Prvi poraz Mila Đukanovića

Ko je s malo više pažnje pratio događaje pred crnogorske parlamentarne izbore 30. avgusta, vest o zabrani ulaska Vladi Georgijevu u Crnu Goru mogao je da pročita na jedini mogući način – kao ogroman strah, nesigurnost i potpuni gubitak kompasa crnogorskog režima. Partijska mašinerija Mila Đukanovićeva već je tad, tri dana pred izbore, slomljena na notama jednog Novljanina, koji više i nema pravo glasa u Crnoj Gori. Ali ima 667.500 pratilaca na svom Tviter profilu, što je za 45.500 više od zvaničnog broja stanovnika Crne Gore, i 120 i kusur hiljada više od upisanih birača u biračke spiskove, jedno je od duhovitijih tumačenja na društvenim mrežama zašto je Georgijev bio vraćen s granice.

Da li Tviter pratioci ili „razlozi nacionalne, odnosno unutrašnje bezbjednosti ili javnog zdravlja“, prepadnutom crnogorskom režimu koji se spremao na borbu za svaki mandat i za svaki glas, Georgijev u Crnoj Gori u vreme izbora delovao je kao ozbiljna pretnja. U izborni dan ušlo se u dugim kolonama pred biračkim mestima i duhovitim sloganom „Neka padne, da osvježi“.

foto: risto božović / ap

INCIDENTI

Iako su i lideri opozicije i sama vlast i mitropolit Amfilohije u ime SPC, pa i pevač Georgijev sve vreme molili ljude da ostanu kod kuće posle izbora i da ne nasedaju na bilo čije provokacije, u ponedeljak su počele ulične proslave po Budvi, Herceg Novom, Podgorici…. Poletele su i kamenice, flaše i pepeljare ispred jednog podgoričkog kafića, čuli su se i pucnji, privedeno je šest osoba u Nikšiću u ponedeljak kasno popodne. Sukobile su se u Podgorici pristalice opozicije sa pristalicama Demokratske partije socijalista. Kordon policije ih je razdvojio.

Predsednik Đukanović je rekao da incidenti nisu nikog iznenadili, slavlje još manje. „Razloga za slavlje uvek ima, ali to slavlje podrazumeva i civilizovan odnos prema drugim građanima“, rekao je Đukanović u intervjuu za NewsMax Adria. Istog dana, nekoliko crnogorskih organizacija pozvale su sve građane Crne Gore da se okupe u nedelju 6. septembra u 19 sati na Trgu nezavisnosti u Podgorici: „Nemaš izgovor, Crna Gora te zove!“, piše u pozivu koji je rasturen po društvenim mrežama. DPS je, međutim, izdao zvanično saopštenje da takav skup oni ne organizuju, te da je reč o patriotskim organizacijama koje nemaju veze sa njihovom partijom. Neobično je to što se poziv na skup pojavio na sajtu DPS-a.

foto: stevo vasiljević / pobjeda

Još od početka prvih litija i protestnih skupova u Crnoj Gori pre godinu i po dana zbog Zakona o slobodi veroispovesti (koji je viđen kao glavni razlog za značajno odronjavanje rejtinga DPS a) bilo je jasno da mir na crnogorskim ulicama nema cenu. Kao što je bilo svima jasno da je važniji od bilo čije izborne pobede u nedelju. Međutim, teško je bilo objasniti građanima Crne Gore koji su nekoliko decenija unazad slušali pod svojim prozorima „E viva vero Montenegro“, da nemaju svojih „15 minuta slave“.

Pitanja ulice oduvek su delikatna. Tačan u objašnjenju bio je Dritan Abazović, lider koalicije „Crno na bijelo“, rekavši da oni koji uprkos pozivima opozicije da odustanu od proslava uporno izlaze na ulice – rade za odlazeći režim i imaju interes da se ništa ne promeni. Još je kazao „bez želje da brani bilo koga“ da su ljudi posle 30 godina osetili „da su prvi put pobedili“ i da se isto desilo u Tuzima (opština pored Podgorice) kada su se vijorile albanske zastave (posle lokalnih izbora 2019). Perspektivni Albanac iz Ulcinja, koji je sa svoja četiri osvojena mandata u Skupštini Crne Gore i pozicijom „jezička na vagi“ zanimljiv ne samo crnogorskim nego i regionalnim medijima, više puta je morao da se javno izjasni da će „odoleti pritiscima bilo koje vrste“ i da „za DPS mesta u vladi neće biti“. Ali i da Crna Gora neće biti ni srpska Sparta ni velika Albanija i da je njegov „najveći interes nacionalni interes Crne Gore“.

