Ubistvo jednog i ranjavanje trojice ljudi u pokušaju likvidacije Zorana Nedovića Šoka po receptu zemunskog klana svedoči da nisu prošla vremena plaćenih ubica i mafijaških gangova
Za trenutak kao da se vratilo vreme iz 2000. godine kada se gotovo svakog dana pucalo u mafijaškim obračunima: u Ulici omladinskih brigada na mestu uključenja puta prema Zagrebu, pre dva dana u 10.45 časova, automobil marke „audi“, inače omiljeno vozilo kriminalaca, sustigao je jedan takođe „audi“ i preprečio mu put. Iz pristiglog vozila trojica muškaraca osula su paljbu iz automatskog oružja na zaustavljeni „audi“, a potom su izašli iz automobila i pobegli. U izrešetanom automobilu ubijen je jedan čovek čije ime policija nije htela da saopšti. Kako se nezvanično saznaje, reč je o bivšem policajcu. U napadnutom automobilu ranjeni su Zoran Nedović Šok, Goran Gordić i vlasnik automobila Duško Tanović iz Dobanovaca. Oni su odmah prevezeni u Kliničko-bolnički centar na Bežanijskoj kosi a zdravstveno stanje povređenih nadležni u bolnici odbili su da komentarišu. Čak i posle više časova od prijema ranjenih. Automobil napadača imao je beogradske registarske tablice koje mu ne pripadaju te će biti da je ukraden.
Govoreći o detaljima pucnjave, načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije Miroslav Mišković rekao je da su „lica u napadnutom automobilu od ranije poznata policiji“. Na mestu pucnjave napadači su ostavili automatsku pušku i fantomku. Oba vozila biće predmet kriminalističke ekspertize, odnosno veštačenja.
Meta je, bez sumnje, bio Zoran Nedović zvani Šok, star oko 50 godina, dobro poznat policiji kao jedan od vođa beogradske organizovane kriminalne grupe, pete po značaju i snazi na teritoriji grada. Prema rečima jednog bivšeg načelnika GSUP-a, Nedović je bio čovek bivše državne bezbednosti za koju je, kao i svi kriminalci angažovani za prljave poslove, radio po nalogu Službe. Budući da je takođe bio veoma blizak Zoranu Uskokoviću Skoletu (ubijen 29. aprila 2000) i njegovoj kriminalnoj družini koja ga je nazivala „tatom“ zbog ogromnog iskustva i opreza, Nedović je odmah nakon ubistva Željka Ražnatovića pobegao u inostranstvo i nastanio se u Španiji, daleko od Arkanovih osvetnika koji su Skoletovu grupu osumnjičili za učestvovanje u Arkanovom ubistvu i većinu, kao i Skoleta, potamanili. Pre oko godinu dana Nedović se vratio u Beograd, ali se nije mnogo eksponirao, očevidno nepoverljiv i svestan činjenice da će neko ipak nastojati da ga smakne. Za njim je, inače, svojevremeno bila raspisana poternica koja je nedugo posle njegovog odlaska u inostranstvo bila skinuta.
Dok je stolovao u Beogradu Nedovićev jedini član grupe bio je Branko Jevtović zvani Jorga. Ali, kada je bio u pitanju neki veći „posao“ angažovao je ljude iz drugih kriminalnih grupa sa kojima nije bio u sukobu. U takozvanoj Beloj knjizi MUP-a Srbije, u kojoj su evidentirane gotovo sve kriminalne grupe i pojedinci, o Nedoviću piše da ima dugu kriminalnu prošlost i da je jedan od retkih koji još opstaje i ima autoritet u svim kriminalnim sredinama: „Vodio je i organizovao grupu Zorana Uskokovića Skoleta a blizak je i sa Andrijom Draškovićem“, inače nekadašnjim rezervistom DB-a, optuženim i oslobođenim prvostepenom sudskom presudom Okružnog suda u Beogradu zbog podmuklog ubistva Zvonka Plećića Pleće, pripadnika surčinskog klana.
Prema podacima MUP-a Srbije, osnovna delatnost Nedovića i Jevtovića je krijumčarenje opojnih droga a svojevremeno su se bavili i nedozvoljenom trgovinom naftom, cigaretama i krađom vozila koja su vraćana vlasnicima uz otkup. Krivična dela nisu činili samo u Beogradu i Srbiji već i u Crnoj Gori i u inostranstvu. Posebno kad je bilo reči o trgovini narkoticima. Angažovao je poverljive ljude za saradnike sa kojima je odlazio i uvek veoma oprezno i bezbedno krijumčario drogu. Nije poznato da je ikada bio zbog toga uhapšen. MUP Srbije takođe ima podatke da je Nedović kao savetodavac učestvovao u Skoletovoj grupi u izvršenju više likvidacija. „Nedović je osoba veoma nepoverljiva, konspirativna i prilikom izbora članova grupe vodi računa koga angažuje“, piše u Beloj knjizi.
O pucnjavi na Novom Beogradu bio je obavešten i ministar policije Dragan Jočić. „To je ono što nije dobro i što vraća sliku prošlih vremena. U Beogradu odavno nije bilo takvog ubistva. Nama ostaje da uložimo sve napore i otkrijemo počinioce tog ubistva“, izjavio je ministar Jočić.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
