Saradnja Europola i Srbije je primerna u okviru postojećeg strategijskog sporazuma. Ključno za produbljivanje saradnje i potpisivanje operativnog sporazuma koji podrazumeva veću razmenu informacija je ispunjavanje evropskih standarda o zaštiti ličnih podataka
VREME: Po čemu se Europol razlikuje od Interpola?
KVILE: Interpol je svetska organizacija sa 188 članica, dok je Europol agencija Evropske unije. I metodi rada su različiti. Rad Interpola je baziran na razmeni podataka, dok smo mi otišli dalje u analizi podataka. Shodno tome, Europol ima 100 kriminalističkih analitičara koji se bave načinom i razlogom zbog kojih su određeni ljudi povezani, koristeći lične podatke kao što su imena, brojevi telefona, fotografije ili registarske tablice.
Europol je upućen na saradnju sa nacionalnim ministarstvima unutrašnjih poslova. Da li će Europol u dogledno vreme prerasti u neku vrstu samostalne federalne evropske policije koja je nadređena nacionalnim policijama?
Ne. Za sada to nije predviđeno. Nemačka je još davno uputila zahtev da Europol postane neka vrsta evropskog FBI-ja, ali to je politički korak koji još nije na vidiku. Bilo je spekulacija na tu temu baziranih na činjenici da je Europol promenio pravni status kako bi postao fleksibilniji. Naš je zadatak da budemo centralni biro koji podržava istrage u saradnji sa državnim policijama, ali nam to ne daje pravo da samostalno sprovodimo istrage.
Marta ove godine Europol je bio zaslužan za razbijanje velikog lanca koji se bavio distribucijom dečje pornografije. Da li na tom slučaju možete da nam objasnite način rada Europola?
Praktično smo delovali na dva načina. Prvi je uobičajen, tradicionalan način na koji Europol radi, reč je o prikupljanju informacija. Zamolili smo sve naše članove, ali i zemlje izvan EU, da nam pošalju svoje podatke o mrežama pedofila. Analizirali smo podatke i koristeći naš analitički kapacitet povezali 7000 članova iz te mreže, od kojih je 700 njih razmenjivalo kriminogene, pedofilske fotografije. To je bio prvi korak. Drugi korak je bio da pružimo konkretnu pomoć, pre svega policiji Velike Britanije i Holandije. Naši ljudi specijalizovani za internet pomogli su holandskim kolegama da probiju šifre i uđu u servere osumnjičenih. Možete zamisliti koliko je visok stepen zaštite koji su kriminalci postavili. Dakle, prvi korak je prikupljanje informacija, drugi korak je pomoć u praktičnom delovanju i treći je koordinisanje istraga. Važno je da smo pomogli nacionalnim policijama da uhapse 200 pedofila, ali i da se spase 120 devojčica i dečaka nad kojima su pedofili vršili prinudu.
Zapadni Balkan se smatra centrom trgovine ljudima i drogom. Kako sarađujete sa zemljama Zapadnog Balkana?
Najznačajnije u razbijanju organizovanog kriminala je prikupljanje, razmena i analiza informacija. U okviru zemalja članica EU je lako, jer su one članice Europola, ali sa većinom drugih zemalja moramo da imamo specijalne sporazume o saradnji. Ti specijalni sporazumi sa trećim zemljama daju nam ovlašćenja da delujemo na određenom nivou. Na primer, sa Srbijom imamo strategijski sporazum o saradnji koji nam omogućuje da razmenjujemo samo informacije o kriminalnim tendencijama. Ali smo na pragu da pređemo na drugi korak, na operativni sporazum o saradnji kojim Srbija može da nam dostavlja lične podatke, imena, registarske tablice, brojeve telefona itd., tako da mi možemo da povežemo te podatke sa informacijama dobijenim, na primer, iz BIH, Makedonije ili iz Francuske ili Italije. Takođe postoji mogućnost da Srbija postavi policijskog oficira za vezu u našu mrežu, kao što je to učinila Hrvatska, što omogućuje da se direktno razmenjuju informacije sa svim državama članicama i tako poveća nivo razmene informacija. I tu se ogleda razlika sa Interpolom. Unutar Europola imamo 180 oficira za vezu iz mnogih zemalja koje nisu članice EU.
Kakav je nivo sporazuma koje Europol ima sa Srbijom, BIH, Makedonijom i Crnom Gorom?
Sa većinom, sem Hrvatske sa kojom imamo sporazum o punoj operativnoj saradnji, imamo samo strategijski sporazum. Ali imamo nameru da proširimo saradnju, budući da zemlje Zapadnog Balkana smatramo ključnim partnerima, a puna razmena informacija je moguća samo sa potpisivanjem sporazuma o operativnoj saradnji.
Da li razmena informacija ide u oba smera?
Da, to je slučaj i kod u strategijskih sporazuma. Uloga Europola je takođe da upozori, ako primetimo nešto novo što se, na primer, dešava u Srbiji, na stvaranje neke nove kriminalne mreže ili novog oblika kriminala.
S obzirom na to da neke države EU nisu priznale Kosovo, kakav vid saradnje možete da imate sa vlastima u Prištini?
Tu je reč je o političkom pitanju. Mi smo agencija EU. Radimo kako nam nalaže Evropska komisija. Mi ne sarađujemo specijalno sa Kosovom, ali kada se uhapsi neki kosovski kriminalac pokušavamo da rešimo problem na najbolji način, ne razmišljajući u političkom kontekstu.
Na Kosovu nema srpske policije sa kojom zvanično sarađujete. Ako ne možete da imate direktan kontakt sa kosovskom policijom iz političkih razloga, onda je to očigledno problem. Da li imate kontakt sa nekom policijskom strukturom na Kosovu?
To je za mene previše političko pitanje i radije na njega ne bih odgovorio. Mi radimo sa Euleksom.
Da li je Europol imao neku ulogu u slučaju navodne prodaje ljudskih organa u Albaniji i na Kosovu?
Ne, nismo tu imali nikakvu ulogu.
Kako biste ocenili saradnju Europola sa srpskom policijom?
Saradnja sa srpskom policijom funkcioniše odlično, mi je smatramo primernom. Uvek nam izlazi u susret kada nam je potrebna pomoć u istraživanju kriminalnih mreža. Na putu smo da postignemo sporazum o operativnoj saradnji i ministar policije razmišlja o tome da pošalje svog oficira za vezu u Europol.
Da li je srpska policija dostigla standarde EU? Da li uopšte postoje standardi za evropske policije?
Sa stanovišta Europola standardi su malo drugačiji. Da bi neka država postala deo Europola i mogla da potpiše sporazum o operativnoj saradnji, ona treba pre svega da ispuni standarde o zaštiti ličnih podataka koje mora da poštuje policija, mora da postoji ustavno telo koje nadgleda poštovanje evropskih standarda o zaštiti podataka. Europol može da pomogne pri proceni tih EU standarda. Ključno je, dakle, da mora da postoji režim zaštite podataka i razmene informacija.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
