foto: đorđe đoković
Kad se pojelo predjelo, kad se pojelo jelo, kad su se pojela dva glavna jela, desert, kad je lični fotograf gospodina Teče usliko Ministra sa Tečom, promocija domaćih turističkih mesta je završena
Skoro pa sredinom prošle nedelje stigne informacija da ministar Rasim Ljajić stiže na Divčibare, u okviru akcije „Letujmo domaće“. Mada bilo lošo vreme, magla plus kišica, reporter ne odoli izazovu, i krene na obronke Maljena, gde se nalazi ova „turistička destinacija“.
Stigne do hotela „Crni vrh“, objekat košarkaša Miloša Teodosića, koji je prošle godine uspešno otvorio lično Vučić gospodin, vidi, po te beogradske crne limuzine, da ministar Rasim već stigo. I reporter sedne u kafe hotela, gde se već rasporedio ministar, kao i vazdan uposlenika Turističke organizacije Srbije, članova ministar partije, aktivista i funkcionera Srpske napredne stranke, novinara koji će sve uslikaju i opišu…
Ministar stolu priđe gospodin sa rezedo pruge na kravati, pa se vaspitano pre’stavi: Profesor Ivanović, član Gradskog veća Valjeva, teča ministra policije Stefanovića, pričao mi je da ste mnogo dobar čovek. Teča funkcionerski dodade da je ministar lepši nego na televizor, sočim se ministar ministarski složi.
CCC…
Protokol obavijesti da je, zbog lošo vreme, otkazana poseta vidikovcu, sve aktivnosti će se održati u hotelu, izvedoše ministra na terasu, kamere uslikaše kako ministar usredsređeno gleda u maglu. Onda svi krenuše po te stepenice, brat Miloša Teodosića, Jovan, objašnjavao je da će sportisti pravo iz soba izlaziti na sportske terene. Stigoše do sportske hale, teretane, zatvorenog bazena, ministar je sve postizavo, sa ruke na dupe komentarisao, Ccc. I gospodin Teča sve postizavo, opominjući ličnog fotografa da ne dangubi, nego da ga slikava, ovaj mu je odgovarao da nema dovoljno svetla.
Zadržaše se kod bazena, pokazaše ministru džakuzi, teretanu, ovaj je i dalje bio na Ccc, svaki milimetar prostora iskorišćen Ccc, diže obe ruke, kamere uslikaše, Pun pogodak… Ondak još odaše hodnicima i stepenicama, pa se zaustaviše u jednom od holova, pomeriše saksiju sa cvećem, pa metuše ministra pred kamere.
Pa uze ministar kaže da je ovo izvanredan objekat za sportske sadržaje, da će se dati milion evra iz Nacionalnog investicionog plana, da će se dati još miliona za infrastrukturu, vodovod i kanalizaciju na Divčibarama, da će oprave novu trafo stanicu… cilj je da se Divčibare zadrže u top 10 turističkih destinacija… Reporter upita, da li su pitanja podeljena, ili mogu da pitaju i padobranci, svi oćutaše, pa novinar upita, Oli će ministar na izbore, ili će, možda, u bojkot. Ministar iz prve odagna sve dileme, on je na listi „Za našu decu“… Posle ministra reč dobi predsednica TOS, koju niko nije pitao iz koje je partije, koja reče da promovišu domaća turistička mesta, značajno je da imaju hotele van gradskih centara, a ovo je hotel van centra…
NENAMEŠTENA PITANJA I NAMEŠTENI MEDIJI
Posle izvanrednog promovisanja domaćih turističkih mesta, sve pozvaše u restoran, na zasluženi ručak. Restoran beše prostran i sposoban, okrugli stolovi sa po točno osam stolica. Ministar sa saradnici je već bio za glavnim astalom, izneše predjelo, više vrsta samo takvih sireva, plus neki zeleniš, reporter, aperativno, uze rakiju od dunje. Doneše prvo jelo, konobar objasni da to zelena sarmica i paradajz sa poširanim rižotom.
Jedan od konobara glasno objavi da sledi glavno jelo, prepelice, jagnjeći kotleti i jagnjeći but. Ministar samo malo zasuka rukave sivog sakoa, s obe ruke dohvati jarebicu, bez da čini Ccc, uze da se zalaže. I reporter, bez da zavrće rukave, priđe jarebici, koja bila sitna ko vrabac, naruči vino, konobar samo reče, „traminac“. Pred ministra izvedoše glavnog kuvara sa velikom kuvarskom kapom, koji se nakloni, objaviše da stiže drugo glavno jelo, jagnjeće pečenje.
Ministar i to izdrža sa zavrnutim rukavima, novinar uze još „traminca“, jedan od kolega iz tih Alo medija, što bili za taj okruglo sto, ga upita, A iz kojih je on novina, kad dobi odgovor, dodatno upita, Jeste i vi kod Coke, kog Coke, onog što je kupio „Večernje novosti“. Novinar „Vremena“, na tu okolnost, uze još jednu, jubilarnu, čašu traminca, ministar Ljajić se diže od stola, zakopčavajući dugme na sivom sakou, u prolazu reče novinaru: Vidite da kod mene nema nameštenih pitanja, novinar ga obradova odgovorom, da zato ima „nameštenih medija“.
Stigoše i slatkiši, objaviše da to kolač sa čokoladom, karamelom i lešnikom, plus sladoled od čokolade. Dok su u restoranu bili slatkiši, ministar je, ispred hotela, davo izjavu, kome treba, da je mladi SNS kandidat za gradonačelnika Valjeva, koji u CV ima da je bio pomoćni trener u Teodosićevom košarkaškom kampu na Srebrnom jezeru, najbolji, zna, upozno ga još na Srebrnom jezeru. Kad ministar završi sa promovisanjem domaćih turističkih destinacija, dohvati ga gospodin Teča, i tako ga držaše dok ih lični fotograf gospodina Teče, koji zaosto da pojede slatkiš, ne uslika.
Dole, u restoranu, bi kraj, novinaru ne uslišiše molbu da mu spreme jarebicu i jagnjeće pečenje, koje nije pojo, predsednica TOS, koja imađaše žaketu koja joj se slagala sa plavom onduliranom kosom, zaostade, biće potpiše račun, jer i vako promovisanje „Letujmo domaće“ mora neko da plati.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
