Pozovi vladu radi prodaje

Poslednjih dana zahuktala se rasprava oko toga da li treba i kada prodati Telekom Srbija. Najpre, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić podsetio je da se Vlada Srbije memorandumom o ekonomskoj i fiskalnoj politici koji je potpisala sa MMF-om obavezala da će do kraja ove godine prodati Telekom kako bi finansirala deo od osam milijardi evra platnog deficita. Međutim, stručnjaci ovih dana ponavljaju kako bi privatizacija Telekoma u ovom momentu bila pogubna za Srbiju, a neki su procenjivali čak i da bi za većinski paket akcija ovog preduzeća Srbija mogla da dobije svega 1,2 milijarde evra, „upola manje od prave cene“. Pitanja vezana za ove spekulacije, poslovanje u krizi, konkurenciju, stavove naših i stranih stručnjaka, kao i moguće scenarije prodaje Telekoma postavili smo Branku Radujku, direktoru ovog preduzeća.

„VREME„: Nedavno ste na svetskom ekonomskom forumu u Davosu razgovarali sa predstavnicima mnogih kompanija, između ostalog i Dojče telekoma. Da li ste čuli nekakve stavove o privatizaciji Telekoma – ima li zainteresovanih, kada je najbolji momenat, koji oblik privatizacije…?

BRANKO RADUJKO: U Davosu sam razgovarao sa brojnim predstavnicima vodećih svetskih operatera, IT kompanija i banka. Pokazalo se da je Telekom Srbija respektabilna regionalna kompanija za koju su svi, na neki način, zainteresovani. Više od toga da postoji načelno interesovanje nije ni moglo da se sazna jer, jednostavno, nije izvesno da li će uopšte biti odluke o dodatnoj privatizaciji. Kada je reč o najboljem momentu ili optimalnom modelu privatizacije, ta pitanja su sasvim u nadležnosti akcionara, pre svega Vlade Srbije koja preko JP PTT-a raspolaže sa 80 odsto akcija i kompanije OTE iz Atine koja sa svojih 20 odsto akcija ima određena prava i ingerencije u vezi sa izmenama kapitala u kompaniji. Mogu da ponovim ono što je već poznato, a to je da se ovih dana ne postižu dobre cene i da se inicijalne javne ponude akcija na berzi, praktično, uopšte ne dešavaju. Na kraju, moj posao i posao mojih kolega iz menadžmenta je da radimo odgovorno, donosimo racionalne odluke i neprestano podižemo realnu vrednost kompanije, a na vlasnicima je odluka o bilo kakvim izmenama vlasničke strukture.

U medijima se spekuliše da je upravo Dojče telekom zainteresovan za privatizaciju. Osim te, ima li u Evropi još neke velike kompanije koja je u mogućnosti da kupi većinski paket Telekoma, s obzirom na njegovu vrednost?

Već sam, zapravo, odgovorio na to pitanje. Načelno, zainteresovani su svi ozbiljni operateri. Ovaj biznis je takav da svaka najava prodaje akcija nekog operatera izaziva pažnju onih koji su veći i koji imaju ambicije za dalje širenje. Telekom Srbija važi za izuzetno interesantnu kompaniju u tom smislu.

Da li su tačne procene da je vrednost Telekoma u ovom trenutku više nego duplo manja od prošlogodišnje?

Nisu tačne. To nije ni moguće jer je operativni profit kompanije 2008. godine veći za čak za 26,5 odsto u odnosu na onaj zabeležen u 2007. godini. A upravo operativna dobit (EBITDA) predstavlja osnov za indikativnu procenu vrednosti kompanije. Vi zapravo govorite o efektima globalne krize na kupovnu sposobnost potencijalnih kupaca u vremenu kada je novac mnogo skuplji nego pre godinu dana. Takvi efekti krize definitivno postoje pa zato i kažemo da nije pravo vreme za prodaju.

Godinama se u Srbiji raspravlja da li tržište telekomunikacija najpre treba liberalizovati, odnosno uvesti konkurenciju, ili treba prvo privatizovati Telekom. Konkurencija u fiksnoj telefoniji najavljena je za narednu godinu (tender u junu ove godine), a privatizacija će biti tek kasnije. Mislite li da je to dobar redosled? Šta gubimo, a šta dobijamo? Hoće li zbog konkurencije u fiksnoj telefoniji Telekom izgubiti na vrednosti i koliko?

