Posle osme runde, produžeci, penali

Trojni sastanak delegacija Beograda i Prištine sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton u okviru osme runde dijaloga u Briselu je 2. aprila proticao u napetoj atmosferi. Pregovaralo se o ovlašćenjima Zajednice srpskih opština, koja se tiču oblasti sudstva i policije.

U srpskoj delegaciji su bili premijer Ivica Dačić i vicepremijer Aleksandar Vučić, potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić, ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić, savetnik predsednika Srbije Marko Đurić i šef Vladine kancelarije za KiM Aleksandar Vulin, koji je prisustvovao i prethodnim rundama pregovora.

U delegaciji Kosova su premijer Hašim Tači, potpredsednici kosovske vlade Hajredin Kuči, Edita Tahiri i Slobodan Petrović, zamenik kosovskog premijera, Slobodan Petrović, koji je sa svojom Samostalnom liberalnom strankom koja je 2010. dobila oko 13.000 glasova na kosovskim parlamentarnim izborima koje je većina srpskih stranaka na severu i u južnim enklavama bojkotovala.

U Briselu, 2. aprila do 20 časova, kada ovaj tekst ide u štampu, nije bilo napretka. Srpski mediji javljaju da je razgovor tekao uz povremene povišene tonove i da je u jednom napetom trenutku Ketrin Ešton predložila pauzu. Pre toga, njena portparolka Maja Kocijančić je rekla da su pregovori ušli u ključnu fazu. Nije mogla da potvrdi da je na stolu neki papir, neki predlog o kome se pregovara. I iz srpske delegacije takođe su dolazile potvrde da se u razgovorima još nije došlo do konkretnih predloga.

Nakon pauze od sat i po vremena srpska delegacija je oko 18.30 nastavila razgovor s Ketrin Ešton. Neke strane agencije su prenosile procene albanskih izvora da će se razgovori možda produžiti i u sredu 3. aprila, a neke da će biti nastavljeni 8. aprila.

Potpredsednik kosovske vlade Hajredin Kuči je za kosovsku televiziju KTV rekao da je do pauze u pregovorima došlo na zahtev srpske strane, koja je želela da se dodatno konsultuje. Iz srpske delegacije dolazili su glasovi da će se razgovori nastaviti… Agencija Rojters javila je da Ketrin Ešton želi da dogovor bude postignut do sredine aprila, kada ona treba da podnese izveštaj o napretku pregovora na osnovu koga će se odlučivati da li će Srbija početi pregovore u junu.

Dan pre toga, predsednik Srbije Tomislav Nikolić je na konferenciji za novinare rekao da će srpska delegacija na pregovorima 2. aprila u Briselu tražiti izvršne nadležnosti za Zajednicu srpskih opština na KiM, uključujući i policiju i sudstvo, kao i to da kosovske bezbednosne snage ne budu prisutne na severu Kosova, što je izgledalo kao definisanje minimuma ispod koga srpska delegacija neće ići.

Državni vrh je proglasio da je od 29. marta u permanentnom zasedanju, radi priprema naredne runde pregovora u Briselu. Pre toga su do Beograda iz Brisela i Vašingtona došle neformalne inicijative da bi u prigovore u Briselu trebalo da pored premijera Dačića ide i vicepremijer Vučić, što je na prvi pogled zvučalo ponižavajuće za srpsku stranu – da joj se sa strane diktira sastav pregovaračkog tima.

U trenucima dok u javnosti nije bilo saopšteno ko će ići, Vučić je ponavljao da sve što Dačić prihvati u Briselu, prihvatio je i on, jer je odluka zajednička. On je takođe potcrtavao da se s predsednikom Tomislavom Nikolićem ne svađa kako to insinuiraju politički protivnici. Premijer Dačić je naglašavao da je Aleksandar Vučić i do sada učestvovao u pregovorima, jer nijedna odluka nije doneta bez njihove međusobne konsultacije i saglasnosti, te da će i sledeće odluke doneti, ili zajedno ili nikako, jer ovo nije nikakva lična i pojedinačna stvar.

Dačić je tom prilikom opisao i kako je izgledala prethodna runda: „Ketrin Ešton je nekoliko puta ustajala, zatvarala sastanak. Insistirao sam da se to produži, da postoje i dalje razgovori…“

Vučić je na konferenciji za novinare u subotu, 30. marta, pričao da je od koalicionih kolega tražio da mu dva puta pročitaju briselski papir, jer nije verovao da je toliko bezsadržajan. Dačić je pričao da je kada sam išao na jedan od briselskih razgovora, kada je zatražio konsultacije iz Beograda dobio poruku: „Nemoj da prihvataš, al nemoj ni da odbijaš…“ Kaže da to nije poručio Aleksandar Vučić.

