Preko Todorovih leđa

„Vreme“ je objavilo tekst „Degradacija zdravog razuma“ sa nadnaslovom „lični stav“. Autor je Marko Oljača „iz organizacije nacionalni centar za seksualno i reproduktivno zdravlje – potent“, pretpostavljam njihov vodeći ekspert, a ilustrator višestruki laureat u oblasti karikature i poznati jogurt-balvan-prvoborac o kome su vođe demokratskih promena, a kad se primio i on sam, govorili da definitivno ostaje bez posla jer „pobedom demokratije“ neće imati temu dostojnu njegove crtaljke, dugo godina oštrene na Slobi i Miri – karikaturista Predrag Koraksić Koraks.

I? Bilo bi „ništa“ da mladi jastreb „nevladinih“ organizacija i udarna pesnica Dozne (Demokratskog odeljenja za zaštitu naroda) nije rešio da piše, a junoša petooktobarskih promena odlučio da zaradi koji dinar u nedostatku drugih tema. Sve to preko leđa Todora i Todoksina. Auh!!!

Nakon nesuvislog uvodnog dela teksta u kome se ne zna ko, gde, kad, kako i zašto, a valjda povodom Međunarodnog dana sećanja na preminule od AIDS-a, mladi jastreb uz pomoć poznatih i priznatih izraza – stigma (lepo i uzvišeno!) i autostigma, diskriminacija, artikulisan, organizacije civilnog društva, strukturalno, kulturološki, implementiranje, kondomi, CLMD, vrednosno predodređeno društvo… – zaključuje:

„Uprkos svim navedenim problemima, najviše zabrinjava i boli što ni ovaj put prilikom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na preminule od AIDS-a nije pomenut Todor Jovanović koji već nekoliko decenija obmanjuje pacijente i kupuje im kartu za groblje. Ta činjenica je teško objašnjiva nama poznatim, kognitivnim procesima.“ (Ovo sa kognitivnim procesima zaista zvuči!)

S AIDS-a, pa u – Todora! Iako od pojave side nijedna organizacija, udruženje, čak ni srpska vlada (a bilo ih je o-ho-ho) nisu (gotovo) ništa učinili u prevenciji i lečenju „kuge 20. veka“, kriv je – Todor Jovanović.

Nek visi Pedro!

Potom mladi doznovac skreće pažnju na razvoj srpske medicine, koliko da čitalac pomisli da ponešto i zna o čemu piše, a ne samo da bulazni naprazno, pa preko „degradiranje do apsolutnog neizdrža“(!) poentira: „Todor Jovanović nesmetano decenijama u centru Beograda prodaje svoje proizvode i ljude tera u sigurnu smrt“!

Sledi veliko finale u stilu Dozne i demokratski poziv na linč: „Zašto država i struka ne reaguju, zašto ćute porodice preminulih, zbog čega ne pominjemo Todora, njemu slične prevarante i mešetare kada se „sećamo“ preminulih od AIDS-a?“

Jeeeeee…. Nek visi Pedro!

Ovo je, napisaše, lični stav. Teško. Ovo je moguće pripremanje tržišta za novi „lek“ farmaceutske mafije obolelima od side ili kampanja za novu vrstu kondoma.

Za lični stav je, inače, neophodna ličnost. Ovde je nema. Za lični stav je neophodno i znanje. Ni njega nema, inače bi „potpisnik“ ispred Todor Jovanović naveo i „prim. dr sci.“. Zašto nije? Ne razume šta znači. U suprotnom, znao bi i šta je i kako se do toga dolazi i šta u medicinskoj praksi znači. Istina, ne treba izgubiti iz vida njegovu, u više navrata dokazanu, sposobnost odokativne, trenutne i nepogrešive laboratorijske analize. Posebno Todoksina. Ne znam samo da li to ima ili nema veze sa kriptonom, stripovima ili crtanim filmovima.

Nije, međutim, dovoljno biti član nevladine ili kakve druge organizacije, drzak, bezobrazan, neobrazovan, neobrijan, ciničan i zlonameran, da bi čovek imao lični stav. Za to je potrebno i nešto u kešu. Ima ko je i za to zadužen. I, eto „ličnog stava“!

Da se razumemo, nije mi ni nakraj pameti da pred novom, demokratskom Oznom branim niti sebe, niti ono što radim. Još manje da koga podučavam o dodacima ishrani, lekovima, kliničkim ispitivanjima, referentnim laboratorijama… To, jednostavno, košta. I to dosta. A valja imati i prethodno znanje ne sa kurseva za nove civilizacijske i evropske jurišnike, režimske i antirežimske, ili sa sumnjivo stručnih privatnih fakulteta na kojima se dobija diploma za školarinu: plati pa laj da si obrazovan i nezaposlen. A tu su, rekoh, i tetke, kume, komšinice… od uticaja u određenim državnim i onim drugim krugovima.

