"Hiljadu stepenika ispod naše želje da dobijemo Nikolu, nije bilo ničeg. Samo smo želeli da izguramo do kraja. Sada čujemo Nikoline korake", kaže majka prve bebe rođene u drugom pokušaju vantelesne oplodnje. Do sada je u Beogradu 250 parova prošlo kroz proces pokušaja vantelesne oplodnje i rođeno je 75 beba
Kada je ekipa „Vremena“ prvi put posetila Nikolu, kao prvu bebu rođenu iz drugog pokušaja vantelesne oplodnje koji je finansirao Grad, Nikola je bio tek novorođenče. Godinu dana kasnije, ume čak i da odgovori na pitanje šta najviše voli da jede („pavuu“ – pavlaku), a omiljena igračka mu je Vini Pu. Voli da se fotografiše i stalno pokušava nešto da kaže. Zora i Negoslav Avramović kažu da su se odlično snašli u ulogama mame i tate i da im nimalo ne smetaju česte posete novinara.
„Ljudi obično ne vole da pričaju o sterilitetu. Pitaju me kako mogu da budem ovako otvorena. To nije nešto čega se treba stideti. Naše iskustvo samo može da pomogne drugima“, objašnjava Zora Avramović.
Do sada je u Beogradu 250 parova prošlo kroz proces pokušaja vantelesne oplodnje i rođeno je 75 beba. Na Nikolin rođendan, 4. novembra, u Starom dvoru, gde je Nikolu čekala još jedna torta sa svećicom koju je trebalo ugasiti, kao poklon Beograda za prvi rođendan, Beograđanima je saopštena vest da će Grad finansirati i treći pokušaj vantelesne oplodnje. Šansu da prošire porodicu imaće sve žene sa dijagnostikovanim problemom začeća, koje nisu navršile 40 godina života. Za razliku od ranijih godina, proces vantelesne oplodnje se neće prekidati zbog godina, odnosno ukoliko u toku procesa buduća majka napuni 40 godina.
Zora i Negoslav Avramović su šest godina u braku i, kako gospođa Zora objašnjava, dugo su čekali da čuju male korake u svom domu u Železniku. „Sada ih čujemo! Nikoline korake. Dobro, nisu baš koraci jer još nije prohodao, mada mi se čini da će svakoga trenutka. Ali, Nikola je sa nama.“
PAPIROLOGIJA NIJE BRIGA: Prvi korak za parove koji duže od godinu dana imaju problema sa začećem jeste matični dom zdravlja. Procedura je ista za parove kojima će ovo biti prvi pokušaj, kao i za one koji su već probali vantelesnu oplodnju. Buduće mame će nakon pregleda i prijave biti upućene u GAK „Višegradska“ ili GAK „Narodni front“.
Član Gradskog veća Miroslav Čučković kaže da papirologija nije briga parova koji će se podvrgnuti vantelesnoj oplodnji. „To je naš deo posla, na njima je da se maksimalno posvete sebi“, objašnjava Čučković.
Zora i Negoslav kažu da su od presudne važnosti pozitivan stav i upornost. Nikola će sledeće godine krenuti u vrtić, zahvaljujući upornosti svojih roditelja i Grada, koji je prepoznao potrebu parova sa problemom začeća.
„Moraš biti uporan i pozitivan. Korak po korak. Od vantelesne do prve kontrole, prvih rezultata, ultrazvuka. Sve je to radost i neizvesnost“, objašnjava Zora, koja je trudnoću provela uglavnom mirujući, jer je tako bilo najbolje, kako su joj objasnili lekari. „Hiljadu stepenika ispod naše želje da dobijemo Nikolu, nije bilo ničeg. Samo smo želeli da izguramo do kraja.“
Vantelesna oplodnja kao metoda začeća koristi se od 1978. godine, kada je rođena Lujza Braun, prva beba iz ovakvog postupka. Od tada, parovima koji žele da prošire porodicu, a imaju problema sa začećem, data je još jedna šansa. Sam proces vantelesne oplodnje je individualan i traje od dve do tri nedelje. Kako objašnjava doktor Aleksandar Stefoski, proces se sastoji od stimulacije ovulacije, praćenja rasta folikula i rasta nivoa hormona u krvi, te hirurške intervencije vađenja jajnih ćelija i laboratorijskog spajanja sa spermatozoidima. Nakon dve nedelje, na prvom kontrolnom pregledu vidi se da li je procedura uspela ili nije.
„Savet za mlade parove je da ne gube nadu. Da veruju svojim lekarima, da bi, uz zajedničke napore, došli do željenog cilja. Danas se u našoj zemlji radi proces vantelesne oplodnje koji ni po čemu ne zaostaje za evropskim standardima. Kadrovi su obučeni, koriste se lekovi, i tehnologija kao u najpriznatijim centrima. Rezultati u pojedinim klinikama, gde bih svakako izdvojio ‘Narodni front’, ravni su evropskim“, savetuje doktor Stefoski.
Nikola Avramović je ostvarena želja svojih roditelja, ali i podstrek – da se, uz prepoznavanje i podršku pravih vrednosti, korak po korak, može uraditi mnogo. Prema podacima Grada, stopa nataliteta u Beogradu niža je od stope mortaliteta. Zato je treći pokušaj vantelesne oplodnje važan korak za sve Beograđane. Miroslav Čučković kaže da se na ideju o finansiranju vantelesne oplodnje došlo u razgovorima sa samim Beograđanima.
