Foto: N1
Okupljenim građanima na Trgu Nikole Pašića su se pored pokretača ProGlasa obratili i tužiteljka Bojana Savović, glumac Nikola Koja i košarkaš Dejan Bodiroga
Veliki završni skup inicijative ProGlas, kojom se građani pozivaju da iskoriste svoje pravo i u nedelju izađu i glasaju na izborima, organizovan je na Trgu Nikole Pašića u Beogradu.
Ovom skupu koji se održava pod sloganom „Beograde, sebi se vrati“ prethodilo je 17 tribina održanih u isto toliko gradova širom Srbije. Procenjuje se da se na tim trbiinam, od kojih su neke morale da budu održane i na ulicam jer organizatorima nije bio dostupan nijedan prostor, razgovora sa oko 20.000 ljudi.
Moderator večerašnjeg skupa Zoran Kesić, jedan od autor i voditelj emisije „24 minuta“, rekao je na početku da na dan izbora neće nikom dozvoliti da mu oduzme glas, ali da neko to može pokušati.
Glumac Nikola Kojo rekao je da je u Srbiji na delu divljanje mafije i kriminal kakav se nikad do sada nije desio.
„Nema potrebe da se obraćam vama, jer vi koji ste ovde, znate zašto ste tu. Obraćam se onima koji su naseli na ‘Svi su isti’ i ‘Ništa se mi ne pitamo’. Kosovo ili Evropa, Drža ili Tito, pomirenje sa komšijama ili besmislene čarke, istok ili zapad, sve to posle, jer to je ta plitika koja treba da otkloni žito od kukolja. Ovo sada, nema veze sa politikom, ovo je neskriveni kriminal i divljanje mafije kakvo se nikada nije desilo“, rekao je Kojo.
Foto: FoNet/Marko DragoslavićOn je okupljene pozvao da glasaju.
„Izađite i glasajte! Za leve,desne, poluleve, poludesne. Samo izađite i uvedite sistem smenjivosti. I neka vam to pređe u naviku. Izađite i birajte svoje uposlenike jer vi ste država. Vl ste vlast. Ovi, sa patriotskim kravatama, u odelima skupljim od vaše godišnje zarade ili penzije su vaši podanici. Oni su ti koji treba vas da slušaju. Vi njih treba da smenjujete onog momenta kad postanu neposlušni. Ako nećete više da mašete svojoj deci i unucima po aerodromima. Ako nećete više da mašete vagonima vašeg pokradenog novca. Ako nećete više da čekate da nevini odslužite kaznu življenja u ovoj opustošenoj, ojađenoj, pretužnoj zemlji. Izađte i glasajte“, poručio je Kojo.
Košarkaš Dejan Bodiroga rekao je da se nada da će ovo okupljanje biti uvod u pobedu koja treba da donese promene.
„Do nedavno smo se okupljali ovde u blizini da zajedno proslavljamo neke velike pobede, sada smo ovde nekim drugim povodom što se nadam da će biti uvod u pobedu koja treba da donese promene i vrati slobodu u ovaj divan vanvremenski grad koji nas je uvek prihvatao raširenih ruku pokazujući svoju širinu, ljubav i otvorenost prema svima i koji je garantovao bezbednost svakom detetu“, rekao je Bodiroag.
Foto: FoNet/Marko DragoslavićOkupljenim građanima su se obratili i pokretači inicijative ProGlas, kao i tužiteljka Bojana Savović.
Zoran Kesić poklonio je Svetlani Bojković šolju iz emisije sa datumom „17.12.“, budući da joj je danas rođendan.
Inicijativu ProGlas, koju su pokrenuli Ljubomir Simović, Vladimir Kostić, Ivanka Popović, Miodrag Majić, Miodrag Jovanović, Dragan Bjelogrlić, Vladica Cvetković, Svetlana Bojković, Gojko Božović, Srdan Golubović, Biljana Stepanović, Filip Ejdus, Tamara Džamonja Ignjatović i Petar Peca Popović, potpisalo je više od 180.000 građana.
„Srbija je naša zemlja i zato je ovo zajednička borba u kojoj treba da dokažemo kakvi smo i koliko nas je. Ta borba je zasnovana na lekcijama prošlosti, jasnom uvidu u sadašnjost i, što je ključno, ona je posvećena budućnosti Srbije“, piše u inicijativi ProGlas.
B.G./N1/Nova
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ako se istraga koristi kao političko sredstvo, ako se zaključci iznose pre nego što su činjenice utvrđene i ako se institucije stavljaju u službu narativa, pitanje je šta je sledeće. Ne radi se više samo o tome šta se desilo u Rektoratu ili na Filozofskom fakultetu. Pitanje je šta čeka društvo, šta mu sledi iz ovakvih obrazaca i koliko dugo to može da funkcioniše. Ali, vidimo i da ima ko da se suprotstavi svemu tome
Dok čekamo da se REM probudi, mediji svesno, bez ikakvog straha od sankcija, krše zakone i Kodeks novinara. To podrazumeva guranje narativa da su “blokaderi” krivi za sve loše u društvu, nekritičko prenošenje poruka da “su na kraju i ubili devojku”, kao i da policija ima pravo da studente “bije i da ih ubije”
Da li je moguć poraz Viktora Orbana i, ako se desi, hoće li ga on prihvatiti? Šta mađarski premijer nudi biračima, a šta oni traže? Zašto je prema anktama u prednosti njegov rival njegov Piter Mađar? Zbog čega je pod Fidesom procvetala sistemska korupcija, a razorene vladavina prava i autonimija univerziteta? Na koji način su ova stranka i njen lider na izborima radili sveo ono šta u Srbiji radi SNS, izuzev premlaćivanja građana? I kakve veze sa svime ovim ima predsednik Srbije
Erik Beket Viver smatra da, ako opozicija pobedi, prvo što će uslediti biće veliki prelet: “Hiljade i hiljade njih će menjati stranu, tvrditi da nikad nisu bili za Fides.” Zatim očekuje da mnogo ljudi na nižim pozicijama počne da govori šta se zaista dešavalo. “Svašta će isplivati, ne bih se iznenadio ni da se pojave informacije o političkim ubistvima.” A Ako Orban ipak pobedi? “Osveta, osveta, osveta. Odlazak iz EU. I zatim, poslednji privid vladavine prava biće odbačen”
Ove godine obeležavamo tri “jubileja”: 20 godina od osnivanja Republike Srbije kao nezavisne države, 20 godina Dačića na vrhu SPS-a i 20 godina od smrti Miloševića. Ivica Dačić se vratio iz bolnice sa fanfarama, dok Branko Ružić poručuje da SPS treba sačuvati od dobrovoljne eutanazije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
