foto: tanjug
Uprkos tome što se poglavlja ne otvaraju redom, po broju kojim su označena, na kraju procesa neće biti bitan redosled, već da su svi koraci napravljeni, a da se ono što je ispregovarano primenjuje
U ranijim nastavcima ovog serijala bilo je reči o prva četiri poglavlja u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom („Vreme“ 1337). Te četiri slobode koje se odnose na slobodan protok robe, ljudi, usluga i novca povezane su i sa naredna tri poglavlja o kojima će biti reči u ovom tekstu. Kako će to javne nabavke i prava privrednih društava i intelektualne svojine uticati na građane Srbije kada postane članica EU?
Uprkos najavama zvaničnika Srbije da bi uporedo sa poglavljima 23 i 24 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom moglo da bude otvoreno i poglavlje 5, na Trećoj međuvladinoj konferenciji održanoj 18. jula u Briselu to se nije dogodilo. Kada će se ovo poglavlje, koje se tiče javnih nabavki, naći na dnevnom redu, za sada nije poznato. Poznato je da ono predstavlja jedno od osnovnih i najbitnijih poglavlja u pregovorima jer se tiče osnovnih vrednosti na kojima počiva EU.
Kada kupuju robu i usluge, organi vlasti, javna preduzeća, institucije to moraju da rade kroz sistem javnih nabavki. To znači, moraju da raspisuju tendere, prikupe ponude, pa da na osnovu njih izaberu najpovoljnijeg dobavljača. Takav sistem ima za cilj smanjenje korupcije, veću transparentnost, ravnopravan tretman svih dobavljača… Kroz javne nabavke trebalo bi da se omogući vidljivost, ravnopravan tretman, konkurencija i nediskriminacija svih učesnika u procesu. Uprkos tome što mu je cilj smanjenje korupcije, sistem javnih nabavki je veliko polje za manipulacije, favorizovanje određenih dobavljača.
Prema podacima Transparentnosti Srbije za 2015. godinu, Srbija sa skorom 40 zauzima 71. mesto među 168 zemalja i teritorija (prošle godine sa skorom 41 bila je na 78. mestu, ali je tada i broj zemalja na listi bio veći – 175). Zvaničnih podataka o tome da li i u kojoj meri ovi podaci blokiraju otvaranje poglavlja nema.
JEDNAK TRETMAN: U Srbiji se primenjuje Zakon o javnim nabavkama, koji će morati da bude usklađen sa zakonodavstvom zajednice. Sistem javnih nabavki mogao bi da utiče na ekonomsku moć države jer je preduslov za privredni rast i razvoj. To, naravno, nije proces koji bi istog trenutka kada počne da se primenjuje uticao direktno na živote ljudi. Upravo ovde nameće se pitanje kakvu bi korist građani imali od svega toga. Osim što će usvajanje evropskih načela uticati dugoročno na smanjenje korupcije, transparentnost postupka, a samim tim i na ekonomsku stabilnost, firmama iz Srbije bilo bi omogućeno da pod jednakim uslovima kao njihove evropske kolege nude svoju robu i usluge javnim vlastima u ostalim zemljama članicama. To znači da bi mala i srednja preduzeća iz Srbije mogla da nude svoje usluge javnim vlastima širom EU i da učestvuju na tenderima pod istim uslovima i pravilima koja važe za firme iz drugih zemalja. Ipak, prostora za manipulaciju i dalje bi bilo.
Efikasan sistem javnih nabavki je neophodan za ostvarivanje ciljeva slobodnog tržišta i obezbeđivanje uslova tržišnog nadmetanja. Sve to čini ovo poglavlje velikim izazovom za Srbiju.
KORAK ŠESTI: Nakon što smo razmotrili zašto su i kako bitne javne nabavke, dolazimo do prava privrednih društava koje će te javne nabavke moći i da koriste. Kako će i pod kojim uslovima kompanija iz Srbije moći da posluje na zajedničkom evropskom tržištu pitanje je uređeno poglavljem 6. Taj šesti korak na putu ka članstvu u zajednici tiče se prava privrednih društava, koje se još naziva i kompanijsko pravo i samim tim odnosi se na poboljšanje uslova poslovanja, jednak tretman na tržištu EU, pojednostavljenje procedura i stvaranje novih oblika privrednih subjekata.
U okviru ovog poglavlja razmatraju se pitanja u vezi sa osnivanjem i obavljanjem delatnosti privrednih društava u državama članicama EU. Definisan je način osnivanja, registracije, obavljanja delatnosti, domaćeg i prekograničnog spajanja i podela privrednih društava.
Ovo pravo definisano je od nastanka Evropske ekonomske zajednice. Rimskim ugovorom definisano je da državljanin jedne države članice ima pravo osnivanja poslovne jedinice u svim državama članicama. Dakle, pravo privrednih društava je u direktnoj vezi sa poglavljem broj dva, o slobodnom protoku radne snage. S tim u vezi, ono je kontroverzno, jer se mnoge države članice plaše najezde jeftine radne snage, o čemu je već bilo reči u prethodnom broju. Ovo pravo omogućava mobilnost radne snage i kapitala.
