Prava žena na način Bebe Popovića

Da se u subotu, 4. jula, dnevni list „Blic“ nije pobunio što im je „ukradena“ ideja, teško da bi ijedan srpski medij objavio vest o tome da je Institut za javnu politiku Vladimira Bebe Popovića dobio od Evropske komisije 127.500 evra za projekat „Ženska vlada Zapadnog Balkana“. Začuđujuća je bila ta tišina, naročito zato što su se čak 52 nevladine organizacije obratile pismom predsedniku Evropske komisije, Žan-Klodu Junkeru, u kom pozivaju EK da povuče odluku o dodeli sredstava Popovićevoj organizaciji. Ove NVO većinom su iz Crne Gore, ali i Makedonije, Hrvatske, Srbije i Slovenije. U tom smislu, Bebu Popovića možemo posmatrati kao neku vrstu ujedinitelja bivšeg jugoslovenskog prostora.

foto: aleksandar anđić

Projekat „Ženska vlada Zapadnog Balkana EU“, čiji je nosilac Institut za javnu politiku, odabran je na konkursu Evropa za građane i građanke, u okviru programa koji sprovodi Generalni direktorat Evropske komisije za komunikacijske politike, kao jedan od najbolja 23 projekta na nivou Evropske unije. Dakle, o ovome je odlučivano u Briselu, te su se nevladine organizacije upravo zato obratile direktno Junkeru. Pomenimo još da je centrala Instituta u Podgorici, pa je inicijativa za oduzimanje granta baš zato krenula iz Crne Gore.

MNOGO KOMPLEKSNO: Šta je ta ženska vlada i o čemu je uopšte reč? „Projekat je usmjeren na jačanje ženskog preduzetništva na Zapadnom Balkanu, kroz specijalno razvijene trening programe na osnovu kojih će se žene učesnice projekta obučavati za specifična područja i profesije kojima se već bave. Ono što predstavlja problematično područje u zemljama u razvoju je nedovoljna vidljivost ženskog preduzetništva, tako da će posebna pažnja biti usmjerena na njihovo predstavljanje u javnosti i na tržištu rada“, objasnila je za provladinu crnogorsku „Pobjedu“ Selena Tasić, programska menadžerka Instituta za javnu politiku i dodala da će neke od pratećih aktivnosti uključivati i umrežavanje sa biznis platformama žena na EU nivou kroz umrežavanje preduzeća, projekata i zajedničkih inicijativa.

Tasić je još pojasnila da je ovo vrlo kompleksan projekat, na kom će odabrane učesnice iz tri zemlje Zapadnog Balkana i jedne EU države dobiti set veština, tehnika i gotovih platformi „kroz koje će moći dalje da rade na svom profesionalnom razvoju“ i da će uključivati i volontiranje i pružanje prilike za praksu mladim ženama „koje su posebno važna ciljna grupa u okviru sprovođenja politika iz oblasti rodne ravnopravnosti“.

Namera je lepa i jedva da joj se ima šta prigovoriti. Samo još da je i iskrena, sve bi bilo sjajno.

foto: savo prelević

SEĆATE LI SE VANJE ĆALOVIĆ: Da pojednostavimo: Evropska komisija dodelila je velike pare organizaciji čiji je direktor na bekrupulozan, surov i degutantan način više od godinu dana pokušavao da diskredituje Vanju Ćalović, izvršnu direktorku crnogorske nevladine organizacije Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS). Ćalović je još i ekonomistkinja specijalizovana za pitanja korupcije, svojevremeno članica Komisije za praćenje implementacije Akcionog plana za borbu protiv korupcije i kriminala, čiji je osnivač Vlada Crne Gore. Na koje se sve načine, kada i kako zamerila crnogorskom vladajućem establišmentu i Bebi Popoviću, teško može da stane u jedan novinski tekst. Ukratko: zbog svog upornog ukazivanja na korupcionaške afere u crnogorskoj vlasti viđena je za „odstrel“. Temeljno uništavanje ugleda Vanje Ćalović konačno je obavljeno pre tačno godinu dana. Crnogorsko izdanje tabloida „Informer“ objavio je fotografije izvučene iz video-snimka na kom je navodno Ćalović u seksualnom činu sa svojim psom. Kao svaka fotografija izvučena iz video-snimka, i ova je bila lošeg kvaliteta, pa ni najoštrije oko nije moglo da utvrdi da li je u pitanju ona ili nije. Podsetimo još i da je link sa spornim videom od januara 2014. sa raznih adresa stizao brojnim redakcijama, ambasadama i institucijama širom regiona, ali da osim „Informeru“, nikom drugom nije palo na pamet da ga objavi. Distribucija i prodaja tog broja „Informera“ zabranjena je u Crnoj Gori, ali, bez obzira na to, Ćalović je ostala trajno obeležena kao „ona što ima seks sa psima“. Dakle, džukele su joj došle glave.

