Ministar rudarstva i energetike i predsednik Sportskog društva Crvena zvezda
Osnovni podaci: Rođen je 21. februara 1947. godine u Gračacu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu. Redovni je profesor tog fakulteta i počasni profesor sanktpeterburškog Tehnološkog univerziteta.
Petar Škundrić izabran je 30. septembra za predsednika Sportskog društva Crvena zvezda.
Oženjen je. Ima dva sina.
Politička karijera: Bio je i poslednji predsedavajući 15. kongresa Saveza komunista Jugoslavije, sekretar Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije, predsednik Univerzitetskog komiteta Saveza komunista Beograda. Jedan je od osnivača Socijalističke partije Srbije i njen prvi generalni sekretar. Posle izbora 1990. godine odbio je predlog Miloševića da bude premijer: „Mogao sam ja da budem i premijer, ali nisam pristao“, izjavio je.
Iz partijskog vrha povukao se još 1992. godine. „Nisam napustio politiku, već operativne političke funkcije. Morao sam da se odlučim da li da se posvetim politici i napustim Univerzitet.“
Posle oktobarskih promena, politički je „vaskrsao“ u decembru 2006. na izborima za predsednika socijalista, bio je jedan od kandidata. Izgubio je bitku od Dačića. Sada je član Glavnog odbora SPS-a.
Škundrić je pre postavljenja na mesto ministra za rudarstvo i energetiku bio savezni poslanik u Skupštini državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Po čemu ga pamte: Po govoru na kontramitingu SPS-a marta 1991. godine, posle martovskih demonstracija i u vreme protesta studenata na Terazijskom platou. „Započeli smo preporod Srbije, a sada evo oni hoće da nas zaustave. Kad nisu mogli drugačije, krenuli su motkama i kamenjem, pa i oružjem na našu demokratiju i demokratsku vlast Srbije. Kolovođe zla moraju odgovarati za pokušaj stvaranja haosa, anarhije, neviđenog užasa nad Srbijom koji su bezumno spremili“, rekao je tada Škundrić a masa pristalica socijalista propratila povicima: „Ubij, ubij, studenta!“
Ministar: Postao je ministar u Cvetkovićevoj vladi iako je posle izbora govorio da „partija nikako ne sme da ide u vlast sa žutima“. Promenio je mišljenje: „Pozvali su me ljudi iz SPS-a i pitali da li bih svojim znanjem i iskustvom hteo da pomognem u formiranju vlade. I ja sam pristao.“ Štaviše, aktivno je učestvovao u pisanju deklaracije o pomirenju koju su potpisali SPS i DS. G17 plus i SPO odbili su da pruže ruku pomirenja jer, kako rekoše, neće amneziju. Njima je Škundrić poručio: „Nije reč o amneziji. Ovde je reč o tome da sve nesporazume ostavimo iza sebe i dogovorimo se o najvažnijim državnim i nacionalnim pitanjima, da sve svoje snage usredsredimo na realizaciju takve politike.“ Dolazak Škundrića na ministarsko mesto i povratak u vrh partije predstavlja, prema nekim mišljenjima, pokušaj Dačića da umiri staro stranačko jezgro, koje nije bilo blagonaklono prema dogovoru sa DS-om.
O Miloševiću: Neposredno posle oktobarskih promena, u vreme priprema za vanredni kongres SPS-a, bio je u grupi osnivača te partije, koja je uputila apel svom članstvu u kome se kaže da Milošević više ne može da bude predsednik partije, niti bi u rukovodstvu mogli da ostanu njegovi najbliži saradnici. Kasnije je izjavio: „Slobodan Milošević će zauvek ostati simbol borbe protiv neokolonijalizma, simbol borbe za slobodu malih naroda i država.“ (2006)
O Osmoj sednici: „Osma sednica je predstavljala prvu i najozbiljniju demokratizaciju u bivšoj SFRJ. To je moj doživljaj, jer to je bila prva takva sednica otvorena za javnost, direktno je prenošena, što je za tadašnje partijske forume bilo nezamislivo. Narod je, dakle, sam učestvovao u sednici.“
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
