Okupljenim građanima na Trgu Nikole Pašića su se pored pokretača ProGlasa obratili i tužiteljka Bojana Savović, glumac Nikola Koja i košarkaš Dejan Bodiroga
Veliki završni skup inicijative ProGlas, kojom se građani pozivaju da iskoriste svoje pravo i u nedelju izađu i glasaju na izborima, organizovan je na Trgu Nikole Pašića u Beogradu.
Ovom skupu koji se održava pod sloganom „Beograde, sebi se vrati“ prethodilo je 17 tribina održanih u isto toliko gradova širom Srbije. Procenjuje se da se na tim trbiinam, od kojih su neke morale da budu održane i na ulicam jer organizatorima nije bio dostupan nijedan prostor, razgovora sa oko 20.000 ljudi.
Moderator večerašnjeg skupa Zoran Kesić, jedan od autor i voditelj emisije „24 minuta“, rekao je na početku da na dan izbora neće nikom dozvoliti da mu oduzme glas, ali da neko to može pokušati.
Glumac Nikola Kojo rekao je da je u Srbiji na delu divljanje mafije i kriminal kakav se nikad do sada nije desio.
„Nema potrebe da se obraćam vama, jer vi koji ste ovde, znate zašto ste tu. Obraćam se onima koji su naseli na ‘Svi su isti’ i ‘Ništa se mi ne pitamo’. Kosovo ili Evropa, Drža ili Tito, pomirenje sa komšijama ili besmislene čarke, istok ili zapad, sve to posle, jer to je ta plitika koja treba da otkloni žito od kukolja. Ovo sada, nema veze sa politikom, ovo je neskriveni kriminal i divljanje mafije kakvo se nikada nije desilo“, rekao je Kojo.
Foto: FoNet/Marko Dragoslavić
On je okupljene pozvao da glasaju.
„Izađite i glasajte! Za leve,desne, poluleve, poludesne. Samo izađite i uvedite sistem smenjivosti. I neka vam to pređe u naviku. Izađite i birajte svoje uposlenike jer vi ste država. Vl ste vlast. Ovi, sa patriotskim kravatama, u odelima skupljim od vaše godišnje zarade ili penzije su vaši podanici. Oni su ti koji treba vas da slušaju. Vi njih treba da smenjujete onog momenta kad postanu neposlušni. Ako nećete više da mašete svojoj deci i unucima po aerodromima. Ako nećete više da mašete vagonima vašeg pokradenog novca. Ako nećete više da čekate da nevini odslužite kaznu življenja u ovoj opustošenoj, ojađenoj, pretužnoj zemlji. Izađte i glasajte“, poručio je Kojo.
Košarkaš Dejan Bodiroga rekao je da se nada da će ovo okupljanje biti uvod u pobedu koja treba da donese promene.
„Do nedavno smo se okupljali ovde u blizini da zajedno proslavljamo neke velike pobede, sada smo ovde nekim drugim povodom što se nadam da će biti uvod u pobedu koja treba da donese promene i vrati slobodu u ovaj divan vanvremenski grad koji nas je uvek prihvatao raširenih ruku pokazujući svoju širinu, ljubav i otvorenost prema svima i koji je garantovao bezbednost svakom detetu“, rekao je Bodiroag.
Foto: FoNet/Marko Dragoslavić
Okupljenim građanima su se obratili i pokretači inicijative ProGlas, kao i tužiteljka Bojana Savović.
Zoran Kesić poklonio je Svetlani Bojković šolju iz emisije sa datumom „17.12.“, budući da joj je danas rođendan.
Inicijativu ProGlas, koju su pokrenuli Ljubomir Simović, Vladimir Kostić, Ivanka Popović, Miodrag Majić, Miodrag Jovanović, Dragan Bjelogrlić, Vladica Cvetković, Svetlana Bojković, Gojko Božović, Srdan Golubović, Biljana Stepanović, Filip Ejdus, Tamara Džamonja Ignjatović i Petar Peca Popović, potpisalo je više od 180.000 građana.
„Srbija je naša zemlja i zato je ovo zajednička borba u kojoj treba da dokažemo kakvi smo i koliko nas je. Ta borba je zasnovana na lekcijama prošlosti, jasnom uvidu u sadašnjost i, što je ključno, ona je posvećena budućnosti Srbije“, piše u inicijativi ProGlas.
B.G./N1/Nova
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!