Poverljivo iz Beograda

Poslednjih nekoliko nedelja užasan smrad okovao je Srbiju. Stanovnici Beograda, naviknuti da u nekim periodima godine osete miris stajskog đubriva, znali su da to dolazi sa njiva oko grada na kojima se seju kukuruz i pšenica, ali je ovoga puta smrad bio intenzivniji i prekrio je celu Srbiju. Zadah prljavštine dolazio je sa trafika na kojima se kroz tabloide izlilo đubre svake vrste MUP-a Srbije. Neko je u ovoj instituciji otvorio štale i počeo da izbacuje svakakav izmet koji se godinama taložio u zatvorenim i dobro čuvanim farmama srpske policije.

Narod, pripremljen kroz medije na atmosferu „rijaliti programa“ spremno je dočekao ove epizode iz policije, koje su se uglavile između sage o rekonstrukciji vlade Srbije i novih epizoda Sulejmana Veličanstvenog. Dve ili tri nedelje trajao je sukob u tabloidima i na kraju je iz igre isključen, za sada, šef beogradske policije Stevan Bjelić.

TABLOIDNI RAT: Direktor policije Milorad Veljović je na Javnom servisu i docnije u intervjuu nedeljniku NIN objasnio da je „ovo što se dešava zadnji trzaj mafije“ i da će narednih dana hapšenja potvrditi njegove reči.

U međuvremenu, Veljovića je rešetao tabloid „Kurir“, iz dana u dan ga optužujući za zloupotrebe, krađe, nepotizam, bogaćenje, stopiranje istraga, ucenjivanje ljudi, fingiranje procesa i, na kraju, druženje sa Osmanom Ćazimijem, koji je predstavljen kao cappo di tutti capi mafije. Veljović se sve vreme „branio“ kroz drugi tabloid „Informer“, koji je objavljivao kontrapriče onima iz „Kurira“.

Po „Kuriru“, Veljović i njegovi najbliži saradnici su produžena ruka mafije koja je uzurpirala policiju u Srbiji i time direktno ugrozila opstanak države, a po „Informeru“, naručena kampanja protiv prvog čoveka policije poslednji je pokušaj tajkuna i mafije da povrate moć u Srbiji koja im je oduzeta u poslednjih godinu dana od trenutka kada je otpočela poslednja borba protiv korupcije.

Za one koji ne prate ni „Informer“ ni „Kurir“ obezbeđeno je nešto drugo u ovom periodu: svi mediji su zatrpani izveštajima sa mesta nesreća u kojima se neprestano izveštava o svakojakim zverstvima, mučim obračunima i ubistvima, stradanjima na putevima, na ulicama i u parkovima. Posebno mesto u ovoj galeriji zločina i nasilja imaju omladinci, maloletnici, koji su se u nekoliko navrata istakli nasiljem koje je zblanulo srpsku javnost. Jedna grupa mladih siledžija isprebijala je nastavnika u Novom Sadu: videli smo lice isprebijanog učitelja kome nije bilo jasno zbog čega su ga umlatile mlade huliganske snage. Nekoliko dana docnije javnost je drhtala nad sudbinom malog učenika prvog razreda, koji tek što je krenuo u školu, tek što je sam zakoračio u svet, bio je pretučen u školi u Aranđelovcu. Tukli su ga „petaci“ u nekog bizarnoj igri nasilja, kako je javljeno: neko mu je zalepio na leđa natpis „Udari me“, a onda su poslušni petaci to i uradili, ko rukom ko nogom. Dečak je završio u Urgentnom sa traumama koje ultrazvuk ne može da registruje, a javnost Srbije se još jednom suočila sa svojom slikom u ogledalu.

U kontekstu ovakvog „maloletničkog nasilja“, primeri „porodičnog nasilja“ izgledaju kao nešto nevažno: ubio ženu pa sebe, ubio zeta koji je ubio njegovu ćerku pa sebe, preklala muža ili serijski napadač iz Leskovca pucao u još jednog grosista – naslovi su kojima mediji drže tenziju, ali na koje je javnost uglavnom oguglala. Statistika koja je dostupna pokazuje da u tim segmentima nije drastično uvećan kriminalitet kao što se može zaključiti iz medijske obrade tih slučajeva.

Ovi događaji proizveli su atmosferu straha u Srbiji i osećanje da se država neprestano nalazi u vanrednom stanju, kao i da je iz dana u dan moguće očekivati samo još gore vesti i samo još drastičnije primere nasilja. Opozicija sporadično govori da je „to“ izazvano činjenicom da je krajem prošle godine pomilovano na hiljade osuđenika jednim administrativnim aktom, a ozbiljne reakcije iz vrha države i nema. Odsustvo reakcije premijera Ivice Dačića i prvog potpredsednika vlade i šefa Nacionalne službe za bezbednost Aleksandra Vučića dosledno je i samo povećava sumnju da oni ili ne mogu da kontrolišu bezbednosni sektor ili ga koriste za međusobne obračune.

