Poput gotovo svih privrednih oblasti, i tržište automobila u Srbiji se nalazi u višegodišnjoj krizi. Ova kriza se, između ostalog, manifestuje u sve manjem broju prodatih novih vozila godišnje. Po rečima Miloša Petrovića, predsednika Srpske asocijacije uvoznika i delova, ta brojka se u 2013. zaustavila na oko 20.000, ili skoro tri puta manje nego pet godina ranije. Osim globalne ekonomske krize, za ovako loše rezultate podjednako je odgovorna i država, zbog maćehinskog odnosa prema uvoznicima, nelogičnih poreza i favorizovanja samo jednog, domaćeg proizvođača.
„VREME„: Kako biste opisali sadašnje stanje automobilskog tržišta u Srbiji?
MILOŠ PETROVIĆ: Uvoznici automobila u Srbiji osnovali su asocijaciju da bi se lakše izborili sa problemima zbog kojih posluju na ivici rentabilnosti. Jedan od glavnih problema jeste poboljšanje trenutne situacije u kojoj se uvoznici nalaze i uređenje tržišta uvoznih vozila. Ranije je bio slučaj da država jednostrano subvencioniše jednu robnu marku a zapostavlja druge, što je dovelo do dodatnog pada prodaje. U ovako teškoj situaciji, kada su svi segmenti poslovanja pogođeni zbog krize koja traje već nekoliko godina, uvedeni su dodatni nameti i time otežan uvoz novih automobila. Naime, uvedena je eko-taksa za uvoz novih vozila, koju prosečan uvoznik plaća oko 50.000 evra godišnje, dok za najprodavanije brendove ta taksa ide i do nekoliko stotina hiljada evra, a u isto vreme se za polovna vozila ona ne naplaćuje, što je nelogično. Ako napravimo dublju analizu, moramo da zaključimo da ovo više i nije kriza, već realno stanje. Jer, kada nešto traje već četvrtu godinu zaredom, onda je izlazak iz takve situacije dugotrajan i kompleksan proces. Ipak, sve aktivnosti naše Asocijacije u 2013. godini daju blagi optimizam, ukoliko se sa zakonodavcem uspostavi partnerska saradnja i uvoznici budu aktivnije učestvovali u uređenju poreske politike i zakona koji se tiču njihovog poslovanja.
Na koje aktivnosti mislite?
Osim rada na poboljšanju svog položaja, ništa manje važan zadatak uvoznika bio je dogovor o održavanju manifestacije BG Car Show i Međunarodnog sajma motocikala Moto Passion 2014. BG Car Show je ne samo najveći praznik automobila u ovom regionu, koji okupi sto hiljada posetilaca, već i važan društveni događaj, koji sigurno utiče i na raspoloženje nacije – imati sve svetske premijere samo nekoliko dana nakon Ženevskog sajma, pokazuje koliko proizvođači svih svetskih brendova pridaju značaj našem regionu. Uz maksimalno angažovanje svih članica skupštine osnivača sa jedne, i rukovodstva Beogradskog sajma sa druge strane, posle više od dva meseca pregovora uspeli smo da nađemo rešenje i da se ova manifestacija ipak održi. Imajući u vidu da po svetu svi otkazuju sajmove zbog krize koja je pogodila automobilsku industriju, veliki je uspeh što smo smogli snage da, uz veliki napor i u saradnji sa našim partnerom Beogradskim sajmom, obezbedimo da sve svetske premijere budu pod beogradskim kupolama – ove, a nadamo se i sledeće godine.
Kako vaše članice vide sadašnju situaciju u odnosu na onu pre izbijanja krize 2008. godine?
U asocijaciji su zastupljeni najveći brendovi svetske automobilske industrije, od Audija, BMW-a, Porschea, Toyote, Citroena, Peugeota, Suzukija, do kineskog Cheryja, jer imaju poslovni interes na ovdašnjem tržištu. Ali, svetska ekonomska kriza uzela je danak u profitu, čemu je, osim nje, doprineo i doskorašnji neravnopravan položaj uvoznika u odnosu na domaćeg proizvođača. Distributeri – naši članovi, to jest zastupnici svetskih brendova automobila kroz partnerske firme, zapošljavaju na hiljade radnika i imaju godišnji obrt od preko milijardu evra. Teška situacija i poslovanje na ivici rentabilnosti doveli su do toga da mnogo ljudi ostane bez posla, kao i da se zatvori veliki broj centara po Srbiji. Ako to uporedimo sa 2008, koja je bila jedna od stabilnijih godina u poslovanju, možemo reći da smo dodirnuli dno i da smo se vratili deset godina unazad. Jer, tržište se, već treću godinu zaredom, zaustavilo na nekih 20.000 vozila, što je tri puta manje nego 2008. godine. O profitu da i ne govorimo. Sa druge strane, nekada se profit ostvarivao i na osnovu projekcije takvog profita i stabilne ekonomije, 2008. godine pristupilo se ogromnim investicijama i povećanju broja zaposlenih. Sada je sve stalo. U poslednje tri godine profita nema.