Međutim, stavovi poput „Todor Jovanović… nekoliko decenija obmanjuje pacijente i kupuje im kartu za groblje“ ili

„Todor Jovanović nesmetano decenijama… ljude tera u sigurnu smrt“ nisu više ni budalaština, ni neznanje, već isključivo zla namera! I to veoma, veoma, opasna. Na osnovu kojih dokaza to tvrdi? Gde su imena, dijagnoze, nalazi autopsija, svedočenja članova porodica zasnovanih na činjenicama… U centrali neke nove „kominterne“ ali danas sa sedištem negde na Zapadu?

Ne, ne, Ozna je to mnogo bolje radila!

Neko, pretpostavljam, kreće sa uvozom još jednog farmaceutskog đubreta odavno odbačenog u Evropi kojim se lečila, recimo, glavobolja od promaje, a danas i kod nas namenjenog obolelima od side, ili jastreb lovi u mutnom: pokrenuti hajku kao u dobrim američkim filmovima u kojima hajkači izvlače puške i pištolje iz slamarica kako bi u pravednom gnevu lovili nesretnika koji je kriv samo zato što je mislio svojom a ne tuđom (kominternovskom, „demokratskom“) glavom. Bilo bi lepo, ali izeš ga, ovo nije američki zapad. Ipak, valja biti uporan. Ko zna…

Neću sada smarati imenima sa najvećim akademskim zvanjima koja su pokušavala isto što i Doznin jastreb, ali sa viših pozicija i neuporedivo stručnije i snažnije.

Za razliku od nevaspitanog i drsko bezobraznog „malog od pisaljke“, „veliki od crtaljke“ je imao prilike da zađe u novinske redakcije i ponešto nauči. A nije. Mogao je, recimo, da se upozna sa novinarskim kodeksom, pristojnim i poštenim odnosom prema onima koje obaveštava i onima o kojima to čini. Misli, pretpostavljam, da mu je kao jednom od lučonoša petooktobarskih promena sve dozvoljeno. Etika i moral su za njega trice i kučine. Prevaziđene kategorije. On je, zaboga, demokratska gromada.

Eh, da je bar malo pocrveneo kad je crtao to što je nacrtao! Na karikaturi koja ilustruje „lični stav“, umetnik me crta u zagrljaju sa Smrću i ispisanim imenom i zaštitnim znakom Todoksina!

Da li je bar njemu jasno šta je uradio? Idiot.

Možda mu smeta moja proizvodnja, visokoobrazovani kadrovi u proizvodnji, savremena tehnologija, uspešno poslovanje? Ili Todoksin i njegovi proizvodi sa urednim sertifikatima referentnih domaćih i stranih laboratorija, ne od juče, odgovarajućim dozvolama i atestima za proizvodnju? Na ambalaži svih proizvoda se lako može pročitati njihov sastav. Naravno, ukoliko se znaju sva slova. I sve može da se proveri.

U čije ime, dakle, za čiji interes i za koliko keša, crtajući Todoksinov logo u navedenom kontekstu, autor karikature želi da nanese materijalnu štetu mojoj firmi? Čiji biznis ugrožavam svojim postojanjem? Ko želi Todoksinovo tržište a ne može kvalitetom da ga nadmaši?

Imajući u vidu poznati dvodnevni eksperiment sa čašom Koka-Kole i parčetom svežeg mesa u njoj, voleo bih da znam: da li bi, makar i u snu, „veliki od crtaljke“ i petooktobarski junak smeo da nacrta Smrt sa flašicom Koka-Kole u ruci?

A sa Todorom i Todoksinom sme? Živela demokratija!

Dakle, „uvaženi autori“ teksta pod nazivom „Degradacija zdravog razuma“, moj vam je predlog – pravac na doobuku u neki od demokratskih kampova, a zatim na revidiranje stavova u Doznu.

I, neću vam reći – sram vas bilo. Vi ne razumete šta to znači. Za to treba imati obraz! Kada o meni i mom radu objavite stručno mišljenje i kritiku potkrepljenu validnim argumentima, veoma rado ću detaljno i dokumentovano odgovoriti, jer, u vreme kada su najveći svetski HIV/AIDS eksperti prilazili obolelima sa maskom na licu i rukavicama, iste sam primao u svoj stan bez ikakve zaštite i straha. Bilo je to vreme mog žestokog osporavanja zvaničnog stava da se HIV prenosi isključivo krvnim putem odnosno seksualnim kontaktom (od čega su do danas profitirali samo proizvođači kondoma, a u kojima neki još uvek vide jedini spas!) i ukazivao na činjenicu da nije reč o homoseksualnoj „ekskluzivnosti“ već da u rizičnu grupu spadaju i narkomani. Objašnjavao sam i kako i zašto.

Nisam bio blaži ni u kritici tadašnjih „lekova“ zvanične medicine AZT retroviru, Zidovudinu i sličnih, istovremeno javno osporavajući neke postavke o HIV-u čuvenog Lika Montanjea, u vezi s kojima mi je vreme dalo za pravo.

O svemu ovome, naravno, postoji pisani trag.