Širok front za podršku Briselskom sporazumu, koji je vladajuća koalicija nastojala da obezbedi uoči njegovog potpisivanja, ima jednu rupu. Vlada Srbije nije na vreme obezbedila saglasnost i podršku za sprovođenje sporazuma Srba na severu Kosova. U trenutku pisanja ovog teksta (utorak po podne) upravo je priveden kraju sastanak pet načelnika kosovskih okruga sa premijerom Ivicom Dačićem i prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem. Reč je, zapravo, o pokušaju da se nadoknadi propust iz perioda koji je prethodio potpisivanju sporazuma.
Načelnik Prizrenskog okruga Jovica Budurić, odmah po završetku susreta sa premijerom i prvim potpredsednikom Vlade, rekao je novinarima da su na sastanku načinjeni kvalitetni pomaci i da su približeni stavovi, ali da ne može da kaže da je prihvaćena implementacija briselskog sporazuma. Budurić je dodao da će detalji o implementaciji briselskog sporazuma biti dalje razrađeni tokom predstojeće Vučićeve posete Kosovu, najavljene za 12. maj: „Prvi put imamo kvalitetne pomake što se tiče severa i juga“, rekao je Budurić i dodao da su načelnici okruga izneli pojedinačne probleme, jer su svi okruzi specifični. Ne mogu da kažem da je prihvaćena implementacija, ali imali smo konstruktivne razgovore i sve treba da se dogovori na terenu tokom Vučićeve posete.“
Načelnici okruga su na sastanku, kako je dodao Budurić, dobili uveravanja da nema rokova, niti uslovljavanja za primenu briselskog sporazuma, ali da bi bilo dobro da se on što pre primeni, makar delimično. Međutim, na sastanku nije konkretno razmatrano koji deo sporazuma treba što pre implementirati i da će konkretne odluke biti donete tokom Vučićeve posete Kosovu.
Budurić je precizirao da će Vučić u nedelju, 12. maja, obići severnu Kosovsku Mitrovicu, gde će razgovarati sa predsednicima opština sa severa, lokalnim odbornicima, ljudima u skupštini i onima koji rade u srpskim institucijama. „Videćemo se u skoro svim opštinama gde ima dosta Srba. Obići ćemo ceo prostor i na licu mesta ćemo se dogovoriti kada je u pitanju implementacija u kom smeru treba da se vode akcije i kako da zadržimo ljude na tim prostorima“, rekao je Budurić i dodao da se pravi opširan projekat povratka ljudi na Kosovo i Metohiju.
MITING I ORGANIZATORI: Na pitanje da li će biti razgovora sa Srbima u kosovskim institucijama, Budurić je odgovorio da neće, jer su „oni bili najveći zagovornici svega negativnog u Briselu“. Sastanak u Vladi Srbije, kome su prisustvovali i načelnik Kosovskog okruga Vladeta Kostić, načelnik Kosovsko-mitrovačkog okruga Radenko Nedeljković, načelnica Pećkog okruga Vinka Radosavljević i načelnik Kosovsko-pomoravskog Srđan Mitrović, trajao je oko dva sata. Prethodni sastanak predstavnika Srba sa severa Kosova, koji je imao za cilj postizanje saglasnosti oko primene briselskog sporazuma, održan je 30. aprila u Beogradu i tada nije postignut dogovor, jer se kosovski Srbi protive njegovoj primeni.
No, iako su nakon sastanka održanog 7. maja predstavnici Srba sa Kosova koje čine načelnici okruga makar donekle pacifikovani, ostaje još jedna struja koja se sporazumu protivi. Srbi sa severa Kosova zakazali su za petak, 10. maj, u 12.44 minuta, protest u Beogradu, na kom će izraziti nezadovoljstvo zbog potpisivanja sporazuma sa Prištinom.
