Kada se ravničarski blag čovek kao potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus iznervira i potraži olakšanje u razgovoru sa novinarima, svako objektivan bi se ozbiljno uplašio, a pogotovu kada se zna da je iznervirani Labus govorio o stranoj pomoći Jugoslaviji.
I nije toliki problem što pomoć ne stiže u obećanim, a pogotovu neželjenim količinama, već je problem što, kako potpredsednik jugoslovenske vlade kaže, “ izgleda da posle ubeđivanja stranaca da nam daju pomoć treba da ubeđujem ljude u zemlji da taj novac prime, a pri tom sa strancima imam, izgleda, mnogo više uspeha“.
Strani donatori su odmah posle 5. oktobra jasno stavili do znanja našoj zemlji koji su uslovi za normalnu saradnju sa njima. Velikih problema s tim u vezi nije bilo sve do proleća 2001, jer je bilo potpuno jasno da bez inostranih donacija nema struje i grejanja. Međutim, čim je lišće počelo da zeleni, domaći političari su počeli da dopunjavaju istoriju ljudske gluposti proizvodima „Made in Serbia“.
Odmah u aprilu smo naljutili pravoslavnu braću Grke, jer se ugovor o donaciji 80 miliona dolara, sa potpisima svih nadležnih sa njihove strane, nedeljama kiselio u nekoj fioci republičke vlade. Ljudi su na kraju pitali: da li vama uopšte treba pomoć?
Slično ili isto pitanje mogu da postave mnogi naši ljudi iz dijaspore, uz logičan dodatak: šta uradiste sa parama koje smo vam dali u proteklih desetak godina? Po kuloarima se priča da je već pominjani Miroljub Labus pre nekoliko dana imao neprijatan razgovor na tu temu sa grupom donatora, koji su pomoć slali u Niš.
Stranci se od kraja prošle godine, zbog odnosa Srbije i Crne Gore, sve češće pitaju: kakav je to garant za prosleđivanje pomoći i adresa za slanje iste – SRJ, kada se sve manje vidi ima li je? Na kraju će se ispostaviti da je Jugoslavija najduže ostala očuvana u kancelarijama UN-a, Svetske banke i MMF-a.
Potpredsednik federalne vlade Labus je, istina, rekao da je prihvatio obavezu da, dok se ne reši sudbina Jugoslavije, stranim donatorima ponudi prelazna finansijska rešenja za primanje pomoći koja će se primenjivati posebno u Srbiji i Crnoj Gori. Drugim rečima, zemlje donatori ne žele više da gube vreme sa našim lokalnim političkim cirkusom.
A da je cirkus – jeste. Saveznoj skupštini je trebalo mesec dana da ratifikuje već odobrenu pomoć Svetske banke od 30 miliona dolara za energetiku, razvoj finansijskog i privatnog sektora i za socijalnu zaštitu. Opozicioni poslanici su, razumljivo, stavljali mnogobrojne primedbe na uslove donacije, diskutujući čak i o visini honorara za strane eksperte, koje, uzgred rečeno, plaća donator. Na kraju je sednica Veća građana prekinuta i zakazana za petnaestak dana, da bi se DOS i SNP dogovorili o glasanju za skidanje imuniteta nekim poslanicima. Kap koja je očigledno prelila Labusovu čašu bio je nastup Vojislava Šešelja, koji je kritikovao Saveznu vladu da zloupotrebljava mogućnost za donošenje zakona po hitnom postupku.
Zbog svega ovog sve je jasnije da je pred nama još mnogo vremena dok ne pređemo u drugu fazu reformi: sa donacija na direktne investicije u domaću privredu. Za tako nešto nam nedostaju najmanje dva suštinska kvaliteta: pravni sistem kompatibilan sa svetskim i politička stabilnost na duži rok.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
