22-pavle grbovic-blu
Psihosocijalnim inženjeringom stvorena je kasta koja svoju snagu crpe iz spremnosti da srčano brani najsramotniju deceniju naše istorije, a njen puni procvat omogućen je neuspehom demokratskih vlasti da temeljno i nepovratno reformišu društvo. Ovaj proizvod političkog i medijskog inženjeringa kolektivno je biće odmaknuto od realnosti, puno straha i mržnje prema svemu što opaža da je drugačije. Večito mu je potreban spoljni referentni sistem, a samim tim i jak vođa
Pre više od 30 godina, kada se većina zemalja istočnog bloka opredelila za slobodu, demokratiju, prosperitet, Srbija je odlučila da, uplašena od stvarnosti, sve to odbaci i da budućnost posveti karikaturalnom dorađivanju mitova iz prošlosti.
Političke i kulturne elite ondašnje Srbije, koje i danas drže sve poluge vlasti u ovoj zemlji, zaigrale su na kartu “Svi Srbi u jednoj državi”, u “Velikoj Srbiji”, istovremeno negirajući drugima pravo da budu bilo šta drugo osim Srbi. Time je presečena krvava vrpca ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Bio je to poduhvat epskih razmera – trebalo je iskopati potisnute međusobne nacionalne mržnje anestezirane poluvekovnom praksom bratstva i jedinstva, probuditi uspavane mitove i vaskrsnuti nacionalne heroje, reindoktrinirati srpstvo pravoslavljem, ojačati tek zalečene antizapadne animozitete, proglasiti dojučerašnje komšije arhetipskim srpskim neprijateljima – ustašama i balijama, i krenuti u rat.
Nedugo zatim trebalo je objasniti da su porazi pobede, siromaštvo da je junaštvo, te da je jedino i samo majčica Srbija u pravu i da za nju vredi sve žrtvovati. I da za nju ne vredi živeti, već da se patriotizam dokazuje tako što se za nju samo umire. Masovna i ekstenzivna indoktrinacija je bivala sve veća, a srpsko društvo, u celini, udaljavalo se sve više od realnosti i tonulo u laž i obmanu. Rezultat: za nepunih 10 godina miroljubivi samoupravljač postao je instant srbenda, instant pravoslavac, nabeđeni ratnik, priučeni tumač svesrpske istorije balkanskih naroda i šire i iskreni poslušnik.
Psihosocijalnim inženjeringom stvorena je kasta koja svoju snagu crpe iz spremnosti da srčano brani najsramotniju deceniju naše istorije, a njen puni procvat omogućen je neuspehom demokratskih vlasti da temeljno i nepovratno reformišu društvo.
Ovaj proizvod političkog i medijskog inženjeringa kolektivno je biće odmaknuto od realnosti, puno straha i mržnje prema svemu što opaža da je drugačije. Večito mu je potreban spoljni referentni sistem, samim tim i jak vođa, koji će u svakom času biti garant dominantnog položaja baš ove grupe u zajednici. Idealno je tlo za svaku desnicu, svaki populizam i oslonac je svakom veštom Vođi, sa kojim živi u simbiotskoj vezi. Svaki prodor realnosti u tu zajedničku halucinaciju, opasan je i za novosrbijance i za njihove po pravilu – mitske vođe.
Ko su i kakvi su novosrbijanci?
Rečeno je – dominantna su grupa u Srbiji, iskovana u periodu tranzicije, na velikosrpskom propagandnom narativu, kao neposredna biračka baza svih naših političara-vođa, od Slobe i Vučića do Vučića evropejca.