foto: savo prelević / vijesti

PRIZNANJE REZULTATA

Čini se da su upravo zbog konsenzusa o neophodnom miru i prvi rezultati izbora stigli tako ekspresno. I, što je još važnije, nisu odstupali od rezultata na sto odsto prebrojanih glasova koje je dan kasnije objavila Državna izborna komisija. Samo ta činjenica o brzom brojanju i skoro pa diplomatskom priznanju poraza pola sata posle ponoći, govori o jednoj važnoj stvari. Koliko god ga opozicija, ali i javnosti u regionu, gurale u odelo „poslednjeg komunističkog diktatora“, o političkoj sudbini Mila Đukanovića je, ipak, odlučeno na izborima. Moglo se spekulisati o eventualnom kršenju predizbornog dogovora predstavnika triju opozicionih lista („Za budućnost Crne Gore“, „Mir je naša nacija“ i „Crno na bijelo“), o izdaji, kupovini mandata itd, sve po onoj „još nije gotovo“, ali to ne može promeniti činjenicu da je Đukanović prvi put u svojoj bogatoj političkoj karijeri, posle tri decenije vlasti izgubio izbore koje je lično organizovao. Đukanović je i sam toga potpuno svestan.

Oni koji danas imaju 30 godina u Crnoj Gori ne znaju za Crnu Goru koja nije Milova. Da apsurd bude veći, ni oni stariji Crnogorci nisu imali prilike dosad da razumeju šta u savremenom svetu znači smenjivost vlasti. Zato nema cinizma u komentarima da u Crnoj Gori nije promenjena vlast od 1945. Jer, Demokratska partija socijalista naslednica je Saveza komunista Crne Gore.

foto: promo

Zato, uprkos tome što se već povukao prvi talas iznenađenja novim crnogorskim političkim prilikama u četvrtak 3. septembra, kad je ovaj broj pred čitaocima „Vremena“, nedeljni parlamentarni izbori u Crnoj Gori ne mogu izgubiti na svojoj epohalnosti. U Crnoj Gori se desio ozbiljan tektonski poremećaj.

Predsednik Crne Gore u izbornoj noći je rekao da DPS s tradicionalnim partnerima ima 40 mandata u parlamentu i da borba još traje za onaj jedan – 41. mandat, koji znači parlamentarnu većinu u Skupštini Crne Gore sa ukupno 81 poslaničkim mandatom. Kao iskusnom političaru u svakom trenutku, a posebno u izbornoj noći, čaša je Đukanoviću uvek polupuna, nikad poluprazna. Em je na trenutak vratio malo samopouzdanja zabezeknutim članovima DPS-a, em je priznao izborni rezultat 41:40 i pobedu tri opozicione kolone. Skoro da je delovao razborito dok je zapravo priznavao poraz, istovremeno izgovarajući da treba sačekati konačne rezultate prebrojavanja Državne izborne komisije, koja je ubrzo potvrdila isto. Predsedniku Đukanoviću nije preostalo ništa drugo nego da prizna rezultate koje je objavio DIK. Uz komentar da neće učestvovati u razgovorima o novoj vladi. „Zašto bismo učestvovali? Ja sam tu gde jesam, vrlo čvrsto uvjeren u ispravnost svojih političkih stanovišta“, rekao je.

Kandidat za poslanika koalicije „Mir je naša nacija“ Vladimir Pavićević u razgovoru za „Vreme“ objašnjava da opozicione liste okupljene oko Alekse Bečića, Zdravka Krivokapića i Dritana Abazovića imaju 41 mesto od ukupno 81 mesta u Skupštini i da je to – garantovana većina: „To je minimalan broj mandata s kojim raspolažu ove tri opozicione liste. Razvlašćivanje DPS je definitivno, građani su glasali za to i ne postoji mogućnost da se to promeni.“

Eventualnu kupovinu mandata posle njihove verifikacije u Skupštini Crne Gore pa tako i prekrajanje volje građana Pavićević naziva „zamišljanjem akrobacije“ koja – nije moguća. I DIK i relevantne nevladine organizacije, napominje on, saopštile su da je minimalni broj mandata na koje opozicija može da računa 41, dakle minimalni, „a taj broj može samo da raste“. „Prema tome, DPS prelazi u opoziciju i to je kraj priče. U Crnoj Gori je u praksi primenjen slobodni mandat, koji znači da osoba koja je izabrana za poslanika može da raspolaže svojim mandatom kako ona proceni da treba da radi. Moj je stav da od 41 poslanika, predstavnika opozicije koji će činiti novu skupštinsku većinu, neće postojati nijedan koji bi mogao da preleti i izda volju građana ovako saopštenu na izborima“, kaže Pavićević za „Vreme“.

