Prazni i hoteli i državna kasa

Jedan od prošlomesečnih predloga Ministarstva finansija za mere štednje bilo je povećanje donje stope poreza na dodatu vrednost sa osam na deset odsto – za „egzistencijalne namirnice“, čime bi, prema planu ministra Lazara Krstića, prihod u budžetu naredne godine bio uvećan za oko 200 miliona evra. Nakon iznošenja vladinih mera štednje, u prvi plan došli su potrošačka korpa, hoće li i za koliko poskupeti hleb i mleko, a pomalo neopaženo prošlo je prebacivanje dela „neegzistencijalnih namirnica“ i usluga u višu stopu PDV-a – u ovoj grupi našli su se, između ostalog, hotelski smeštaj i štampani mediji. „PDV će zatvoriti polovinu hotela u Srbiji“; „Eventualno povećanje stope PDV-a sa osam na 20 odsto uništilo bi industriju štampanih medija u Srbiji“, reagovali su odmah na predložene mere Poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede (HORES) i Asocijacija medija. No, u HORES-u su otišli dalje od pukog negodovanja. „U slučaju povećanja PDV-a na hotelske usluge sa osam na 20 odsto, doći će do smanjenja tražnje za hotelskim uslugama na domaćem tržištu za 8,4 odsto. Takođe, u prvoj godini očekuje se otpuštanje više od 2300 radnika (više od 10 odsto radnika u grani)“, kaže se u Studiji koju je HORES nakon objavljivanja predloga mera poslao ministru Krstiću. Kako su reagovali u Ministarstvu finansija na HORES-ovu studiju, koja predviđa katastrofalne posledice po hotelijerstvo ukoliko se predlog Vlade usvoji?

„Mi smo ušli u komunikaciju i sa Ministarstvom finansija i sa Ministarstvom privrede, i mislim da oni razumeju da srpsko hotelijerstvo ne može da izdrži da ima ubedljivo najveći PDV u regionu i najveći u Evropi“, kaže za „Vreme“ Tomislav Momirović, predsednik skupštine HORES-a. „Još uvek ne možemo da nađemo pravo rešenje, ali se nadam da ćemo ga naći i da će ono biti usmereno na to da srpski hotelijeri imaju konkurentan PDV sa regionom i da država Srbija prestane da subvencioniše državne, odnosno društvene hotele, jer bi ovo bio potpuni paradoks – da mi plaćamo najveći PDV u Evropi, a Srbija bude zemlja koja najviše subvencioniše hotele koji su u državnom ili paradržavnom vlasništvu. Postoje ‘specijalne bolnice’, a to su najbolji hoteli u našim odmaralištima van Beograda. Postoji gomila hotela u vlasništvu Vojske – najlepši hotel u Beogradu je hotel ‘Bristol’, gde je Rokfeler odsedao. Hotel ‘Slavija’, najjača nekretnina u Beogradu, u vlasništvu je države i nelojalna je konkurencija hotelima u Beogradu – oni nemaju pritisak reinvestiranja, nemaju pritisak povraćaja novca. To je nešto što potpuno ruinira tržište“, kaže Momirović. Po njemu, kompromisno rešenje bilo bi da se PDV za hotelske usluge poveća na 10 odsto, a da država izađe iz hotelskog biznisa. „Povećanje PDV-a će obezvrediti sve hotele u Srbiji – ko će ulagati pod uslovima kada imate najveći PDV? Za ogroman broj hotela, pre svega u manjim mestima, gde cene noćenja ne dostižu ni 2000 dinara, vrlo verovatno će, u velikoj većini, investicije stati. Zašto bi neko investirao u zemlju koja ima najveći porez u Evropi i ubedljivo najveći u regionu?“, zaključuje Momirović.

