Od uhođenja načelnika Slobodana Milenkovića koji je razotkrio Jovanjicu preko kontrole medija do komunikacije vlasnika imanja Jovanjica Predraga Koluvije sa bivšim direktorom BIA i aktuelnim ministrom policije Bratislavom Gašićem – toliko dokaza isplivava o povezanosti tajne službe sa jednim od najvećih slučajeva organizovanog kriminala da to više niko ni od okrivljenih, ni od državnih funkcionera i ne pokušava da sakrije
Javna je tajna da BIA čini sve da zagorča, ali i ugrozi i živote i karijere inspektora Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije Slobodana Milenkovića, Dušana Mitića i drugih inspektora iz tog odeljenja. Njihov “greh” je to što su, prema optužnici, razotkrili najveću fabriku skanka u Evropi, Jovanjicu, gde je pronađeno više od 1,6 tona marihuane i skanka. I dok triler u svakom trenutku preti da preraste u zločin, nadležni iz bezbednosnog i pravosudnog sistema glasno ćute.
Pre desetak dana načelnik Milenković je po drugi put obavestio nadležne da ga prate i snimaju pripadnici Bezbednosno-informativne agencije. Javnost je o svemu saznala iz saopštenja za javnost Zdenka Tomanovića, Milenkovićevog pravnog zastupnika.
“Milenković uočio nepoznate osobe koje su preduzimale radnje daljinskog audio i video snimanja i neposredne fizičke pratnje, kako u objektu u kojem se nalazio, tako i prilikom kretanja Milenkovića.”
Nakon što je Milenković te osobe u prisustvu građana zaustavio i ograničio im kretanje, ustanovio je da se radi o pripadnicima BIA koji su na zadatku, tvrdi Tomanović.
“Nakon dolaska patrole, Milenković je podsetio nadležne da je upravo BIA jedna od službi koja je, prema informaciji dobijenoj od poverljivih izvora, uključena u pripreme likvidacije (načelnika operative Četvrtog odeljenja beogradske policije Dušana) Mitića i Milenkovića”, navodi Tomanović u saopštenju.
Kada bi, dodaje, zakoni Srbije važili za sve i “kada ne bi postojali pojedinci i grupe koji su izvan zakona”, BIA bi, naglasio je Tomanović, morala da objasni građanima Srbije zašto opservira Milenkovića – da li po naredbi suda ili pak za druge svrhe.
Milenković je i u novembru prošle godine primetio sumnjiva lica i automobile u svojoj blizini, a pretresom je ustanovio da čovek koji ga je pratio ima dokumenta BIA. Osim toga, inspektori Slobodan Milenković i Dušan Mitić su pre skoro dve godine obavestili nadležne organe da imaju informacije da im se sprema likvidacija i zbog toga su tražili zaštitu. Tu likvidaciju naručili su od kriminalaca upravo delovi bezbednosnih, tajnih službi Srbije.
KAKO JE BIA PROCVETALA U PODZEMLJU JOVANJICE
Među sremačkim njivama, kod Stare Pazove, jedna je godinama upadala u oči. Bila je ograđena visokom žicom, na njoj su izgrađene poslovne zgrade i nekoliko hangara – ogromni staklenici. Bilo je to jedino imanje, među desetinama njiva, do kog je vodio asfaltirani put.
Zaposleni su pre prijema u radni odnos prolazili detaljnu proveru od strane MUP-a i BIA. Prema optužnici, o proveri tih podataka vodio je računa Koluvijin prsten zaštite sastavljen od agenata civilne i vojne tajne i policijske javne službe. Ipak, na imanju Jovanjica nesmetano su radili oni koji su ranije procesuirani kao narko-dileri. Dakle, rad sa drogom nije bio prepreka za zaposlenje u kompaniji koja se predstavljala kao proizvođač organske hrane.
Radnike je do imanja organizovano prevozio minibus. Na ulazu u Jovanjicu, iza metalne ograde, dočekivalo bi ih obezbeđenje naoružano puškama i pištoljima. Reč je o bivšim pripadnicima SAJ-a (Specijalna antiteroristička jedinica). Predaja mobilnih telefona na ulazu u imanje bila je obavezna procedura – na sve se mislilo kako na Jovanjicu ne bi zalutale radoznale oči. Fotografije svih zaposlenih nalazile su se u centralnoj trpezariji.