foto: promo

Tako, Pavićević je uveren da opozicija ima 41 poslanika koji su „garantovani“, i da je to nemoguće promeniti samo siledžijstvom. Videli smo, kaže on, kako siledžijstvo prolazi u Crnoj Gori, i na primeru Budve i na primeru Zakona o slobodi veroispovesti: „Ne može da prođe!“

Đukanović je u intervjuu NewsMax Adria rekao da ćemo uskoro „prisustvovati raspletu“ jer postoje najave da će tri opozicione koalicije imati ponudu za novu vladu, da su „njihovi programi udaljeni“ i da ih zbližava samo želja da smene DPS. U Crnoj Gori se tumači da je predsednik DPS-a na ovaj način priznao poraz i da neće pokušati da prekraja izbornu volju građana.

SRPSKA POSLA

Ovakvog zanimanja za crnogorske izbore u Srbiji nije bilo od referenduma 2006. godine kada se Đukanović svim sredstvima izborio ne samo za crnogorsku nego i za srpsku nezavisnost. To je drugi dragocen podatak za prikupljanje istorijske građe o „poslednjem komunističkom diktatoru“.

Zanimanje javnosti u Srbiji, kao i u svemu drugom, teklo je na najmanje dva suprotstavljena koloseka. Bilo je tu i „patriota“ koji su slavili pobedu crnogorske opozicije verovatno s idejom da će se 14 godina srpske nezavisnosti od Crne Gore obrisati gumicom te da ćemo opet postati Miloševićeva SR Jugoslavija, da će Crna Gora povući priznanje Kosova, izaći iz NATO-a i, naravno, poništiti Zakon o slobodi veroispovesti. Po logici stvari, tu je bilo i onih koji su „slavili pad diktatora“ iz komšiluka iako su samo pre dva meseca glasali za domaću diktaturu.

Drugi, pak, front u kojem su i najglasniji kritičari domaćeg autokratskog režima, zabrinuti zbog rezultata nedeljnih izbora tvrde da će nova crnogorska vlast vratiti Crnu Goru uz pomoć Beograda u ruske kandže nastavljajući i po Srbiji da šire Đukanovićevu potrošenu mantru o „velikosrpskoj hegemoniji“ i imperijalnom Beogradu. Opet logično, tu ima i onih koji zarad Đukanovićevog recepta za evropski put Crne Gore ignorišu Đukanovićevu autokratiju, posebno njen deo u kojem je put u EU popločan kriminalom i korupcijom i nepoštovanjem osnovnih ljudskih i manjinskih prava u CG.

Ukratko, punih usta osmogodišnje „Vučićeve diktature“ zabrinuti su za Crnu Goru u kojoj je tek počela da se urušava „trodecenijska Đukanovićeva diktatura“. U delu srpske javnosti preovladavala je i iskrena radost i probuđena nada da je svaki autokratski režim moguće smeniti na izborima. Pa ako su mogli Crnogorci, hajde da prepišemo.

CRNOGORSKI DOGOVOR

Ako je bilo dilema da li na predlogu o ekspertskoj vladi insistira samo Dritan Abazović („Crno na bijelo“), sad bi trebalo da bude jasnije da je ekspertska vlada jedan od nekoliko principa oko kojih su se trojica lidera koalicija „Za budućnost Crne Gore“, „Mir je naša nacija“ i „Crno na bijelo“ usaglasili na sastanku u ponedeljak 31. avgusta. Zdravko Krivokapić, Aleksa Bečić i Dritan Abazović dogovorili su se da će nova demokratska vlast „odgovorno sprovoditi sve međunarodno preuzete obaveze“. Evropski put Crne Gore ne da neće biti doveden u pitanje, tvrdi pobednička koalicija, nego će nova demokratska vlast realizovati sve neophodne reforme kako bi Crna Gora u najkraćem mogućem roku pristupila EU. Treći je princip o ekspertskoj vladi, konstituisanoj od kadrova koji su stručnjaci iz konkretnih oblasti bez obzira na njihovu političku, versku, nacionalnu ili drugu pripadnost. I četvrto, nova vlast će u potpunosti biti posvećena poštovanju Ustava i primeni zakona, ali će svi diskriminatorski zakonski i podzakonski akti morati da prođu kroz izmene, dopune i reviziju, uključujući Zakon o slobodi veroispovesti, stoji u saopštenju trojice lidera koji su pozvali predstavnike manjinskih naroda, tradicionalne partnere DPS-a da „zajednički grade lepšu i prosperitetniju budućnost Crne Gore“.