Karakterišu ih:
– sklonost ka zloupotrebi ograničenog broja unapred zadatih istorijskih metafakata koji imaju cilj da dokažu da su Srbi, uprkos nezavidnoj realnosti koju žive – narod najbolji i nebeski;
– u većini odbacuju osnovne civilizacijske tekovina kao što su nauka, demokratija, pravna država;
– podložnost budalastim teorijama o skoroj propasti zapadne civilizacije;
– dogmatsko poricanje činjenice da je Srbija najveći gubitnik ratova devedesetih i uporno ne pristaju da prihvate realne posledice ove činjenice, što je preduslov započinjanja normalnog života u Srbiji;
– laka podložnost sugestiji i dominantnim obrascima kao zameni za sopstveno mišljenje. Otud, na primer, nekritički dele uvreženo mišljenje o nama i Rusima kao braći, koje im, inače, 24/7 serviraju ruski plaćenici na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom;
– novoverstvo – oni su novopravoslavci, prepoznaju veru pre svega kao deo nacionalnog kolektiviteta i dešifruju je uglavnom preko spoljnih znakova raspoznavanja – tako što se krste sa tri prsta i slave slavu. Velike hrišćanske, pa i pravoslavne teme kao što su praštanje i samilost uglavnom ih zaobilaze;
– kibicerstvo – opsednuti junaštvom srpskog naroda, čije podvige gotovo perverzno prisvajaju, previđajući činjenicu da su ti istinski junaci iz prošlosti zaista ustajali za slobodu, prolazili golgotu, borili se i pobeđivali, umirali dok današnji novosrbijanski “junaci”, svoje naopake ratove gube iz fotelja, pred televizorima i tabloidima na kojima se 24/7 vrte iste dirigovane mantre. Bore se gunđanjem i naučenim parolama čak i u situaciji kada im se na živo, u realnom vremenu, vade “srce iz grudi” i jedno od dva oka iz glave;
– verovatno ključna odlika ovog novog soja je nesposobnost da se prevaziđe podeljenost između nerealne slike koju imaju o sebi, svom narodu i svetu i realnosti kao takve, što ih, zahvaljujući njihovoj brojnosti i činjenici da su oslonac svake autoritarne vlasti čini glavnom preprekom da se Srbija realno suoči sa svojim stvarnim problemima i krene da traži održive načine da svoj položaj suštinski promeni;
– nasilništvo – od nekadašnjih junaka ostali su huškači i nasilnici, koju svoju moć dokazuju na onima koji su slabiji od njih – pripadnicima LGBT populacije, ženama, izbeglicama, Romima i svima nenasilnima. Nesposoban da sagleda istinu, realnost i da se u skladu sa njima menja, novosrbijanac živi u svetu u kojem je okružen neprijateljima, izdajnicima, devijantnima kojima svoju halucinaciju hoće da nametne kao jedinu ispravnu stvarnost.
Duboko svesan da među njima ima okorelih desničara i nacionalista kojima su mržnja i isključivost ispred svega, da ima i oportunista koji će se novosrbijanstva držati dok god u tome ima nekog ćara, pozivam sve one koji se dvoume, koji uprkos pritisku uviđaju da svet nije baš crno bela ploča, a takvih je, siguran sam, najviše – nezadovoljni ste, ljuti, hajde zajedno da se usmerimo na ono što zaista ne valja, a da ne udaramo jedni na druge – hajdemo u porodične ili bilo kakve druge šetnje protiv onoga što porodice i neporodične ljude zaista i ugrožava – protiv masovne korupcije i krađe zbog kojih smo svi siromašniji nego što bi smeli da budemo, protiv nepotizma i sistematskog zaglupljivanja naše dece u kojem se gubi značaj znanja i svake samostalnosti, pozivam vas da prošetamo pred televizijom sa nacionalnom frekvencijom koja danonoćni truje naše ćerke i sinove i promoviše prostituciju i nasilje, pozivamo vas da šetamo bez pelena i protiv onih koji nam ih oblače, šetajmo protiv pedofila – bili oni u dronjcima, odelima ili mantijama.
Pozivamo vas da se zajedno šetamo protiv konstantnog nasilja nad našim majkama, ćerkama i sestrama jer su i one deo naših porodica. Zar ne? Pozivamo vas da krenemo u budućnost.
Svi zajedno i svi različiti.
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