Osim globalne ekonomske krize, do toga je dovela nedovoljna podrška državnih institucija u oblasti investicija. Država ne podržava uvoznike. Nemamo podršku za unapređenje prodaje, jer samo ako se unapredi prodaja nastavlja se dugoročni razvoj predviđen biznis planom. Mi apelujemo da se nešto uradi sa svima onima koji su sve ove godine punili državnu kasu porezima, doprinosima i drugim poreskim i carinskim davanjima. Ukoliko Vlada Srbije ne bude donela hitne mere, njihov opstanak na našem tržištu biće ugrožen. Izlaz vidimo u neodložnoj harmonizaciji tržišnih pravila igre sa propisima u EU. Logično je što su nam uvoznici nezadovoljni.
Da li je uopšte moguće da se bilo šta popravi na tržištu automobila, ako je privredna situacija u zemlji sve lošija? Prosečan građanin nema keša za nov automobil, a cene kredita su basnoslovne. Gorivo neprestano poskupljuje, vozači maltene nemaju para da stave zimske gume i registruju vozilo, a kamoli da misle o tome koliko automobil ima godina i da li treba da kupe nov model.
Kupci nemaju mogućnost da na najpovoljniji mogući način dođu do novih automobila jer je finansiranje preskupo, zbog najvećih kamata u Evropi i loše poreske politike. Ako bi se uredilo tržište, popravila bi se bezbednost u saobraćaju, smanjilo zagađenje životne okoline i popravilo opšte stanje raspoloženja nacije. Nama cilj nije da građani kupuju skuplja vozila, već se zalažemo za zdravu tržišnu utakmicu koju Srbija mora uvesti na putu priključenja u Evropsku uniju. Ona to od nas očekuje jer na taj način ne samo što štiti strane investicije u Srbiji, kakva je Fijatova, nego i položaj ostalih svetskih brendova koji bi želeli učešće na našem tržištu, a sve nakon rezultata velikog broja stranih kompanija, koji su pokazali da im je ovde proizvodnja najrentabilnija. I ranije je bilo pokušaja, ali nije bilo zdrave tržišne klime.
Rekli ste da uvoznici žele partnersku saradnju sa državom. Na šta tačno mislite?
Mi smo se udružili da bismo bili takav partner državi koji predlaže rešenja u najboljem interesu svih. Svake godine za državnu kasu uplaćivali smo između 500 i 600 miliona evra na ime taksi, carine, doprinosa za zaposlene i drugih javnih davanja. Tražimo da se to poštuje – da se naš glas čuje i da partnerski razgovaramo, da imamo iste administrativne i ostale uslove poslovanja koje kreira država, kako bismo mogli da radimo na način da koristi od toga što postojimo imaju i zaposleni u našem lancu, i kompanije u kojima rade, i država. A pre svega, da građani kao kupci mogu da biraju šta će da kupe za svoj novac. To što je država od nas prihodovala oko pola milijarde evra godišnje, posledica je toga što su uvoznici i ostali u ovom lancu uložili velika sredstva u predstavljanje i promociju brendova, u poslovne objekte u kojima postoje evropski uslovi rada za zaposlene i u još mnogo stvari. A da bismo opstali na srpskom tržištu, mi na jednom delu prodatih automobila beležimo gubitak. To je cena zadržavanja tržišta koju, nažalost, moramo da platimo. Može se reći da smo već dospeli u velike probleme, ali još ima šanse da isplivamo, uz brze mere za unapređenje prodaje, od čega će još veću korist imati budžet Srbije, naši kupci i životna sredina. Po jednom prodatom vozilu uvozniku ostaje profit između dva i pet odsto, dok čak 20 odsto dobija država. Zato ne razumemo zbog čega nema sluha da se nama omogući da radimo, zapošljavamo i na kraju investiramo, a da svi od toga imaju koristi. Kada se vozilo isporuči iz salona, ono pokreće finansijske institucije poput lizing kompanija, banaka i osiguravajućih društava; vozilo mora da se registruje, pa se uplaćuju takse, porezi u budžet; na kraju, koriste se putevi gde se plaćaju putarine, a za sve to vreme u vozilo se sipa gorivo na koje se plaćaju akcize, koje takođe prihoduje zakonodavac. Ako se tržište novih vozila pokrene, pokreće se ceo privredni lanac učesnika, koji će sačuvati radna mesta svih koji rade u ovom biznisu.
Neki od predloga vašeg udruženja su „staro za novo“ i smanjenje poreza na automobile preko 2000 i 4000 kubika. Na kakav ste odziv države naišli kada je reč o ovom predlogu?
Mi smo predložili koncept „Staro za novo“, gde kupac novog vozila plaća PDV samo na pozitivnu razliku između novog i starog automobila. Ovo bi olakšalo prodaju za koju postoji interesovanje, ali kupci nemaju rešenje za svoj korišćeni automobil. Naš predlog je sledeći: da njihov korišćeni automobil otkupimo, dovedemo u ispravno tehničko stanje, gde se za sve ugrađene delove u vrednosti do 10 odsto od vrednosti vozila ne bi plaćao PDV, a kada se vozilo proda, na ukupnu zaradu se obračunava PDV od 20 odsto. Takođe, mislimo da takse treba da se plaćaju prema ekološkom normativu, a ne prema kubikaži – neretko su najsnažniji motori ujedno i ekološki najčistiji.