Osim osnivanja i funkcionisanja privrednih društava, ovim poglavljem obuhvaćena su i pitanja računovodstva i revizije, što uključuje pravila o uspostavljanju sistema provere kvaliteta rada revizorske struke, efikasnog sistema javnog nadzora, kao i sistema objavljivanja godišnjih finansijskih izveštaja.
Usklađivanjem zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU u oblasti prava privrednih društava se, između ostalog, stvaraju poslovni uslovi koji će domaćim privrednim subjektima omogućiti konkurentnost i jednak tretman na tržištu Evropske unije. Ovde se opet vraćamo na problem jeftine radne snage i radnim dozvolama, koje mnoge članice uvode kako bi sprečile priliv migranata iz drugih država članica. Kako je već rečeno u prethodnom broju, ta ograničenja mogu da traju maksimalno sedam godina.
Danom pristupanja Srbije EU biće uvedena i dva nova oblika privrednih društava – evropsko akcionarsko društvo i evropsko ekonomsko interesno udruženje, koja već postoje u državama članicama EU. Uvođenje novih oblika privrednih društava omogućiće svim privrednim subjektima ostvarivanje prednosti koje ta dva nadnacionalna oblika društva omogućuju prilikom prekograničnog ekonomskog delovanja.
BEZ PIRATERIJE: Evropska unija kao organizacija država koje svoj privredni razvoj zasnivaju na ekonomiji znanja i inovacija i koje velike resurse izdvajaju za obrazovanje, nauku i naučna istraživanja, pridaje veliki značaj zaštiti intelektualne svojine. Pravne tekovine EU u oblasti prava intelektualne svojine sastoje se od usaglašenih pravila za zaštitu autorskog i srodnih prava, za zaštitu prava industrijske svojine, a sadrže i posebne propise o sprovođenju propisane zaštite.
S obzirom na kontroverze poslednjih nekoliko godina oko plagijata i lažnih doktorata ljudi na najvišim državnim položajima, ovo poglavlje moglo bi da bude problematično za Srbiju, baš kao i poglavlje 26 (obrazovanje), o kome će biti reči kasnije.
Ipak, osnovni cilj propisa Evropske unije u oblasti prava intelektualne svojine jeste doprinos stvaranju povoljnog ambijenta za poslovanje na unutrašnjem tržištu i sprečavanje piraterije i prodaje falsifikovane brendirane robe.
Nosioci prava intelektualne svojine na unutrašnjem tržištu ostvaruju povoljniji položaj u odnosu na konkurenciju na taj način što im ona omogućavaju da štite svoje proizvode i usluge od neovlašćenog korišćenja, kopiranja i zloupotrebe, odnosno da upravljaju tim pravima kao svojinom. Intelektualna svojina podrazumeva autorsko i srodna prava, kao i pravo industrijske svojine. Autorsko i srodna prava stiču se samim činom stvaranja autorskog ili srodnog dela (umetničkog, naučnog ili dela tehničke prirode) i njihovim iznošenjem ili izvođenjem, tako da za njihovu zaštitu nije potrebno sprovesti formalni postupak, niti je potrebna prethodna objava dela. Pravo industrijske svojine se odnosi na zaštitu izuma patentom, zaštitu proizvoda i usluga žigom, zaštitu spoljnog izgleda proizvoda dizajnom, zaštitu razlikovanja specifičnih proizvoda i usluga posebnih kvaliteta koji su uslovljeni područjem nastanka i oznakom geografskog porekla. Koja je korist za Srbiju? Posledica usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom u oblasti intelektualne svojine za Republiku Srbiju će biti veća pravna sigurnost i delotvornije sprovođenje prava intelektualne svojine, što će omogućiti poboljšanje prometa robe i usluga kao i ubrzavanje tehnološkog razvoja i stimulaciju stvaralaštva. Zaštita intelektualne svojine podjednako je važna i za mala i srednja preduzeća, ali i za pojedinačne stvaraoce, koji će na ovaj način biti zaštićeniji, a intelektualna svojina biće tretirana kao i svaka druga vrsta svojine.
Zaštita intelektualne svojine predstavlja oblast u kojoj su nadležnosti između EU i država članica podeljene, tako da se na nivou EU ne reguliše cela oblast, već samo jedan njen segment koji je od značaja za ispravno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta EU. Ova oblast je najčešće regulisana direktivama EU.
Iako se poglavlja ne otvaraju po redosledu i brojevima koje nose, na kraju procesa biće svejedno kojim redom su otvarana. Tada će biti važno jedino to da ono što je ispregovarano ne ostane samo beleška, već da dobije svoju primenu u praksi. Zemlje iz okruženja, poput Bugarske, Rumunije i Hrvatske, postale su članice „po ubrzanom postupku“, što ima direktne loše posledice po EU u celini. Od toga kada će Srbija postati članica EU važnije je da sve korake napravi postupno i da zaista i primenjuje dogovoreno. Nakon suseda, taj put je daleko teži.
Projekat „Pristupni pregovori sa Evropskom unijom: 35 koraka do cilja“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Izneti stavovi ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