Ovo su pitanja za regulatornu agenciju RATEL i za Ministarstvo za telekomunikacije. Postoje dve škole mišljenja. Prva, koja kaže da je bolje privatizovati pa tek onda demonopolizovati jer se postiže bolja cena dokle god ima kakvog-takvog monopola. Druga kaže da predstojeći proces liberalizacije predstavlja izvesni rizik za investitora jer nema pravne sigurnosti kako će biti regulisan i vođen proces liberalizacije, zbog čega investitor može da ponudi nešto nižu cenu. Rekao bih da ova prva škola ipak preovlađuje. Ipak, ovde postoje i neke posebnosti. Poznat je stav države da Telekom može biti veoma bitan faktor u jačanju ekonomsko-političkog uticaja Srbije u regionu, što bi značilo da još dugo vremena ne bude privatizovan. Do sada nema jasne odluke po pitanju privatizacije, a dovršetak liberalizacije je neminovan i potreban. S druge strane, nije poznat ni model liberalizacije u fiksnoj telefoniji.

Na kraju, logično je da se dobije niža cena posle liberalizacije, a opet ne treba zaboraviti da je operativni profit najznačajniji pokazatelj za vrednost kompanije, kao i da se ovde ne bi radilo o prodaji samo Telekoma u Srbiji već cele Telekom Srbija grupe, što uključuje i 65 odsto akcija u Telekomu Srpske, odnosno 51 odsto u M-telu Crna Gora, kompanijama koje posluju na sasvim liberalizovanim tržištima.

Iako ste dobili dozvolu RATEL–a da podignete cene usluga za sto, poslednje poskupljenje je bilo samo 33 odsto. Međutim, nedavno ste pomenuli i kako se ne plašite konkurencije, ali i da će cene usluga fiksne telefonije morati da budu veće da bi konkurencija uopšte htela ovde da posluje. Da li iz toga može da se zaključi da će rezultat konkurencije u fiksnoj telefoniji biti raznovrsnije usluge, i više cene tih usluga?

Građani će sigurno moći da biraju od koga kupuju usluge, a to je za progresivno društvo najbitnija stvar. Kada je o cenama reč, smatramo da će mesečna pretplata i cene u domaćem telefonskom saobraćaju porasti. Do takvog zaključka može se doći analizom cena sa kojima rade veliki operateri u okruženju, na demonopolizovanim tržištima. Tačno je da teorija kaže da konkurencija po pravilu obara cene i to se desilo u mobilnoj telefoniji koja je pre jačanja konkurencije bila skupa. U slučaju fiksne telefonije verujemo da će biti drugačije, izuzev cena u međunarodnom saobraćaju. Mi smo već izašli na tržište sa ponudom za višestruko jeftinije telefoniranje u inostranstvo, kao što smo na tržištu interneta ponudili mnogo veće brzine protoka, downloada i uploada, po starim cenama, odnosno prepolovili smo veleprodajne cene prema internet provajderima. Kako god, najvažnije je da tržište bude slobodno, da se cene formiraju na tržištu, a ne u kancelarijama odnosno da korisnici imaju mogućnost izbora.

Da li i kako trenutna ekonomska kriza utiče na poslovanje Telekoma?

Telekom je kompanija koja ostvaruje najveći profit i jedan od najvećih prihoda u Srbiji. S druge strane, kompanija je visoko zadužena, pre svega zbog investicija u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Preuzeti krediti moraju da se otplaćuju ili refinansiraju. Ako se refinansiraju, to može biti pod višestruko nepovoljnijim uslovima upravo zbog globalne finansijske krize i situacije u kojoj se bankarski sektor nalazi. Kada se tome doda činjenica da mi uglavnom prihodujemo u dinarima, a dugove otplaćujemo u evrima u situaciji značajnog pada vrednosti dinara, bez mogućnosti da cene naših usluga usklađujemo sa tim trendom, onda se dolazi do zaključka da trpimo ozbiljne posledice finansijske krize. Pored toga, treba mnogo investirati kako bi se u celosti prevazišli problemi lošeg tehnološkog nasleđa u fiksnoj telefoniji, treba obezbediti plate za ovoliko zaposlenih, treba uplatiti dividende akcionarima, održati nivo društveno odgovornog poslovanja…

Zato će menadžment kompanije, ukoliko ne bude odluke o privatizaciji, morati da preduzme niz ozbiljnih mera za prevazilaženje problema visoke zaduženosti i finansijske konsolidacije kompanije u uslovima svetske ekonomske krize. Te mere mogu biti i nepopularne, ali moraju biti zasnovane na pažljivim analizama, racionalnim odlukama i visokom stepenu korporativne kulture, što podrazumeva aktivan odnos i duboku posvećenost menadžmenta, upravnog odbora, akcionara i samih zaposlenih.