Ispod imanja, prema optužnici, bio je smešten podzemni grad sa deset vrhunski opremljenih laboratorija za proizvodnju skanka, dve sušare i mašinama za pakovanje droge. Tu su mogli da pristupe samo radnici sa ekskluzivnom dozvolom, obučeni u medicinska zaštitna odela, sa rukavicama i maskama za lice kako ne bi ostavili svoj DNK na pakovanjima droge. Među brojnim vrstama skanka, kako su pokazali dokazi iz Koluvijinog rokovnika, u podzemlju Jovanjice uzgajala se i droga nazvana CIA – BIA. I takav skank je, prema podacima iz istrage, rastao baš pod nadzorom agenata Bezbednosno-informativne agencije.
Koluvija i Vulin na JovanjiciVLASNIK I BAŠTOVAN: P. Koluvija i A. Vulin
I dok se u podrumu proizvodila droga, imanje je, na oko 50 kilometara od Beograda, obilazio Aleksandar Vulin, sadašnji direktor BIA. Vulin je pre nekoliko godina, tada kao ministar rada, na Jovanjici pred televizijskim kamerama, u radničkom odelu, brao rotkvice i paradajz. Pre imenovanja za direktora BIA, Vulin je bio i ministar vojni, a zatim ministar policije. Svih ovih godina, Vulin zajedno sa Bratislavom Gašićem inspektore koji su otkrili Jovanjicu javno naziva kriminalcima i učestvuje u njihovom progonu.
Podsetimo, Aleksandra Vulina američke institucije nedavno su stavile na crnu listu i javno mu izrekle sankcije zbog, kako su naveli, njegove povezanosti sa organizovanim kriminalom i trgovinom droge.
KO SME DA SUDI ŠEFOVIMA I AGENTIMA BIA?
Kao članovi organizovane kriminalne grupe, osam meseci posle Koluvije, zbog Jovanjice su jula 2020. godine uhapšena i dvojica agenata BIA: šef ove agencije na Zvezdari Aleksandar Tošić i Branislav Radosavljević, kojeg je BIA uputila da radi u MUP-u gde je, između ostalog, bio asistent bivše državne sekretarke ovog ministarstva Dijane Hrkalović.
Od policajaca su uhapšeni Radovan Bojović iz Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala, Zoran Baštovanović, pripadnik Odeljenja za borbu protiv korupcije, i Koluvijin rođak Milan Kendija, nekadašnji načelnik Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, blizak nekadašnjem direktoru policije Miloradu Veljoviću. Saša Vujisić, pripadnik Vojnoobaveštajne agencije (VOA), izbegao je hapšenje i za njim je raspisana poternica. U ovom slučaju su optuženi i Koluvijin vozač Miloš Tofilović, kao i Slaviša Milinković, za koga se tvrdi da je imao zadatak da kontaktira osobe koje su “pale” sa drogom proizvedenom na Jovanjici i ubeđuje ih da na bilo koji način ne ugroze grupu.
Ovaj Koluvijin prsten zaštite obuhvaćen je optužnicom “Jovanjica 2”. Međutim, suđenje ne počinje već dve i po godine. Opstrukcija se odvija besramno pred očima celog pravosuđa i javnosti. Ročišta, i to pripremna, za “Jovanjicu 2” iz raznih razloga za sada su otkazana dvadeset puta.
I pored brojnih dokaza da je Koluvija bio u kontaktu sa tadašnjim direktorom BIA Bratislavom Gašićem, a da je redovno komunicirao i viđao se na ručkovima u restoranu Zvezdara Teatar sa Mirkom Škerom – tada jednim od šefova Agencije – tužilac Saša Drecun nikada nije pozvao ni na razgovor ni Gašića ni Škera. Nije tužilac saslušao ni bivšu državnu sekretarku MUP-a Dijanu Hrkalović, koja je takođe pre policije radila u BIA.
Podsetimo, Koluvija je koristio i specijalne tablice koje policija koristi tokom praćenja i koje je trebalo da mu omoguće da nezapaženo putuje. Tablice mu je, prema optužnici, obezbedio Radosavljević koji mu je, kada je krenuo na put, napisao: “Bato kada idete dole? (…) Je l’ ste stavili one tablice bar?”, a ovaj mu odgovorio: “Da, stavili smo tablice.”
Tužilaštvo je utvrdilo da je tablice 2017. godine zadužio policajac Mirko Vranić, koji je u to vreme radio za Dijanu Hrkalović u Upravi kriminalističke policije, kao njeno obezbeđenje i vozač. On je saslušan kao svedok. “Upitan da li mu je ona rekla da potpiše revers, svedok Vranić je izjavio da nije, već da je samovoljno potpisao”, piše u optužnici. Tablice su stajale u ormanu, a Vranić je rekao da je Radosavljević bio asistent Hrkalovićeve, ali da ga nikada nije video u prostoriji u kojoj je bio orman, kao i da je u tu kancelariju mogao da uđe bilo ko jer su ključevi stajali na prijavnici.