Sama Vanja Ćalović nije ni negirala ni potvrdila da je ona na snimku. Zašto je takvo ponašanje jedino normalno u situaciji u kojoj se našla, treba videti u „Vremenu“ br. 1226, tekst „Mehanizam jedne diskreditacije“. Uglavnom, optužila je upravo Bebu Popovića da stoji iza video-klipa namenjenog njenoj diskreditaciji, te da je u pitanju montirani materijal, izmišljotina i najprljavije podmetanje, koji su reakcija na kampanju njene nevladine organizacije u vezi s navodnim izbornim manipulacijama uoči i tokom lokalnih izbora u Crnoj Gori.

POSLEDNJI UTISAK: Zadržimo se još malo na ovom povratku u prošlost, ne tako daleku, jer se sve dogodilo pre samo godinu dana. Nedelja je veče, 29. jun. Godina je 2014. Brojni gledaoci u Srbiji, a i šire, nisu svesni da upravo gledaju poslednju emisiju „Utiska nedelje“. Toga nije svesna ni Olja Bećković, autorka i voditeljka emisije sa više od dve decenije trajanja. Gost je Vladimir Beba Popović. U jednom momentu dotiču se slučaja Vanje Ćalović. Popović otvoreno priznaje da sa uživanjem „šeruje link“ sa video-snimkom na kom je navodno Vanja Ćalović. Očigledno zapanjena, Olja Bećković pita „Kako vas nije sramota?“ Zavesa, kraj. Nedelju dana kasnije javnost saznaje da je gledala poslednji „Utisak“ u sezoni. U oktobru 2014, shvatiće da je to bio poslednji „Utisak“ u istoriji.

Klipovi sa zoofiličarskim sadržajem na porno sajtovima se obično nalaze u kategoriji „bizarno“. U istu kategoriju može da se svrsta i rasplet događaja u vezi sa sukobom Ćalović–Popović. Popović je demantovao izjavu Vanje Ćalović da je on postavio na internet sporni snimak i tužio izvršnu direktorku MANS-a zbog povrede časti i ugleda. „Ja ne osporavam da sam taj snimak slao, to jest šerovao. Intenzivno sam slao taj snimak nekoliko dana, a i nakon toga, do današnjeg dana. Kad god bi me neko pitao da li posedujem video, prosleđivao sam ga dalje“, izjavio je Popović na jednom od ročišta. Po toj tužbi, Vanja Ćalović je na kraju i osuđena. Osnovni sud u Podgorici ocenio je 20. aprila ove godine da je povredila čast i ugled Vladimira Bebe Popovića i da ga je neosnovano optužila da je postavio na internet snimak kompromitujućeg sadržaja. Sud je odbio Popovićev zahtev da Ćalović javno, preko medija, povuče izjavu kojom ga je optužila da je montirao i postavio sporni sadržaj, kao i da se javno izvini zbog te tvrdnje.

Dva meseca nakon presude Vanji Ćalović, Institut za javnu politiku dobija velike pare, direktno iz Brisela, za projekat koji promoviše ženska prava. Na noge se diže skoro čitav civilni sektor u regionu. Argumentacija im je svima ista – Popović je na primeru Vanje Ćalović dokazao kako se odnosi prema ženskim pravima, tako što je ne samo učinio sve da je diskredituje u javnom životu, već i da joj onemogući normalan privatni život.

Da zlo bude veće, ovo nije prvi projekat te vrste koji sprovodi Institut za javnu politiku. Zahvaljujući donaciji Fonda za razvoj i saradnju Republike Slovenije, u periodu od maja 2014. do septembra 2016. realizuje se projekat „Jačanje zaštite prava žena u Crnoj Gori kroz podizanje kapaciteta javne uprave“. Od aprila 2013. do decembra 2014, uz finansijsku podršku Oebsa i UNDP-a Institut je realizovao projekat „Primena rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1325 Žene, mir i bezbednost“. U odbranu donatora, može se reći sledeće: jedan od ova dva projekta odobren je mnogo pre medijske hajke na Vanju Ćalović, a drugi neposredno pred njen početak. Ovog puta, međutim, nema opravdanja za Evropsku komisiju, koja, ako ni zbog čega, a ono zbog svojih izveštaja o napretku zemalja koje žele u EU, pomno prati medijsku scenu u svim zemljama regiona i nemoguće je da ne zna za slučaj Vanje Ćalović i za Popovićevo priznanje da „šeruje“ snimak.

Predsednik Komisije, Žan-Klod Junker, međutim, zauzet je ovih dana, kao i svi ostali, grčkom krizom. „Vreme“ je od Delegacije EU u Srbiji pokušalo da sazna da li se ikada dogodilo da neki projekat bude u potpunosti obustavljen nakon što su mu odobrena sredstva. Bez konsultacija sa Briselom nisu bili u mogućnosti da nam to potvrde, ali nam je rečeno da EK najčešće traži novac nazad samo u slučajevima kad finansijska revizija utvrdi da sredstva nisu potrošena onako kako je obećano tokom konkursa.

„Projekti iz oblasti ljudskih prava nemaju više značaj i težinu ukoliko glavne aspekte i problematična područja ne uspete da uvežete sa drugim važnim oblastima“, rekla je za „Pobjedu“ programska menadžerka Instituta Selena Tasić. Kad se sve uzme u obzir, pitanje je da li ljudska prava, bilo čija, ali, evo na primer, Vanje Ćalović, uopšte imaju značaj i težinu.