"Povoljna odluka o pokretanju pregovora za pristupanje EU biće veoma važan faktor za razvoj stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiji. Ako uzmemo u obzir susedne zemlje, koje su već članice EU, možemo zaključiti da investitori nisu došli odmah: ukoliko se pregovori pokrenu tokom 2013, mogli bismo predvideti dobre brojke za Srbiju u 2014–2015"
Fransoa Gzavije Denio, ambasador Republike Francuske u Srbiji u poslednje dve i po godine, u intervjuu za „Vreme“ objašnjava kako Srbija može da iskoristi znanja i iskustva druge po veličini poljoprivrede na svetu, perspektivu povećanja (SDI), ali i nužne korake koje srpska vlada mora da napravi za poboljšanje poslovnog ambijenta u zemlji.
„VREME„: Kako vidite uzajamnu ekonomsku saradnju između Srbije i Francuske?
FRANSOA GZAVIJE DENIO: Srbija i Francuska su otvorile novo poglavlje bilateralne saradnje kada je 2011. potpisano strateško bilateralno partnerstvo. Ovo je unapređen okvir za saradnju po mnogim pitanjima, mada se znatan deo odnosi prvenstveno na ekonomsku saradnju. Ovo bilateralno partnerstvo definiše okvir za jačanje saradnje u nekim važnim pitanjima, kao što su metro u Beogradu, strateški projekat koji bi mogao povećati francusko ekonomsko prisustvo u Srbiji. Takođe, mnoge francuske međunarodne grupe su već prisutne u Srbiji i čini se da su zadovoljne. Ipak, rezultati bi mogli da budu poboljšani: dramatične promene u poslovnom okruženju u Srbiji, oporavak rasta, kao i bolji pristup finansiranju u Francuskoj preduslovi su za viši nivo saradnje.
Iako je opšte mišljenje da je najveća izvozna šansa za Srbiju upravo u poljoprivredi, nesumnjivo je da je ova oblast veoma nerazvijena. Koji su to prvi koraci, po vašem mišljenju, za modernizaciju srpske poljoprivrede?
Srpska industrija hrane i dalje beleži dobre rezultate ako uzmemo u obzir podatke o spoljnoj trgovini. Ipak, generalno, poljoprivreda i industrija prerade hrane u Srbiji danas nisu mnogo konkurentne, ako se imaju u vidu standardi u EU, iako su neke kompanije u Srbiji poboljšale svoj učinak na međunarodnom tržištu. Očigledno, poljoprivreda ima veoma dobar potencijal, ali je potrebno ulaganje, restrukturiranje poslovnog modela i lanca snabdevanja. Uz to, srpske vlasti bi trebalo da razmotre ogromne izazove u ovom sektoru – da obezbede javni novac (i to verovatno ne samo novac iz EU) za ruralni razvoj kako bi se pravilno rasporedio uticaj tranzicije na ruralno stanovništvo, kao i da transformiše administraciju poljoprivrede i trgovine sa ciljem dobijanja boljih rezultata na međunarodnom tržištu. Francuska ima veliko iskustvo i dobre rezultate u mnogim oblastima poslovanja koji bi mogli biti interesantni za Srbiju, uprkos različitom razvitku naše dve zemlje. Francuska je među referentnim državama u oblasti poljoprivrede u Evropi.
Jasno je da je u poljoprivredi, ali i u mnogim drugim oblastima Srbiji potrebno mnogo ulaganja. Ali, kako vidite mogućnost da bilo kakva velika investicija dođe u Srbiju, kada je Evropa u prilično lošem finansijskom stanju već godinama?