Oko čega su se posvađali tabloidi u Srbiji?

FAKTOR ĆUTNJE: U trenutku kada se bližio rasplet oko rekonstrukcije vlade Srbije početkom septembra, „Kurir“ je počeo iz dana u dan da objavljuje trake tekstova o navodnim raznim kriminalnim delima u koje su uključeni Milorad Veljović i Bogdan Pušić, zamenik načelnika Uprave kriminalističke policije Rodoljuba Milovića i vođa Radne grupe za istraživanje „24 privatizacije“. Čaršija se naročito zabavljala objavljivanjem priče o tome da je bio umešan u „muvanje“ sa mobilnim telefonima i laptopima. „Kurir“ je tvrdio i da direktor policije ima etno-selo u svom vlasništvu, da njegov sin vozi džip vredan više desetina hiljada evra, i slično. Za Pušića se u istom tabloidu tvrdi da je preko veza svoje supruge umešan u mnoge korupcionaške afere u Novom Sadu i da je i on sam, sa svojim timom, radio neku vrstu reketa privrednika u Srbiji. „Kurir“ je tako objavio da je dolazio kod privrednika sa papirima o nekakvim istragama protiv njih i da je za uslugu stopiranja tih istraga uzimao reket. To podseća na priču koju je ovih dana u Višem sudu u Beogradu u Odeljenju za organizovani kriminal ispričao Stanko Subotić kada je govorio o svom odnosu sa Dušanom Mihailovićem, ministrom unutrašnjih poslova u vladi Zorana Đinđića.

Na svaku optužbu iz Kurira, koji je nastavio sa uobičajenom praksom temeljnog izveštavanja o samo jednoj osobi iz dana u dan – što su ranije, u slučaju Dragana Đilasa, pravdali održavanjem visokog tiraža – odgovor je stizao u „Informeru“, koji se profilisao u poslednjih godinu dana kao mesto na kome se unapred najavljuju hapšenja po Srbiji. „Informer“ se hvalio da imaju odlične izvore iz policije, da su po tome „najjači“, a sada je „Kurir“ pokazao da ima saznanja i o onima koji inače imaju saznanja o svima. „Kurir“ je pokazao da raspolaže različitim ljudima koji im dojavljuju različite stvari o poznatima: na taj način se pojavila priča o sastanku Veljovića sa Ćazimom Osmanijem u beogradskom hotelu Zira, navodno: policajac broj jedan sedi sa kriminalcem broj jedan i iz toga bi trebalo da zaključimo da je ili Veljović kriminalac ili da Osmani radi za srpsku policiju. „Kurir“ je uradio nešto što je novost u srpskom „novinarstvu“, a to je sposobnost da prati ljude za koje se pretpostavlja da su dobro čuvani i da prikupi informacije iz okoline tih ljudi koje bi trebalo da budu poverljive.

Međutim, sva ta tabloidna galama koju je pratio „izliv nasilja“ na srpskim ulicama i u srpskim domovima i školama, nije proizveo reakciju kod ljudi za koje se veruje da su najmoćniji u Srbiji: Ivice Dačića i Aleksandra Vučića. Oni su ostali nemi i jedino je Dačić po zahtevu Veljovića smenio prvog čoveka beogradske policije uz objašnjenje da ako Veljović radi nešto loše, time treba da se bave institucije.

Vučićevo ćutanje još je upečatljivije jer je on, naročito o Radnoj grupi, onoliko pohvalno govorio, navodeći da ti ljudi rade danonoćno, da su slabo plaćeni, ali državi odani i da oni rešavaju najkomplikovanije slučajeve korupcije i kriminala. Sada se Pušić našao na udaru „Kurira“, ali nismo čuli da ga iko podržava ili brani. Vučić je ranije prestao da govori o radu policije i od trenutka kada je Veljović ponovo izabran na mesto direktora, gotovo da je nije ni pomenuo.

Javnosti je teško da poveruje da se on policijom ne bavi i da je sada fokusiran samo na pitanja javnog duga i deficita u budžetu, kako može da se zaključi iz njegovih javnih nastupa. Još kada je javno prošle nedelje rekao da on lično sprečava izbor novog šefa srpske tajne policije jer je nezadovoljan predloženim kandidatima, to je zvučalo kao krunski dokaz da on upravlja svim delovima bezbednosnog aparata u Srbiji. Slaba opozicija fokusirana na svoje identitetske probleme ne uspeva da iz ovog strukturnog rasula izvuče važnu temu za Srbiju i proba da raščisti u parlamentu šta se to dešava u srpskoj policiji i da li su građani bezbedni.

Jedno je sigurno: posle svega što je objavljeno o vodećim ljudima srpske policije, teško je oteti se utisku o još jednom rijalitiju nalik na „Farmu“, ali ovaj put na političkoj sceni.

izvor podataka: republički zavod za statistiku