Nije sasvim jasno zašto su stranci izražavali želju (posle su ublažavali formulacije, tako da to ne zvuči kao sastavljanje srpskog pregovaračkog tima) da Vučić ide u Brisel, da li zbog percepcije da on s političkom podrškom koju ima lakše može da podnese težinu teške odluke, ili zbog tamošnjih procena da je on, što se tiče kosovske teme, u prethodnim razgovorima zvučao mekše.

Na kraju je odlučeno da u Brisel putuje sastav koji će reprezentovati celu vladajuću većinu i predsednika Republike, kako bi se demonstriralo da srpski pregovarači imaju jedinstven stav. Po principu objektivne nadležnosti u tim je uključen ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić, potpredsednica vlade za evropske integracije Suzana Grubješić, i šef kancelarije za KiM Vulin.

BRISELSKI PAPIR: Pre toga je u srpskim medijima objavljen papir koji je Aleksandar Vučić kasnije nazvao „jednim velikim ništa“. Na tom „non-paperu“ se govori o nadležnosti srpskih opština, koje su po oceni Borka Stefanovića iznetoj u intervjuu u „Vremenu“, zapravo formula Ahtisari – minus:

1. „Asocijacija/Zajednica“ srpskih opština biće formirana od opština sa srpskom većinom na Kosovu i odražavaće njihov identitet.

2. Asocijacija/Zajednica će imati statut. Može biti raspuštena jedino odlukom opština koje u njoj učestvuju i u skladu sa procedurama predviđenim statutom.

3. Struktura Asocijacije/Zajednice će biti uspostavljena na osnovu modaliteta koje sadrži postojeći statut asocijacije kosovskih opština.

4. U skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i zakonu Kosova, opštine koje učestvuju mogu odlučiti da li će deliti nadležnosti i izvršavati ih kroz Asocijaciju/Zajednicu.

5. Asocijacija/Zajednica će strateški nadzirati oblasti kao što su ekonomski razvoj, obrazovanje, zdravstvo i ostala lokalna pitanja od opšteg interesa ili značaja.

6. Asocijacija/Zajednica će izvršavati ostale dodatne nadležnosti koje im u budućnosti mogu dodeliti centralne vlasti.

7. Asocijacija/Zajednica će predstavljati srpsku zajednicu pred centralnim vlastima i u tu svrhu imaće mesto u Konsultativnom savetu zajednica.

8. Opštinski izbori će u severnim opštinama biti organizovani 2013. godine, uz pomoć Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u skladu sa kosovskim zakonima i međunarodnim standardima.

ZVEČANSKA PORUKA: Predstavnici opština Kosovska Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok na zajedničkoj sednici 29. marta u Zvečanu tražili su da se poštuju Ustav Republike Srbije i rezultati referenduma kojim su Srbi na severu Kosova u februaru 2012. odbili da se potčine kosovskim institucijama u Prištini, održanom u toku onih runda pregovora koje su prethodile briselskoj odluci 1. marta 2012. da se Srbiji dodeli status kandidata. Srbi sa severa Kosova su u ponedeljak 1. aprila došli automobilima sa srpskim tablicama na integrisani prelaz Jarinje i na sat vremena ga blokirali da bi poručili da neće učestvovati u sprovođenju dogovora u Briselu ako oni budu protivustavni i na štetu građana, da ne žele da menjaju svoj prosvetni sistem, svoj sistem opštinskih samouprava, socijalne zaštite i zdravstveni sistem, da neće da menjaju lična dokumenta, tablice, lične karte…

Okvirna ograničenja srpskih pregovarača proizilaze iz Rezolucija Narodne skupštine Republike Srbije o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji, od 13. januara 2013, u kojoj se uz ponavljanje rečenice iz svih ranijih rezolucija da Srbija ne priznaje i da nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, kaže da je cilj pregovora stvaranje uslova za srpsku zajednicu i sve druge nacionalne zajednice na KiM, garantovanje sigurnosti i zaštite ljudskih prava“ pravo na povratak i imovinska prava. U tom dokumentu je napisano da će rezultat pregovora biti potvrđen ustavnim zakonom. To bi formalno pravno bila forma da institucije koje budu kontrolisali Srbi na severu Kosova imaju „pupčanu vrpcu sa Srbijom“ kada budu vezane za Prištinu.