Očigledno, teško je zamisliti strategiju ekonomskog razvoja u Srbiji bez jake podrške stranih direktnih investicija (SDI). Ove investicije znače više modernih veština i kapaciteta, ne samo za proizvodnju robe za izvoz u mnogim sektorima (a srpske vlasti stavljaju akcenat na prioritetne sektore, poput prehrambene i automobilske industrije, i informaciono-komunikacionih tehnologija), već i za modernu i efikasnu infrastrukturu (dobra infrastruktura je važna da bi se privukli novi proizvodni pogoni) i usluge (na primer, dobra finansijska industrija je važna za unapređivanje konkurentnosti). Iako se čini da se smanjio pritisak finansijskih tržišta na upravljanje evrom, 2013. će verovatno biti teška godina za Evropu, mada se može predvideti postepen oporavak u drugom delu godine. Ovo poboljšanje je preduslov za znatno povećanje investicija koje dolaze iz evropskih kompanija. Ipak, najvažnije ostaje u rukama srpskih vlasti: da se što pre sprovedu strukturne reforme u različitim oblastima (javni sektor; zdravstveni i penzioni sistem; politika zapošljavanja, odgovornosti centralne vlade i lokalnih samouprava) kako bi se obezbedilo predvidljivo i stabilno poslovno okruženje. Povoljna odluka o pokretanju pregovora za pristupanje Evropskoj uniji takođe će biti veoma važan faktor za razvoj SDI u Srbiji. Ako uzmemo u obzir susedne zemlje, koje su već članice EU, možemo zaključiti da investitori nisu došli odmah nakon početka pregovora. Imajući u vidu perspektivu pokretanja pregovora ove godine, mogli bismo predvideti dobre brojke za Srbiju u 2014–2015, pre nego u 2013. godini.
Kako francuske firme koje posluju u Srbiji vide njenu poslovnu klimu? U najnovijem izdanju Bele knjige Saveta stranih investitora mogli smo da vidimo da većina preporuka FIC nije ostvarena. Po vašem mišljenju, zbog čega je to tako?
Pre svega, kada francuske kompanije investiraju u zemlju, one dolaze sa dugoročnim pristupom. Skoro sve kompanije koje su ulagale u Srbiji još uvek su ovde i prisutne su na tržištu. S obzirom na krizu koja je snažno pogodila Centralnu i Istočnu Evropu od 2008, to je veoma dobar rezultat, jer je kriza, koja je povezana sa realnim smanjenjem BDP-a, privatne potrošnje i privatnih investicija od 2008, mogla da dovede do povlačenja investicija tokom ovog veoma teškog perioda. To ukazuje na izvesnu dozu strpljenja dela francuskih investitora, kao i na njihovo poverenje u potencijal Srbije.
Ali, kao i drugi strani investitori, oni očekuju duboke promene u poslovnom okruženju. Bela knjiga Saveta investitora je veoma dobar instrument, zasnovan na iskustvima preduzeća, u cilju praćenja efikasnosti reformi. Nadamo se da su primenjene neke od preporuka navedenih u poslednjem izdanju (poput poreza), a da su srpske vlasti već uzele u razmatranje druge predloge.
U oktobru su smanjeni kreditni rejtinzi za tri francuske banke, uključujući i BNP Paribas koja posluje u Srbiji. Da li je to uticalo na njihovo poslovanje u Srbiji? Kako francuske banke u Srbiji vide srpsko finansijsko tržište i kako bi se ono moglo poboljšati?
Francuske banke su pod strogim nadzorom. To je normalno, jer velike francuske komercijalne banke, prisutne na srpskom tržištu, grupa G-20 smatra sistemskim bankama. Sistemska banka je banka kojoj je potrebno nadgledanje, a ponekad i upozorenje, kao što ste pomenuli. Ali sistemska banka je važna banka sa ogromnom mrežom širom sveta u globalnoj ekonomiji i sposobna je da obezbedi veliki dijapazon finansijskih usluga – od rada sa stanovništvom do sofisticiranijih usluga koje investicione banke nude velikim privrednim subjektima. Bankarska industrija u Srbiji se takođe menja i filijale francuskih finansijskih grupa donose sve svoje iskustvo na tržište. One daju sve od sebe u pogledu kvaliteta usluga, ali i u pogledu profitabilnosti u zakonskom okviru uspostavljenom od strane vlasti ili, tačnije, od strane Narodne banke Srbije. Ovaj okvir, sačinjen od propisa koji se sprovode ne samo prema međunarodnim obavezama poput Bazela II već i u kontekstu proaktivne politike „dinarizacije“ Narodne banke Srbije, verovatno može uticati na razvoj banaka. Setite se da je u maju 2012. Societe Generale Srbija bila prva banka na tržištu koja je izdala trogodišnje dinarske obveznice.
