Predizborno podilaženje desnici

Saopštenje Ministarstva odbrane od 16. maja: „Na osnovu člana 17. stav 1. tačka 1. Zakona o Vojsci Srbije, predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić naredio je upotrebu dela snaga Vojske Srbije na teritoriji Opštine Šid radi pružanja pomoći Ministarstvu unutrašnjih poslova u obezbeđenju centara za azil i prihvatnih centara.“ Član 17. pomenutog zakona pod prvim stavom ima samo jednu jedinu tačku (dakle ne dve), a ona glasi: „Predsednik Republike odlučuje o upotrebi Vojske Srbije i komanduje Vojskom Srbije u miru i ratu.“

Ukratko – Vučić je poslao pripadnike Vojske Srbije u Šid da, s jedne strane, pojača svoju izbornu kampanju antimigrantskim elementom, a da, s druge, pokaže doktoru Nebojši Stefanoviću gde mu je mesto. Dodatno, tu je i osveta Žandarmeriji, koja se usudila da isprebija njegovog mlađeg brata.

Član 2. istog zakona kaže da je Vojska Srbije „organizovana oružana snaga koja brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke, u skladu sa Ustavom, zakonom i principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile. Predsednik Republike ili ministar odbrane, po ovlašćenju predsednika Republike, može odlučiti da Vojska Srbije nadležnom državnom organu, odnosno organizaciji, organu autonomnih pokrajina i organu jedinica lokalne samouprave, na njihov zahtev, pruži pomoć radi zaštite života i bezbednosti ljudi i imovine, zaštite životne sredine ili iz drugih razloga utvrđenih zakonom“.

Ovaj zahtev niko nije poslao, barem koliko je javno poznato, a o tome nije odlučivao ni Savet za nacionalnu bezbednost, koji se, podsećanja radi, sastajao čak i zbog navodnog ruskog špijuna i sličnog. U tom kontekstu, Vulinovo sufliranje, kao trenutno glavnog „evet efendije“ pokazuje kako radi Vučićeva propagandna mašinerija: slati vojsku za obezbeđenje tri migrantska centra i to prema Hrvatskoj, odakle ti nesrećnici samo žele da odu na Zapad, može biti deo političkog marketinga ili potpuna paranoja, odnosno, demonstracija da se ne veruje policiji, pogotovo Žandarmeriji.

Smokvin list za ovaj potez su priče o migrantima koji provaljuju u napuštene kuće u režimskim tabloidima, ali i one koje dolaze sa suprotne strane – da vlast hoće da naseljava migrante u Srbiji. I pošto se Vučić uživeo u ulogu „vrhovnog“ nazvavši sebe „vrhovnim komandantom oružanih snaga Srbije“ (to ne postoji ni po jednom zakonu), prilikom obrazlaganja odluke 16. maja na televiziji Prva on je izjavio: „Vojna policija koja u širem smislu spada u korpus specijalnih jedinica, zauzeće sva tri punkta, Adaševci, Principovac, Šid, preuzeti potpunu kontrolu i obezbediti sigurnost i bezbednost građana.“

Korpus specijalnih jedinica lepo zvuči za gledaoce, ali toga, nažalost, u Vojsci Srbije nema. Kao što nema ni snaga za brzo reagovanje o kojima su ranije toliko laži pričali Vučić i Vulin.

A da je Vučić obratio pažnju na zakone, znao bi da je upotreba vojske za obezbeđenje i održavanja reda u migrantskim kampovima nedopustiva. Za to se ne angažuju ni specijalne jedinice MUP u okolini Šida – dovoljne su pojačane patrole. Inače, pripadnici Žandarmerije su krajnje skeptični o razlozima za slanje vojske u Šid. Tvrde da iza toga stoji politika jer se „za takve stvari ne diže vojna policija, koja za to nije ni obučena“. Naši sagovornici kažu da im je poznato kako je policiji ranije dat nalog da reaguje na sve što je vezano za migrante u domenu krađa, razbojništava i narušavanja javnog reda i mira, ali da to nije učinjeno. „Ali, da li je bila vest da je smenjen načelnik nadležne Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici – malo sutra. Da li je smenjen šef policije u Šidu – nije. Zašto Žandarmerija nije otišla na granicu i u te kampove ako je uočen problem? Zašto su mlako reagovali svi – pitaj svakog starešinu na terenu i on će ti reći“, objašnjavaju ti iskusni operativci.

Žandarmerija je posebno obučena i bolje od ostalih plaćena jedinica policije, ustrojena na vojnom principu, a namenjena za suzbijanje nereda koji krše javni red i mir u većem obimu. Zašto nije intervenisala u Šidu, gde inače, prema tvrdnjama ljudi iz policije, migranti nisu pravili veće incidente, osim lokalnih, „kokošarskih“ – nema informacija. Ministar doktor Stefanović se, izgleda, povukao u „tihovanje“, ćuti. A i ćutanje može biti znak nečega.

Na primer – nemoći da se suprotstavi prikazivanju velikih snaga policije kao beskorisnih pošto je čak i za obezbeđivanje migrantskih kampova potrebna vojska kao „neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar“. Naime, ona je i dalje cenjena institucija sa velikim poverenjem građana i onda je lako – pogotovo u svetlu predizborne kampanje – doneti odluku da se pošalje u Šid, posebno „na migrante“. Ko zna, možda će po istom receptu Vučić izvesti vojsku ukoliko dođe do protesta, recimo, u Zemunu da navodno štiti širi rejon Komande vazduhoplovstva?

U svemu ovom zanimljivo je da se ne oglašava onaj ko je na čelu izvršne vlasti u Srbiji – premijerka Ana Brnabić, ali je pitanje da li je uopšte obaveštena o tome šta njen „šef“, kako ga naziva, radi. Ne meša se žena u svoj posao.