Borko Stevanović, sa iskustvom pregovarača u prošlom mandatu, procenio je u jednoj izjavi da bi trebalo očekivati da bi poziv Vučiću iz Brisela trebalo da znači da će Brisel izneti neki novi predlog. Vučić je, pre nego što je odlučeno o sastavu srpskog pregovaračkog tima izjavio da ima „izvesnih nagoveštaja“ da bi stvari mogle da se promene u odnosu na izneti predlog. Hašim Tači je, međutim, prilikom posete Multifunkcionalnom centru u Mitrovici 30. marta rekao da po „dogovoru između država Kosova i Srbije“ na kome se radi … Asocijacija srpskih opština, koja može biti formirana po završetku lokalnih izbora, „neće imati izvršnu i zakonodavnu nadležnost“…

Vladajuća koalicija je dramatično prikazivala okolnosti pred odlazak u Brisel, poredeći ih sa atmosferom pred pregovore u Rambujeu 1999. i u Dejtonu 1995. Okolnosti, ipak, nisu ni izdaleka iste – pre Rambujea je bila demonstrirana pretnja NATO-a 1998. da će bombardovati Srbiju, što je i usledilo 1999, a pred Dejtonski sporazum odvijale su se teške borbe u Bosni, a u Hrvatskoj su izvedene ofanzive Oluja i Bljesak, koje su rezultirale izgonom velikog dela srpskog življa iz Hrvatske.

Ovlašćenja koja srpski pregovarači imaju na osnovu skupštinske rezolucije su prilično široka. U okviru parlamentarne većine nema vidljivog višeglasja, kad je u pitanju najava da Srbija pristane na izvesne ograničene koncesije oko Kosova zarad dobijanja datuma za početak pregovora sa EU. Od opozicionih partija DS, LDP i SVM hodaju na prstima i ne žele da remete postizanje dogovora i dočekivanje evropskog datuma. DS kroz usta ponekog svog funkcionera samo kroz zube procedi da sadašnja vladajuća koalicija ima podršku na Zapadu zbog procene da će isporučiti više nego što je to morao Boris Tadić.

Od parlamentarnih partija za prekid pregovora i otpočinjanje novih pregovora o statusu jedina se zalaže Demokratska stranka Srbije. Ona je ranije pokrenula inicijativu da Ustavni sud poništi dosadašnje uredbe, donete na osnovu sporazuma Beograda i Prištine, Vojislav Koštunica je povodom početka novih rundi pregovora uputio i pismo Ustavnom sudu, tražeći da sud ne odlaže odluku o tom pitanju. Koštunica je, u međuvremenu, izjavio: „Nedostojno je i neprihvatljivo govoriti o Ahtisarijevom planu kao uspehu Srbije. Zapadne sile koje stoje iza projekta nezavisnosti Kosova očigledno misle da je Srbija toliko nisko pala da su joj ponudile manje i od Ahtisarijevog plana.“

DSS, inače, na svom sajtu objavljuje spisak 3465 potpisnika peticije Srbija je ugrožena, u kojoj se, između ostalog, kaže: „Vlasti države Srbije, posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, postale su saučesnici u postepenom otimanju Kosova i Metohije, trgujući sa Evropskom unijom po cenu nacionalnih i istorijskih vrednosti Srbije…“

Među potpisnicima peticije su: akademci Matija Bećković, Milorad Ekmečić, Milovan Danojlić, Kosta Čavoški, Vasilije Krestić, Danilo Basta, Ljuba Popović, Dragoljub Živojinović, reditelj Emir Kusturica, glumac Milan Lane Gutović, dr Leon Kojen i drugi.

U trenucima kada je vladajuća koalicija manevrisala i pripremala javnost za tešku odluku, DSS je (preko portparola) poručio da će aktuelna vlast sutra imati istorijsku priliku da „na pregovorima u Briselu odbaci ultimatume EU i stane u odbranu državnih i nacionalnih interesa Srbije“ i da EU, osim Srbiji, nije ispostavila nijednoj državi do sada „zahtev da treba da prevaziđe svoju prošlost i promeni sopstvenu svest“.

Dačić je pred odlazak u Brisel opisivao dilemu u kojoj se nalazi s obzirom na podeljenost javnog mnjenja u Srbiji: „Ako kažete – ja neću u EU, sutra će vas optužiti da ste zaustavili evropski put i ekonomski razvoj Srbije. Ako kažete – zbog toga treba prihvatiti ove predloge i zahteve; onda će reći da ste prihvatili nešto što nije pravedno za ovu državu…“

…H. Tači foto: reuters

STALNO ZASEDANJE DRŽAVNOG VRHA: A. Vulin… foto: fonet

…i T. Nikolić foto: reuters

Sa naslovne strane štampanog izdanja: H. Tači, K. Ešton, I. Dačić