U jednom intervjuu rekli ste da Srbija prirodno pripada Evropskoj uniji. Kako komentarišete ankete po kojima je podrška javnosti za članstvo Srbije u EU pala ispod 50 odsto? Koji su razlozi za to, i na koji način ova brojka može da poraste?
Da, prirodno mesto Srbije jeste u Evropskoj uniji. Za to postoje konkretni razlozi: Srbija je deo evropskog kontinenta, ona je praktično okružena zemljama članicama Evropske unije i s njima, kao i sa budućom članicom EU, Hrvatskom, ima najveću trgovinsku razmenu. Takođe, najveći deo investicija koje doprinose razvoju i modernizaciji zemlje dolazi iz EU.
Najznačajniji su ipak istorijski i kulturni faktori; budući da je već bila u srcu Rimskog carstva, kao što nas na to podseća proslava 1700. godišnjice Milanskog edikta, Srbija crpi svoje vrednosti iz evropske civilizacije. Njena istorija, uopšte uzev, dokazuje njenu permanentnu rešenost da se priključi toj Evropi kojoj pripada, i ta njena rečenost oličena je u stogodišnjoj borbi za nezavisnost i svoje korene. Sretenjski ustav govori u prilog tome: malo je evropskih naroda koji mogu da se pohvale kako su daleke 1835. imali tako liberalan i moderan ustav.
S obzirom na takvo istorijsko nasleđe Srbije, mislim da ne treba pridavati preveliku važnost ispitivanjima javnog mnjenja, koja predstavljaju samo trenutnu sliku raspoloženja javnosti u jednom određenom kontekstu i trenutku. A kada je ekonomska situacija teška, ljudi su prirodno nezadovoljni i nepoverljiviji nego kada je situacija dobra. Zato ćete svuda, čak i u zemljama Evropske unije, naići na rastući skepticizam u periodu ekonomske krize. Ali, u Srbiji on sadrži i dodatni element: stanovništvo već toliko dugo očekuje pridruživanje Evropskoj uniji da je ta perspektiva izgubila svoj konkretan vid i neki više ne veruju u tu perspektivu.
Mislim da će se poverenje vratiti ako pokažemo da je evropska perspektiva konkretna i ako se, ukoliko srpske vlasti ulože neophodan napor, ona ubrza. Takođe, mislim da treba govoriti jezikom istine. Ne treba dozvoliti da iko veruje da je Evropska unija neka vrsta raja u kojoj se živi bez rada, od onoga što vam pada kao màna s neba iz strukturnih fondova: ta bajka nikada nije bila manje stvarna nego sada. Međutim, ono što je istina jeste da je snaga u zajedništvu i da biti deo najvećeg svetskog tržišta znači imati mogućnosti za ekonomski razvoj, za dinamična preduzeća i pojedince. Biti deo kontinenta na kome je uspostavljena vladavina prava znači mogućnost da se razvije sopstveni potencijal, a da to ne bude uslovljeno političkom pripadnošću ili odbacivanjem ličnih uverenja i principa. Biti u Savetu ministara EU znači uticati na razvoj Unije, unoseći u nju sve kvalitete i potencijale koje svaka pojedinačna zemlja u sebi nosi. Siguran sam da će Srbija mnogo tih kvaliteta i mogućnosti doneti Uniji.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