KAKO JE BIA SAVETOVALA KOLUVIJU
U okviru aplikacije “Razgovor”, napravljene samo za Koluvijine saradnike, postojala je i grupa za komunikaciju “Savet za bezbednost”. Služila je da se u njoj pripadnici policije i tajne službe dogovaraju kako da štite optuženog narko-bosa Predraga Koluviju i njegovo imanje marihuane, kako tvrdi tužilaštvo.
Dok se Koluvija nalazio u rukama policije, prema pisanju KRIK-a, njegovi saradnici iz policije i BIA poslednji put su se našli na grupi “Savet za bezbednost”. Iz razgovora se vidi da su ih brinuli i novinari.
“Mediji su sada najvažniji, da ne ode (vest o hapšenju). Vojne službe i BIA mogu da stopiraju medije”, rekao je policajac Bojović.
Obavestio je članove grupe da je policija “ušla dole”, misleći na podzemne prostorije Jovanjice gde se gajila marihuana. Inspektora Milenkovića, koji je vodio akciju, nazvao je “Ludi Sentić”. Milenković je sin Sente Milenkovića, policijskog generala i telohranitelja bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
Kendija i Tošić su otišli na imanje Jovanjica dok ga je policija pretresala. Kendija je policajcima rekao da je u srodstvu sa Koluvijom i da je došao da proveri da li mu je brat uhapšen. Tošić je policiji ispričao da ima odnos službenog tipa sa Koluvijom, ali nije izneo detalje i zamolio ih je da ta informacija ne izađe u medije.
I zaista, policija i tužilaštvo danima su od javnosti krili tu informaciju, sve dok je nije obelodanio jedan opozicioni poslanik.
KOLUVIJI I BIA NAJVEĆA SMETNJA INSPEKTORI MILENKOVIĆ I MITIĆ
Pored Bezbednosno-informativne agencije, i Sektor unutrašnje kontrole MUP-a Srbije već skoro četiri godine proverava sve što rade načelnik Slobodan Milenković i šef operative Dušan Mitić. Snima se i analizira svaki njihov korak.
Osim informacije da je naručena likvidacija inspektora, državni funkcioneri i ne kriju da pokušavaju da ih smene, uhapse i po svaku cenu oteraju iz policije.
U svemu učestvuju i advokati u javnosti poznati kao oni koji se više zalažu za zataškavanje brljotina tajnih službi nego za interes svojih klijenata.
Od kraja 2019. godine, pred očima svih građana besramno se odvija i mehanizam za uništenje inspektora.
Išli su u dva navrata na poligraf, a režimski tabloidi im crtaju metu na čelo označavajući ih kao državne neprijatelje i mafijaše. Bivša operativka BIA i funkcionerka MUP-a Dijana Hrkalović, inače okrivljena pred sudom za organizovani kriminal, nazvala je u tabloidima načelnika Milenkovića narko-dilerom, trudeći se da uz sijaset uvreda kompromituje i njegov privatni život. Zatim su baš zbog reči Hrkalovićeve tužioci, u čijem je imenovanju na pozicije učestvovao lično Vulin, rešili da im je to dovoljan povod da ga pozovu na saslušanje.
Ostaće upamćeno, kao sraman potez srpskog tužilaštva, situacija kada je tužiteljka Milenkovića rešila da ispituje i zastrašuje dok je u ruci držala upravo šolju BIA.
Pamtiće se i kako je Predrag Koluvija kao donator BIA putovao sa državnim vrhom po svetu kao deo privrednih delegacija.
Deo državnog vrha, tajnih službi i pravosuđa svoje poteze više i ne pokušava da opravda, već javno “rade o glavi” inspektorima.
Tako je i jedan od pripadnik BIA, okrivljen za “Jovanjicu 2”, nedavno, posle svedočenja inspektora Mitića, u kafani nadomak zgrade Suda čekao Koluviju i njegove saradnike okrivljene za “Jovanjicu 1”. Bio im je tu kao podrška i glasno ih je bodrio pred novinarima:
“Ma samo da ove inspektore Mitića i Milenkovića oteramo iz Službe…”
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Intervju: Tanja Ćirković Veličković, profesorka Hemijskog fakulteta i članica SANU
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!