Protest pod sloganom „Ostajemo u Srbiji“ najavljen je kao „svesrpski“, a najavljeno je i da se očekuje dolazak „Srba sa celog KiM, iz Crne Gore, Republike Srpske i dijaspore, kao i predstavnika SPC“. Protest je za sada dobio podršku Demokratske stranke Srbije i Pokreta „Dveri“. U DSS-u su rekli da će ova stranka učestvovati na mitingu na koji „Srbi sa KiM pozivaju sve građane koji Kosovo smatraju delom Srbije i protive se Sporazumu iz Brisela“, ali da još nije odlučeno da li će se neko od njenih zvaničnika i obratiti. Očekuje se da protest podrži i SRS. Za pokret Dveri, skup 10. maja je „datum za ujedinjenje patriotskog bloka“. Boško Obradović, član Starešinstva Dveri, rekao je za Danas da će ovaj pokret aktivno učestvovati mitingu kosovskih Srba. „Cilj stvaranja patriotskog bloka je pre svega pružanje otpora sprovođenju Sporazuma Beograda i Prištine, kao i zahtev za ostavku vlade. Tek kasnije moguće su predizborne i postizborne koalicione saradnje. Dveri su učestvovale na svim dosadašnjim protestima protiv Sporazuma koje su organizovale i DSS, i SRS i patriotske organizacije. U Srbiji je potrebna protivteža koaliciji nastaloj od delova stare i nove vlade, a vododelnica je odnos prema KiM i ulasku u EU“, rekao je Obradović.
S obzirom na to da su načelnici okruga donekle približili stavove sa Vladom Srbije, ostaje pitanje ko organizuje protest i ko su legitimni predstavnici Srba sa severa Kosova. Kao glavne protivnike sporazuma i one koji insistiraju na referendumu o ovom pitanju, beogradska štampa označava predsednike četiri opštine na severu: Kosovska Mitrovica, Zvečan i Zubin Potok, načelnika kosovskomitrovačkog Okruga Radenka Nedeljkovića i zamenika direktora Vladine kancelarije za KiM Krstimira Pantića, inače bivšeg predsednika opštine Kosovska Mitrovica.
PREDSEDNICI I OPŠTINE: Kada je reč o legitimitetu, treba istaći da su svim lokalnim funkcionerima na centralnom i na severnom Kosovu mandati istekli prošle godine, kada su u Srbiji bili održani lokalni izbori. Lokalnih izbora u to vreme na Kosovu nije bilo, tako da problem legaliteta i legitimiteta ostaje.
Predsednik opštine Zubin Potok Slaviša Ristić i opštine Zvečan Dragiša Milović su funkcioneri Demokratske stranke Srbije, a zamenik direktora Kancelarije za KiM Krstimir Pantić je iz Srpske napredne stranke.
Predsednik opštine Zubin Potok Slaviša Ristić funkcioner je DSS-a, a član je Glavnog odbora te stranke od njenog osnivanja. Diplomirani je ekonomista, a za predsednika opštine Zubin Potok izabran je dva puta, 2002. i 2008. godine. Njegov drugi mandat je, kao i u drugim opštinama sa srpskom većinom, osporavao tadašnji šef Unmika Joahim Riker. Takav Rikerov stav Ristić je 2008. godine okarakterisao kao kršenje Rezolucije 1244, čime je, smatra Ristić, šef Unmika izgubio pravo da bilo koga imenuje ili razrešava: „Unmiku jedino preostaje da prizna izbornu volju srpskog naroda. Prema tome, on više nema mandat da bilo šta uradi“, kazao je Ristić. Međutim, upućeni kažu da ima ubedljivo najveći ugled među Srbima sa severnog Kosova. Zbog bliskosti sa prvim čovekom DSS-a na Kosovu, Markom Jakšićem, veruje se da je pod direktnim uticajem Vojislava Koštunice.
Predsednik opštine Zvečan je ortoped Dragiša Milović, takođe iz DSS-a. Takođe je dva puta biran na mesto predsednika opštine i takođe je pod direktnim uticajem okruženja predsednika DSS-a. Kažu da se najbolje snalazi pred kamerama od svih predsednika opština, zbog čega se često u ime svih obraća medijima. Od početka krize na barikadama, krajem jula 2011, iskazivao je nepoverenje prema pregovaračima koje je delegirala tadašnja Vlada.