Tim povodom, pre nekoliko dana zabeležena je izjava poslanika Socijaldemokratske partije Vladimira Marinkovića, člana Skupštinskog odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja, da, kada je reč o predlogu Vlade za povećanje PDV-a, „Odbor neće biti protočni bojler za odluke Vlade“. Ovaj predlog bi u Skupštinu, po njegovoj proceni, trebalo da dođe za desetak dana, a Marinković za „Vreme“ kaže da je „i kao član Odbora i kao ekonomista i kao privrednik“ protiv ove mere Vlade. „To će potpuno ugušiti hotelsku industriju. Čista ekonomska stvar – tražnja za hotelskim uslugama je elastična. Ako povećate PDV za 12 odsto, vama će pad tražnje biti nekih 9-10 odsto. Kada je reč o hotelima u Beogradu, oni bi nekako preživeli, mada nije suština da oni preživljavaju, ali kada je reč o ostatku Srbije, gde hotelijerstvo treba da se razvija, mnogi hoteli bi bili zatvoreni, a prihodni efekti na budžet ne bi bili pozitivni, već negativni za nekoliko miliona evra, i to ekonomske analize jasno pokazuju. Kao ekonomista, mislim da bi bilo prihvatljivo da se eventualno taj PDV poveća sa 8 na 10 odsto. To hotelska industrija ne bi mnogo osetila, a pošto je to specifična industrija koja je veliki ekonomski multiplikator, vezana je za više drugih industrija – prerađivačku, građevinsku, prehrambenu – to bi imalo efekta, i oni ne bi bili toliko ugroženi. Važno je i što je njihova naplata velika. Oni su potpuno likvidni – dođete u hotel i platite, nema tu nekih velikih potraživanja. Samo je suština priče da im napravite ambijent da oni rade, jer najgore što može da vam se desi jeste da imate poluprazne i prazne hotele. Prosečna naplata kada je reč o hotelskim uslugama je 99 odsto. A to jasno govori da ta naplata dovodi do toga da oni redovno plaćaju svoje obaveze prema državi, dakle, da mogu kvalitetno da pune budžet. Ali, naravno, ako im ne obezbedite dobar ambijent, ako im povećavate poreze i smanjujete tražnju, doći će do toga da oni budu poluprazni, a u hotelskoj industriji su ogromni fiksni troškovi, oni će ih jedva pokrivati, neće imati profit, imaće slabe prihode, a to će imati negativan efekat na budžet. Zamislite hotelijere koji su pravili strateške planove na pet godina – domaći hotelijeri, mali, porodični hoteli, koji su svoje prihode, kredite, otplate planirali na pet godina. I možete zamisliti sada da tom preduzetniku koji je sve što je imao uložio, zadužio se kod banke, odjednom, u jednom danu podignete PDV za 150 odsto. I onda, naravno, to ima negativne efekte i na domaće i na strane investitore. Šta je sledeće? To znači da svaka vrsta poreza može u jednom trenutku, u skladu sa odlukom nekog u Ministarstvu finansija, ko nije ušao u fabriku, ko nije ušao u firmu, da se poveća za 100 odsto, i to samo zato što on na toj poziciji vidi povećanje prihoda u budžetu“, kaže Marinković.

S druge strane, Aleksandar Stevanović, savetnik ministra privrede, za „Vreme“ kaže da se dobrim delom slaže sa analizom HORES-a, ali da se moraju uzeti u obzir „ukupna ekonomska politika i realnost“. Na pitanje šta bi bio kompromis, Stevanović kaže: „Možete da PDV ostavite na 10 odsto, pošto to ne bi bio veliki gubitak za budžet, ali to onda može svako drugi da traži – može isto reći i IT sektor, kao i svi drugi. Mi kao Ministarstvo privrede uvek bismo voleli da imamo niže poreze, ali pitanje je šta je realnost. Tako da je poenta da HORES nema potrebe nas da ubeđuje, nego Ministarstvo finansija, jer ne donosimo mi odluke o visini PDV-a. Mi možemo reći da to neće doneti efekte kakvi se očekuju, jer su mnogi hoteli na granici sive ekonomije – oni koji bi se možda legalizovali, sada to neće da urade. Tu ne možete ni poreskom inspekcijom mnogo da uradite, jer postoji mnogo malih prekršilaca, a opet, u segmentu ovih jačih hotela, oni se pozicioniraju dosta lepo na svetskom tržištu, i imamo lep razvoj tog kongresnog turizma, i pitanje je da li će to povećanje dovesti do toga da taj rast prestane, da neke investicije kojima smo se nadali ne dođu, pošto stižu lanci u Beograd, Novi Sad, Niš… Mnogo je stvari koje to povećanje donosi a koje nisu dobre, i sad je pitanje da li sve te stvari kada se saberu bukvalno poništavaju pozitivne efekte. Jedino o čemu možemo razmišljati jeste da li se nešto tu na dugi rok može uraditi da bi se preživelo sa većim PDV-om. Recimo, turizam je defakto izvozna delatnost – pitanje je kako utvrditi koliki je taj izvoz, ali nema PDV-a na izvoz.“