„Već tri i po godine sastajem se sa građanima u okviru projekta ‘Otvorena vrata’“, koja se održavaju svake nedelje. Građani dolaze sa idejama šta bi trebalo finansirati iz gradskog budžeta. Građani su dolazili sa informacijama da je država platila prvi pokušaj vantelesne oplodnje i da bi njima značilo kada bi i Grad finansirao drugi pokušaj.“ Usledili su obilasci ustanova koje se bave vantelesnom oplodnjom (VTO), razgovori sa Republičkom komisijom za VTO i odobrenje gradonačelnika. Godinu dana kasnije, proces se nastavlja.
Nikolin rođendan, 4. novembar, kako je rečeno na proslavi u Starom dvoru, kojoj su pored Nikoline porodice prisustvovali gradski čelnici i gradonačelnik Dragan Đilas, postaće dan posvećen porodici i rađanju. Pored finansiranja vantelesne oplodnje, rađanje se u Beogradu stimuliše kroz kratkotrajnu finansijsku pomoć trudnicama u vrednosti od 40 hiljada dinara, subvencije od 50 odsto troškova za boravak u vrtiću, kao i darovanjem besplatnih udžbenika prvacima.
Miroslav Čučković najavljuje da je u planu ideja osnivanja Fonda pod pokroviteljstvom Grada, koji bi okupio sve parove kojima je Grad na neki način pomogao da prošire porodicu. Ideja je da se sve porodice okupe zajedno, i da simboličnom članarinom od 1000 dinara godišnje pomognu četvrti pokušaj vantelesne oplodnje. „Ubeđen sam da će hteti da pomognu, jer znaju kroz šta su sami prošli. Suma od 1000 dinara godišnje sigurno ih neće opterećivati“, kaže Čučković.
Zora Avramović se slaže da bi poznavanje i druženje sa ostalim parovima i decom bilo više nego korisno. „Sva deca rođena iz drugog pokušaja vantelesne oplodnje su ista generacija. Bilo bi lepo kada bismo se svi upoznali i družili. Nikoli je potrebno društvo.“
Kako izgleda, Nikola će dobiti još puno drugova i drugarica. Na spavanje odlazi sa tatom Negoslavom i svojom omiljenom igračkom – najboljim drugom Mimsijem, plišanom igračkom, nesvestan svoje popularnosti i pokretačke snage koju njegova i priča njegovih roditelja donosi. Ali saznaće jednog dana kada bude porastao, jer „decu ne donose rode, već ih rađaju majke“.
Prema podacima poslednjeg popisa stanovništva, u Srbiji živi skoro 400.000 manje ljudi nego što je živelo 2002. godine. Nikola Avramović rođen je 4. novembra 2010. godine, zahvaljujući pokušaju vantelesne oplodnje koji je finansirao Grad Beograd. Danas je Nikola verovatno najpopularniji jednogodišnjak u Srbiji, koji je proslavio svoj prvi rođendan duvajući svećice na čak deset torti. Istog dana, Beograđanima je saopštena dobra vest – sledeće godine biće finansiran i treći pokušaj vantelesne oplodnje iz gradskog budžeta
Prvi rođendan Nikola je, osim u krugu porodice, proslavio i na TV stanici na kojoj je gostovao sa roditeljima. Tamo ga je čekala još jedna rođendanska torta. Kasnije, u Starom dvoru – još jedna. Duvao je svećice sa gradonačelnikom. Na porodičnom slavlju u restoranu, kako tata Negoslav kaže, dobio je još šest torti. Ceo Beograd je želeo da čestita rođendan.
„Čuvamo sve isečke iz novina u kojima se pisalo o Nikoli. Deka je zadužen za snimanje DVD-ja sa gostovanja na televizijama. Pokazaćemo mu sve to kad poraste“, kaže Zora, mama za primer.
Ovo je jedan tekst iz dodatka.
Ostali tekstovi:
– Podrška BG trudnicama: SMS servis
– Kampanja „Pešački je zakon“
– Beoinfo
Dodatak priredila: Biljana Vasić
Fotografije u dodatku: A. Anđić, M. Milenković
Sjatili su se tu u petak, prikazali svoja amaterski tugujuća lica, kao da su nekome zaista bila potrebna. Samo je Glavni upadljivo falio, jer je to njegov manir: on kreira sve govnjive situacije naših života, a onda se postavlja iznad njih, onako nedužan i začuđen, ostavljajući sebi poziciju onoga ko će presuditi, osuditi, osloboditi, objasniti, utešiti
Nadstrešnica zgrade novosadske Železničke stanice obrušila se 1. novembra oko 12 časova. Akcija spasavanja ljudi trajala je osam časova, a na kraju je četrnaestoro ljudi podleglo povredama. Novosađani su iste večeri izašli na ulice i odali počast nastradalima. Dok ovaj tekst ide u štampu, u toku su velike demonstracije u Novom Sadu
Režim je krenuo u spinovanje i kontrolu štete. Predsednica Skupštine i bivša premijerka Ana Brnabić nudi svoju glavu zbog nesreće u Novom Sadu, nesvesna da njena glava nikom ne treba. Sve što građani žele jeste da sačuvaju svoje glave na ramenima
Nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je život izgubilo 14 osoba, vlast obećava da će krivci snositi odgovornost. Međutim, ukoliko se posmatra istorija ignorisanja u naprednjačkoj vlasti, utisak je poražavajući – naspram desetina izgubljenih života stoje tek dve ministarske ostavke. Da li će ovog puta biti drugačije
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