Crnogorski Koštunica

Zvezda ovih izbora je univerzitetski profesor Zdravko Krivokapić, Nikšićanin, otac petoro dece i doskora potpuno nepoznat u političkom životu Crne Gore. U politiku ga je gurnuo Zakon o crkvama, a biračima se očigledno dopala njegova biografija, kao i pomiriteljski ton kojim im se sve vreme obraćao.

Sa jednakom ubedljivošću saopštio je u izbornoj noći „da je režim u Crnoj Gori pao“, sutradan pozvao pristalice da slave u kući i izbegnu sve provokacije i da je Crnogorac 100 posto. Vreme će pokazati koliko je ubedljivo njegovo vajkanje da ni sada nije siguran da sebe vidi u politici i budućoj Vladi Crne Gore.

Predvodio je listu „Za budućnost Crne Gore“ koja je osvojila 32,55 % glasova. Mnogi analitičari ocenjuju da je to dosta neočekivan rezultat za koaliciju koju čine Demokratski front, Socijalistička narodna partija, Narodni pokret, Prava Crna Gora i nestranačke ličnosti. Njihova taktika je bila da najvidljiviji ljudi koalicije budu nove i nestranačke ličnosti. Dugogodišnji opozicionari ostali su u drugom planu.

Od manjinskih stranaka, naime, zavisiće i stabilnost buduće vlade. Trebalo bi ovde podsetiti da nije nikakav kuriozitet to što je tridesetogodišnja vlast DPS-a pala s razlikom od jednog jedinog mandata. Crnogorski izbori su uglavnom imali „tesan“ rezultat, postoji taj tradicionalni faktor „pata karte“ između prosrpskog i montenegrističkog bloka, Đukanović je dobijao na svojim nefer izborima sa svega nekoliko hiljada razlike, uz „tradicionalne DPS partnere“ među manjinskim strankama.

DPS se ovoga puta okrunio za skoro 6,5 odsto u poređenju sa rezultatom na izborima 2016. godine. Razloga je pun kofer. Na prvom mestu, kako je već rečeno, sukob sa SPC zbog Zakona o slobodi veroispovesti, koji je od DPS-a udaljio njegove tradicionalne glasače po onoj „i otac i đed i prađed su mi kršteni tu“. Kad se tome dodaju ekonomska kriza kao posledica epidemije u zemlji koja je ionako ogrezla u korupciji, kriminalu i partokratiji, propala turistička sezona, 35 odsto na ovim izborima je odličan rezultat.

Lideri crnogorske opozicije vrlo su optimistični u procenama da će u kohabitaciji sa novom vladom, na koju će predsednik Crne Gore biti primoran, jer njegov predsednički mandat traje do 2022, podrška DPS-u sve više slabiti. Po Ustavu Crne Gore, Vlada ima značajnija ovlašćenja od predsednika države, to će po prirodi stvari voditi slabljenju autoriteta Đukanovića, saglasni su u opoziciji, a samim tim će se i DPS smanjivati jer integrisanost stranke upravo na tome počiva. Jedna od teza koje se ovih dana pojavljuju među poznavaocima prilika u Podgorici je da bi Đukanović mogao iskupiti svoja nepočinstva makar prema DPS-u tako što bi s partije skinuo teret svog imena i razvezao svoju sudbinu od njene.

foto: risto božović / ap

Poznavaoci prilika u Crnoj Gori nisu iznenađeni raspletom na nedeljnim izborima, uvereni da je Đukanović izgubio ove izbore mnogo pre 30. avgusta, da je izgubio osećaj za realnost ne samo u sukobu sa Amfilohijem Radovićem i SPC nego i sa Briselom zato što je na sve krupnije primedbe EU zvaničnika o crnogorskom pravosuđu, mafijaškoj hobotnici koja davi državu, pritiscima na medije, korupciji i partokratiji odgovarao da su pregovori o članstvu sa EU dvosmeran proces i da ako EU može da blokira Crnu Goru, i Crna Gora može da blokira EU. Ali i da je u politici ostao sve ovo vreme samo da bi zaštitio sebe, svoju porodicu i imovinu. I da je pred njim izbor ili da ode iz zemlje ili da mu se sudi.

Ipak, ne još. Đukanović kao predsednik države do 2022. godine može komotno da sačeka, kako reče, rasplet formiranja nove vladajuće koalicije i nove vlade. Ta vlada će imati težak zadatak. Treba da demontira tridesetogodišnji sistem DPS-ove vlasti i sve to u najtežim ekonomskim prilikama za zemlju.