Foto: Dragan Todorović
"Ja nisam heroj, ja nisam političar, ja sam samo čovek, jedna od vas... Roditelji su nas vaspitavali da budemo ljudi, da se borimo za istinu, moj tata i danas zna da kaže, Sve se pere sem obraza... Želim za svu decu bolju Srbiju", poručila je suspendovani major policije
Protesti „Valjevo protiv nasilja“ održavaju se četvrtkom, ove nedelje skup je održan u sredu uveče, na Petrovdan, u sećanje na Bogoljuba Arsenijevića Makija, koji je toga dana, 12. 07. 1999. u Valjevu, na istom trgu, pozvao na „ustanak protiv vlasti i nesposobne opozicije“.
Bio je ovo najposećeniji skup na Gradskom trgu, među Valjevcima su bili i poslanici iz Beograda, neki opozicioni prvaci, ljudi iz Gornjih Nedeljica… Voditelj je poručio da heroji ne smeju da se zaborave, i dao reč Makijevom saborcu, „premijeru“ Republike Kolonija, Dragoljubu Tešiću Teši. On je sve pozvao na minut ćutanja nedavno preminulom Makiju, i rekao da se oseća kao da se vratio vremeplovom u ’99, sve je isto, i ljudi, i vlast i Valjevo, i da zato već jednom moramo da se oslobodimo ovog zla, moramo da ih odjurimo. Založio se i da se na Gradskom trgu uradi spomen obeležje posvećeno Makiju, na kome bi pisalo „Odavde je krenula borba za demokratiju!
Advokat Boža Prelević je pozdravio Valjevce, prisutne narodne poslanike, koji su bolji deo Srpskog parlamenta, kao i predstavnike policije i BIA, koji treba da rade svoj posao. Rekao je da je Srbija na začelju Evrope, zahvaljujući ovoj vlasti, medijskom mraku, i našem ćutanju. Pa je upitao, ko štiti Srbiju, da li Vulin, oni koji proganjaju inspektore, vrh vlasti koji je optužen za saradnju sa kriminalnim grupama, ili su branioci Srbije građani Srbije, policajka Katarina Petrović, Aleksandar Obradović iz „Krušika“, prisutna doktorska legenda kardiohirurg Boško Đukanović…
Skupu se obratila i Dunja Nikolić, profesorka književnosti, koja je za mikrofon izašla sa malom kćerkom. Ona je rekla da ne živi u Valjevu, da želi da se vrati u rodni grad, ali nema gde, jer ovo što živimo nije osveta loših đaka, ovo je osveta loših i zlih ljudi. Pred mikrofon je stala i advokatica Sara el Sarag iz Beograda, koja je rekla da vlast živi na podelama Srbije, a održava je strah, ucena i otimačina. Upitala je i koju je to tajnu odala policajka iz Valjeva, ne može biti tajna da je saobraćajni udes napravljen pod dejstvom alkohola i opijata, i da ceo Beograd zna da je Vučićev kum alkoholičar i narkoman…
Na kraju je na scenu stupila policajka Katarina Petrović, predstavljena kao major policije. Podsetimo da je Katarina uhapšena jer je poslanici Mariniki Tepić prosledila delove policijskog izveštaja posle saobraćajnog prekršaja Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, u kome stoji da je ovaj bio pod uticajem alkohola i kokaina. Ubrzo je puštena iz pritvora, nakon što je suspendovana sa posla, tužilaštvo je delo zloupotreba službemog položaja, prekvalifikovalo u odavanje službene tajne.
Izlazak policajke Katarine na binu izazvao je višeminutne ovacije. Vidno uzbuđena, stala je pred mikrofon, i rekla: Dobro veče Valjevo, dobro veče Srbijo! Ja nisam heroj, ja nisam političar, ja sam samo čovek, jedna od vas. Roditelji su nas vaspitavali da budemo ljudi, da se borimo za istinu. Moj tata i danas zna da kaže, sve se pere sem obraza. Tako učimo i našu decu. Želim za svu decu bolju Srbiju. Želim da se zahvalim Valjevu, svojim kolegama, građanima Srbije, koji su me podržali, i koji su bili uz mene u trenucima kad nije bilo lako. Hvala vam!
Srbija je ušla u građansku neposlušnost, a to sa sobom nosi posledice. U danima za nama postalo je nemoguće prebrojati privedene, uhapšene i povređene. Ostaće zabeleženo da su se policijske marice u punoj brzini zaletale u mirne građane i da je jedan čovek hteo da naudi sebi, pod teretom pritiska vlasti
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
Brojanje glasova na ponovljenim izborima, na jednom izbornom mestu, u varošici od 10.000 ljudi, pratio je lično predsednik države Aleksandar Vučić jer je znao – ako padne Kosjerić, zaljuljaće se mnogo više od jedne opštinske vlasti. Uspeo je SNS na kraju da zadrži izbornu pobedu, uz uobičajeni repertoar – zastrašivanje, demonstraciju sile i medijska blaćenja protivnika
Građani i studenti su tako dobro organizovani da policija izgleda smešno. Trčkaraju od ulice do ulice, od kvarta do kvarta, kao neka zbunjena deca. Ako ovaj bunt iznedri očekivani rezultat, odnosno ako Novi Sad odista postane ovdašnji Gdanjsk – to će u istoriju grada nesumnjivo biti upisano zlatnim slovima. Govoriće se o tome sa ponosom, kao što se sa ponosom ističe da je 1748. godine postao slobodan, autonoman grad, dekretom carice Marije Terezije. Slobodu je tada platio, ona se uvek plaća
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
