Foto: Dragan Todorović
"Ja nisam heroj, ja nisam političar, ja sam samo čovek, jedna od vas... Roditelji su nas vaspitavali da budemo ljudi, da se borimo za istinu, moj tata i danas zna da kaže, Sve se pere sem obraza... Želim za svu decu bolju Srbiju", poručila je suspendovani major policije
Protesti „Valjevo protiv nasilja“ održavaju se četvrtkom, ove nedelje skup je održan u sredu uveče, na Petrovdan, u sećanje na Bogoljuba Arsenijevića Makija, koji je toga dana, 12. 07. 1999. u Valjevu, na istom trgu, pozvao na „ustanak protiv vlasti i nesposobne opozicije“.
Bio je ovo najposećeniji skup na Gradskom trgu, među Valjevcima su bili i poslanici iz Beograda, neki opozicioni prvaci, ljudi iz Gornjih Nedeljica… Voditelj je poručio da heroji ne smeju da se zaborave, i dao reč Makijevom saborcu, „premijeru“ Republike Kolonija, Dragoljubu Tešiću Teši. On je sve pozvao na minut ćutanja nedavno preminulom Makiju, i rekao da se oseća kao da se vratio vremeplovom u ’99, sve je isto, i ljudi, i vlast i Valjevo, i da zato već jednom moramo da se oslobodimo ovog zla, moramo da ih odjurimo. Založio se i da se na Gradskom trgu uradi spomen obeležje posvećeno Makiju, na kome bi pisalo „Odavde je krenula borba za demokratiju!
Advokat Boža Prelević je pozdravio Valjevce, prisutne narodne poslanike, koji su bolji deo Srpskog parlamenta, kao i predstavnike policije i BIA, koji treba da rade svoj posao. Rekao je da je Srbija na začelju Evrope, zahvaljujući ovoj vlasti, medijskom mraku, i našem ćutanju. Pa je upitao, ko štiti Srbiju, da li Vulin, oni koji proganjaju inspektore, vrh vlasti koji je optužen za saradnju sa kriminalnim grupama, ili su branioci Srbije građani Srbije, policajka Katarina Petrović, Aleksandar Obradović iz „Krušika“, prisutna doktorska legenda kardiohirurg Boško Đukanović…
Skupu se obratila i Dunja Nikolić, profesorka književnosti, koja je za mikrofon izašla sa malom kćerkom. Ona je rekla da ne živi u Valjevu, da želi da se vrati u rodni grad, ali nema gde, jer ovo što živimo nije osveta loših đaka, ovo je osveta loših i zlih ljudi. Pred mikrofon je stala i advokatica Sara el Sarag iz Beograda, koja je rekla da vlast živi na podelama Srbije, a održava je strah, ucena i otimačina. Upitala je i koju je to tajnu odala policajka iz Valjeva, ne može biti tajna da je saobraćajni udes napravljen pod dejstvom alkohola i opijata, i da ceo Beograd zna da je Vučićev kum alkoholičar i narkoman…
Na kraju je na scenu stupila policajka Katarina Petrović, predstavljena kao major policije. Podsetimo da je Katarina uhapšena jer je poslanici Mariniki Tepić prosledila delove policijskog izveštaja posle saobraćajnog prekršaja Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, u kome stoji da je ovaj bio pod uticajem alkohola i kokaina. Ubrzo je puštena iz pritvora, nakon što je suspendovana sa posla, tužilaštvo je delo zloupotreba službemog položaja, prekvalifikovalo u odavanje službene tajne.
Izlazak policajke Katarine na binu izazvao je višeminutne ovacije. Vidno uzbuđena, stala je pred mikrofon, i rekla: Dobro veče Valjevo, dobro veče Srbijo! Ja nisam heroj, ja nisam političar, ja sam samo čovek, jedna od vas. Roditelji su nas vaspitavali da budemo ljudi, da se borimo za istinu. Moj tata i danas zna da kaže, sve se pere sem obraza. Tako učimo i našu decu. Želim za svu decu bolju Srbiju. Želim da se zahvalim Valjevu, svojim kolegama, građanima Srbije, koji su me podržali, i koji su bili uz mene u trenucima kad nije bilo lako. Hvala vam!
Ćacilend nije samo bizarnost, kažu sagovornici „Vremena“, već ima razne funkcije. Držanje tog rugla u centru grada košta vlast, ali bi je još više koštalo da je sada ukloni i prizna svojevrsni poraz
Ruglo u centru Beograda klasičan je paramilitarni kamp koji “čuva” prostor za proteste protiv vlasti i koji je spreman za upotrebu sile nad kritičarima režima, kao što se i dešava. Dalje – to je i neka vrsta odbrambenog garnizona jer se režim zaista plaši demonstranta. Reč je i o mestu sa kog se građani kontinuirano provociraju. U svakom slučaju, u pitanju je zatvorena, organizovana i militarizovana struktura koja ima komandni štab, jasnu hijerarhiju, obezbeđenje, kontrolu prostora, ulaza i izlaza, uz prisustvo uniformisanih i poluuniformisanih ljudi pod zaštitom policije
“Ako kritikujete, optuže vas da rušite državu; ako se samožrtvujete – ćute. Štrajk glađu bi trebalo da ukaže društvu na to u kakvoj se poziciji čovek našao kada mu ništa drugo ne preostaje”, kaže za “Vreme” profesor Oliver Tošković. “Postupak Hrke i reakcija onih koji su je podržali pokazuju da postoji spremnost i istrajnost u borbi iako je ta borba dugotrajnija nego što bismo želeli”, zaključuje u našem nedeljniku profesorica Tamara Džamonja Ignjatović
“Kroz istraživanja koje pratimo ne vidimo da se dešava ništa što pokazuje da su građani razočarani i da apstinenti žele da se vrate u apstinenciju. Ljudi su i te kako rešeni da kada god dođu izbori, izađu i glasaju protiv SNS. A to vam pokazuju i trenuci velikih mobilizacija u društvu”
Kako su maturanti u blokadi postali studeni u blokadi, šta misle o sebi i drugima i za kakvu se Srbiju bore
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
