marta 2003. bio je savetnik za nacionalnu bezbednost Vojislava Koštunice u predsedničkom kabinetu. Taj period obeležili su tri afere i jedno hapšenje.

Afera Gavrilović: Bivši operativac Državne bezbednosti Momir Gavrilović ubijen je 3. avgusta 2001. na parkingu u novobeogradskoj Ulici Džona Kenedija, nedugo posle razgovora sa Radetom Bulatovićem i kolegom savetnikom Gradimirom Nalićem. Koštunica je nakon toga izjavio da je Gavrilović u njegovom kabinetu, na dan kada je ubijen, razgovarao s njegovim saradnicima o prodoru organizovanog kriminala u privredni život, o snazi i razgranatosti delovanja pojedinih klanova i korupciji. U januaru ove godine, Okružno tužilaštvo je saopštilo da zbog Gavrilovićevog ubistva vodi istragu protiv Dragana Nikolića Teče i Ljubiše Buhe Čumeta.

Afera Perišić: Spektakularno hapšenje bivšeg načelnika Generalštaba i potpredsednika Vlade Srbije Momčila Perišića u restoranu motela „Šarić“, 15. marta 2002. General Nebojša Pavković, tadašnji načelnik Generalštaba, posle je tvrdio da je Bulatović samostalno koordinirao hapšenje, mimoilazeći pritom službene vojne kanale. Sam Bulatović je u nedeljniku NIN ocenio hapšenje Perišića kao „uspeh jedinstvenog sistema bezbednosti zemlje“.

Afera „četvorožilni kabl„: Rade Bulatović je uz kolegu savetnika Gradimira Nalića i šeficu Koštuničinog kabineta Ljiljanu Nedeljković optuživan kao inicijator pokušaja da se u junu 2002. specijalne jedinice Vojske Jugoslavije upotrebe za upad u Biro za komunikacije Vlade Srbije zbog navodnog prisluškivanja Koštunice iz tog biroa. Slučaj nikada nije do kraja rasvetljen, iako je u Skupštini Srbije u tu svrhu formiran anketni odbor.

Politički zatvorenik: Tokom akcije Sablja, nakon ubistva Zorana Đinđića, Rade Bulatović i šef Uprave za bezbednost VJ Aca Tomić uhapšeni su na osnovu člana 122. a u vezi sa članom 125. KZJ (udruživanje radi neprijateljske delatnosti). Vlada Srbije je u to vreme tvrdila da su se Tomić i Bulatović tajno sastajali sa Dušanom Spasojevićem i Miloradom Lukovićem Legijom, te da su bili deo zavere da se ubije Đinđić. Tim povodom Koštunica je izjavio: „Rade Bulatović je politički zatvorenik i to ne jedini. Nažalost, opet smo u našoj zemlji oživeli pojam političkog zatvorenika.“ Bulatović je posle nepuna tri meseca pušten, a optužbe protiv njega se povučene.

Šta očekuje nova vlada: Da će Bulatović razotkriti vezu između bivše vlasti i neformalnih centara moći koje su Službu koristile za progon, ucenu i eliminaciju političkih protivnika.

Od čega strahuje bivša vlast: Da je „BIA predata u ruke amateru“ (Žarko Korać), odnosno da će Bulatović biti udarna Koštuničina pesnica u cilju stvaranja „najcrnjeg mraka u kome samo budale ili pokvareni mogu da vide išta dobro“ (Nenad Čanak).

Šta priželjkuju građani: Da BIA već jednom prestane da bude izvor manipulacija i oruđe vlasti za obračun s političkim protivnicima i da se posveti zaštiti nacionalne bezbednosti u okvirima zakona.