Predsednik opštine Leposavić, Dragiša Vasić postavljen je na tu funkciju nakon što je 28. februara raskinuta koaliciona saradnja između Demokratske stranke i SNS-a, a dotadašnji predsednik opštine, Branko Ninić iz DS-a smenjen. Vasić, inače kadar SNS-a, u principu se protivi sporazumu, ali je njegov stav nešto umereniji nego u slučaju drugih predsednika opština sa severa Kosova. „Očekujem da probamo i da pokušamo da pronađemo rešenje koje bi bilo zadovoljavajuće za narod severa Kosova. Briselski sporazum u svakom slučaju nije zadovoljavajući za sever Kosova. Međutim, ako se nađu neka alternativna rešenja i bilo šta se dogovorimo sad sa gospodinom Vučićem, mi ćemo to probati da implementiramo. S tim da ukoliko se to našem narodu ne bi svidelo, odnosno ako ne bude odgovaralo, mi zaista ne možemo da prihvatimo nešto što vodi naš narod u albansku državu“, rekao je Vasić 25. aprila, nakon sastanka sa Aleksandrom Vučićem.
Verovatno najznačajnija figura među liderima Srba sa severa Kosova jeste Krstimir Pantić, funkcioner Srpske napredne stranke. Izabran je za predsednika Skupštine opštine Kosovska Mitrovica oktobra 2010. godine, kada je smenjena dotadašnja lokalna vlast, koju su činili predstavnici „demokratskog bloka“. Spekulisalo se da je produžena ruka kontroverznog biznismena Zvonka Veselinovića iz Mitrovice, koji se po medijima karakteriše kao glavni čovek u lancu šverca benzina i organizator barikada na severu Kosova. Njegov izbor su neočekivano podržala i dva odbornika SDPS-a Rasima Ljajića. Pantić uglavnom izbegava susrete sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. U februaru ove godine podneo je ostavku na mesto predsednika opštine Kosovska Mitrovica zbog prethodnog imenovanja na mesto zamenika direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Svojevremeno su mu srpski tabloidi zamerali činjenicu da je kao prvi čovek opštine Kosovska Mitrovica uzeo stipendiju Ministarstva za zajednice i povratak u Vladi Kosova za doktorske studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, u iznosu od 90.000 dinara. On je objasnio da je u trenutku podnošenja zahteva za školarinu imao mesečna primanja od svega 11.000 dinara: „Nemam šta da krijem, tražio sam stipendiju od tadašnjeg ministra Bobana Stankovića zbog nezavidne materijalne situacije u kojoj sam se našao. Primao sam samo 11.000 dinara od Nacionalne službe za zapošljavanje i sa tim novcem sam mogao samo da izdržavam ženu i četvorogodišnju ćerku. Nisam imao para za školarinu za doktorske studije“, rekao je Pantić i dodao: „Nisam ni dinar primio od Albanaca, to je finansirao Unmik.“ U njegovom „zahtevu za sponzorisanje doktorskih studija“ sa potpisom tadašnjeg kosovskog ministra za zajednice i povratak Bobana Stankovića, navodi se da je Pantić tražio stipendiju od Vlade Kosova kao rukovodilac kancelarije tog ministarstva.
Načelnik kosovskomitrovačkog okruga Radenko Nedeljković jedan je od šest odbornika u opštini Kosovske Mitrovice koji su napustili odbornički klub Demokratske stranke nakon potpisivanja sporazuma u Briselu.
SA KONSENZUSOM I BEZ NJEGA: U čitavoj priči oko podrške koju bi Srbi sa Kosova mogli da daju sporazumu sa Prištinom, potpuno su skrajnuti Srbi koji žive južno od Ibra. U trenutku kada su, 30. aprila, predstavnici Srba sa Severa ulazili u zgradu Vlade, dvadesetak predstavnika Srba iz drugih delova Kosova ostalo je ispred zgrade, jer nisu pozvani na sastanak sa premijerom Dačićem. Predsednik opštine Štrpce Zvonko Mihajlović je ispred zgrade Vlade rekao lideru SNV severnog Kosova i Metohije Milanu Ivanoviću da se Srbi iz južnog Kosova osećaju diskriminisano i da smatraju da nije u redu što ne prisustvuju sastanku, kao i što su Srbi sa severa Kosova ušli u zgradu Vlade, a da ih „nisu ni pogledali“. Mihajlović je zamolio Ivanovića da ostalim učesnicima sastanka prenese želju da i predstavnici Srba južno od Ibra učestvuju u razgovorima. On je ranije kazao da se predstavnici Srba u centralnom i južnom Kosovu takođe protive sporazumu jer ne žele da žive u kosovskoj državi.
