Malo više od sto ljudi poginulo je 14. jula 1789. tokom juriša na Bastilju, zloglasni zatvor-tvrđavu koja je bila simbol ugnjetavanja za revolucionare. U terorističkom napadu u Nici koji je 14. jula 2016. kamionom izveo samoproglašeni džihadista Muhamed Bulel, poreklom Tunišanin, poginulo je njih 84. Ali baš kao pre 227 godina, broj žrtava je manje bitan od simbolike i političkih poruka koje su ovi događaji odaslali i posledica koje su usledile.
Ako je Francuska revolucija uprkos teroru koji je usledio označila pobedu ideja Prosvetiteljstva, poruka iz Nice je mnogo zlokobnija, i to na nekoliko nivoa. Nakon napada u Nici i novembarske serije sinhronizovanih napada na mesta javnih okupljanja u Parizu, svima je jasno da nijedan javni prostor više nije bezbedan: ni plaže, ni parkovi, ni kafići ni ulice. Pošto ne postoji razumno ponašanje kojim običan čovek može da smanji rizik za sebe i svoje bližnje – osim da se svi zatvore u svoja četiri zida – osećaj bespomoćnosti i straha uvukao se u široke slojeve društva. To je upravo ono što su teroristi i želeli da postignu, ali ima još razloga za zebnju.
Kada je posle napada u Parizu predsednik Fransoa Oland objavio da je Francuska u ratu, uveo vanredno stanje i poslao vojsku na ulice, popularnost mu je naglo skočila. Gotovo svi politički lideri pozvali su građane da budu jedinstveni i suprotstave se onima koji žele da unište osnovne vrednosti društva, a stotine hiljada ljudi demonstriralo je u znak solidarnosti sa žrtvama, koje su bile svih boja, uzrasta, vera i nacija. Čak je i Marin le Pen, liderka krajnje desnog Nacionalnog fronta, u danima posle masakra držala jezik za zubima, svesna da opšte raspoloženje ne predstavlja pogodno tlo za njene islamofobične poruke.
Nakon Nice, desilo se obrnuto. Olandova popularnost je pala na niske grane, a prema anketi koju je sproveo pariski „Figaro“, dve trećine stanovništva više ne veruje da je država pod njegovim vođstvom u stanju da se bori protiv terorizma. Ispostavilo se da su stručnjaci koji su upozoravali da izvođenje vojske na ulice neće sprečiti nove napade bili u pravu. Psihološki efekat koji je ova mera imala istopila se nakon Nice, pa sad 99 odsto naroda smatra da je opasnost od novih udara visoka ili veoma visoka, dok je četiri petine spremno da prihvati više kontrola i ograničavanja ličnih sloboda ukoliko bi to povećalo bezbednost. Nikom više ne pada na pamet da poziva na mitinge solidarnosti.
OKRET UDESNO: Uoči predsedničkih izbora koji treba da se održe za manje od godinu dana, Olandovi politički rivali, među koje osim Le Penove spada i bivši predsednik Nikola Sarkozi, nanjušili su krv. Marin le Pen nije sačekala ni da prođe trodnevna žalost da bi osula drvlje i kamenje na Olanda. Njegove pozive na mir i jedinstvo ocenila je kao „širenje defetizma, kukavičluka i straha“. Sarkozi se složio da je Francuska u ratu, ali je još žešće napao Olanda. „Da li on stvarno misli da sad svi treba da se uhvatimo za ruke i razmenjujemo osmehe?“, upitao je. Sarkozi se založio za nove represivne mere protiv potencijalnih džihadista, uključujući krivične kazne za one koji posećuju islamističke portale, zatvaranje džamija iz kojih se šalju radikalne poruke i osnivanje specijalnih zatvora za teroriste. Sem toga je tražio da se svi za koje se sumnja da imaju sklonosti ka islamističkom terorizmu momentalno proteraju ako su stranci, ili stave u kućni pritvor ako imaju francusko državljanstvo.
U atmosferi opšteg straha, dodatno podgrejanoj predstojećim izborima, pozivi na razum i podsećanje da su sloboda, jednakost i bratstvo vrednosti koje po svaku cenu treba sačuvati, ne nailaze na plodno tlo. Premijer Manuel Vals, koji je to pokušao da učini i upozorio na opasnost od „trampizacije“ Francuske, izviždan je na komemoraciji žrtvama napada u Nici. Sledeća francuska vlada će svakako biti desna, jedino pitanje je koliko desna.
Još gora čudovišta naziru se ispod površine. U medije je nedavno procurio sadržaj izveštaja koji je na zatvorenoj sednici parlamentarnog odbora za bezbednost podneo Patrik Kaval, šef francuske unutrašnje tajne službe (DGSI). On je upozorio da ekstremno desne snage uveliko spremaju osvetu i mobilišu ljude za napade na francuske muslimane. „Još jedan ili dva ovakva napada i imaćemo realnu opasnost od izbijanja građanskog rata između krajnjih desničara i muslimana“, rekao je on i naglasio: „Ne mislim na islamiste, nego na muslimane uopšte.“ Ako se ovo upozorenje obistini, napad u Nici ostaće u novijoj francuskoj istoriji zabeležen tek kao fusnota.