No, iako su predsednici opština južno od Ibra: Štrpca, Prištine, Kosovog Polja, Lipljana, Vučitrna, Kosovske Kamenice, Kline i Orahovca, protiv sporazuma sa Prištinom, u utorak uveče stigla je vest da su načelnici njihovih okruga prihvatili sporazum, dok oni sa severa i dalje pružaju otpor. „Načelnici okruga sa Kosova južno od Ibra prihvatili su sporazum sa Prištinom na sastanku sa najvišim rukovodiocima Srbije, dok načelnici sa severa i dalje odbijaju da to učine“, rekao je potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić. Prema njegovim rečima, na sastanku je došlo do pomaka, ali konsenzus sa kosovskim Srbima nije postignut, pa će tokom posete Kosovu u nedelju biti nastavljeni razgovori. „Najveći deo vremena provešćemo na severu Kosova i Metohije. Očekujem da budu prisutni odbornici sve četiri opštine sa severa – Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka. Bez obzira što su neki već izgubili legitimitet, nemam bojazni da razgovaram sa svima, da im izložim argumente cele Srbije“, izjavio je Vučić. Upravo je problem legitimiteta, s obzirom na istekle mandate ono što unosi najveći problem oko toga ko su predstavnici Srba sa Kosova. U tom smislu, Vlada je pronašla solomonsko rešenje tako što je pozvala na sastanak načelnike okruga, a ne predsednike opština. Međutim, teško da će im to pomoći da slome otpor koji Srbi sa Kosova, ili bar deo njih, pruža sporazumu. Postignuta saglasnost na sastanku održanom 7. maja verovatno je samo formalne prirode. Istovremeno, potpuno su preskočeni, štaviše, zaboravljeni, predstavnici Srba koji sede u kosovskom parlamentu i participiraju u Vladi Kosova, čineći tako još jednu grupu koja ima pravo da sebe nazove „predstavnici Srba sa Kosova“. Trenutno se, zapravo, jedino oni ne protive sporazumu. Poslanica Jedinstvene srpske liste u kosovskom parlamentu Rada Trajković izjavila je svega nekoliko sati pre sastanka Dačića i Vučića sa načelnicima okruga da je briselski sporazum šansa za sve Srbe na Kosovu i Metohiji. „Imaćemo jedinstven politički nastup sa Srbima sa severa Kosova, što do sada nije bila realnost. Taj sporazum zaista za sve nas predstavlja jednu šansu u smislu, pre svega, jedinstvenog nastupa svih Srba koji su ostali da žive na Kosovu“, rekla je Trajković za RTS. Upitana da li je kompromis sa Srbima sa severa Kosova u vezi sa primenom tog sporazuma na vidiku, Trajković je kazala da Srbi nemaju izlaz i da im je potrebno da dobiju garancije da nikada neće biti odbačeni, a da država sa druge strane zna da je oni neće kompromitovati u smislu onoga na šta se obavezala i prihvatila kao obavezu. Na pitanje zašto je Srbima južno od Ibra važno da se nađu za istim stolom sa predstavnicima Srba sa severa i predstavnicima vlade, Trajković je rekla da je to zato što su Srbi južno od Ibra u kontinuitetu ostavljani po strani. Govoreći o primeni briselskog sporazuma, Trajković je navela da će primena biti teška, ali da je obavezujuća. Ona je dodala da se srpska zajednica legalizuje i da postaje priznata institucija preko koje će Srbi moći da razgovaraju i artikulišu svoje zahteve, što je do sada bilo nemoguće, a da je primena sporazuma veoma važna i zbog rešavanja bezbednosnih problema na Kosovu.
Po svemu sudeći, one koji se sporazumu još uvek opiru, Vlada će ignorisanjem na kraju marginalizovati. Ali to ne umanjuje činjenicu da je uoči potpisivanja sporazuma napravljena greška u koracima i da niko od tri grupe predstavnika Srba sa Kosova nije oko toga konsultovan. To ide u prilog tezi da je sporazum potpisan pod pritiskom, a ne iz iskrene vere u to da problem Kosova i građana srpske nacionalnosti koji tamo žive treba rešiti i uvesti u normalne tokove. Uz sve to, treba imati na umu da, bez podrške Srba sa Kosova, implementacija sporazuma možda neće biti sprečena, ali će svakako biti otežana.
