Od sredine prošlog meseca potpuno je izvesno da će Srbija nastupiti na svetskom bijenalu World Expo 2010. Manifestacija će biti održana od 1. maja do 31. oktobra sledeće godine u Šangaju. Domaćini očekuju rekordan broj od preko 70 miliona posetilaca, a nastup je do sada potvrdila 191 država. Svetske izložbe privlače veliku pažnju međunarodne javnosti jer posle Olimpijade i Svetskog prvenstva u fudbalu predstavljaju najveća okupljanja država. Poznato je da ovi grandiozni skupovi dosta koštaju državne budžete. Tako je procenjeno da je prosečna vrednost paviljona učesnica na Svetskoj izložbi održanoj u Hanoveru 2000. godine iznosila oko 13 miliona evra. World Expo izložbe imaju izuzetan značaj za ekonomsku, tehnološku i kulturnu razmenu, a tokom svoje duge istorije dale su i neke od najatraktivnijih svetskih građevina. Najpoznatije su Ajfelov toranj u Parizu i Atomijum u Briselu. O značaju nastupa na World Expo 2010 za našu zemlju i o snalaženju sa budžetom koji je veoma skroman, razgovarali smo sa Vesnom Perić, direktorkom Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA).
„VREME„: Ugovor o učešću Republike Srbije na Expo 2010 u Šangaju potpisan je prošle godine u Pekingu. Da li je zbog uticaja svetske ekonomske krize naš nastup dolazio u pitanje?
VESNA PERIĆ: Finansijska kriza predstavlja veliku prepreku uspešnom sprovođenju ovako velikih projekata. Ne samo nama već i drugim zemljama širom sveta. Srbija do sada nije nastupala na svetskoj smotri jer nije imala dovoljno novca za tako ozbiljan projekat. Ove godine smo odlučili da se predstavimo uprkos skromnom budžetu u iznosu od 450.000 evra. Veoma nam je značajna pomoć Republike Kine u vrednosti od 650.000 dolara, međutim, taj novac možemo da koristimo samo u Šangaju za troškove izgradnje, održavanje paviljona i osiguranje uvoza eksponata. Uprkos toj donaciji, početkom godine smo razmišljali da odustanemo od učešća jer je postojala bojazan da u državnom budžetu neće biti ni minimalnog iznosa za taj projekat. Cilj nastupa je da predstavimo Srbiju kao modernu zemlju sa kvalitetnom, kreativnom i edukovanom radnom snagom koja može sa relativno skromnim budžetom da uradi velike stvari. Očekujemo da će kroz naš paviljon tokom šest meseci, koliko traje sajam, proći između četiri i pet miliona ljudi. Treba se pripremiti tako da svakom posetiocu štanda ponudimo promotivnu brošuru o Srbiji i omogućimo da kupi suvenir koji bi ga kasnije podsećao na Srbiju. Sve to predstavlja dodatan trošak koji moramo da pokrijemo pored izgradnje samog paviljona i troškova boravka naših ljudi u Šangaju.
Da li je nedavna poseta predsednika Borisa Tadića Kini uticala da se nastup Srbije ipak ne otkaže?
Naravno. Mislim da sada postoji mnogo veće razumevanje za ovaj projekat otkada su predsednik Tadić i njegov tim na licu mesta videli šta se sve očekuje od World Expo 2010. Želim da istaknem da je ovo najveći projekat ovog tipa na kome se predstavlja naša zemlja i zbog toga treba da bude shvaćen kao državni projekat, a ne kao poduhvat zaposlenih u SIEPA. Potrebna nam je pomoć svih delova Vlade i drugih institucija koje su spremne da učestvuju u ovom poslu koji je od velikog značaja za brendiranje države i pozicioniranje na svetskom tržištu. Mi smo ovom poslu pristupili sa puno entuzijazma i ljubavi prema svojoj zemlji. Na čelu sa ministrom Dinkićem, koji je i komesar srpskog nastupa na Svetskoj izložbi, najveću podršku nam za sada pružaju kolege iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja koje je nosilac projekta. Nadamo se i aktivnoj pomoći Ministarstva kulture, kao i Ministarstva trgovine i Privredne komore Srbije. Svetska izložba u Šangaju biće najveća do sada po broju posetilaca i po površini na kojoj će se manifestacija tokom šest meseci održavati. Na lokaciji od 360.000 hektara biće izgrađeno oko 300 paviljona država, organizacija ili gradova. Paviljon Republike Srbije biće smešten u samom „srcu“ evropskih izlagača, na Evropskom trgu, u blizini paviljona Španije, Belgije i Monaka.
Postoje procene da se novac uložen u nastupe na Svetskim izložbama višestruko vrati u državu najduže kroz dve godine. Kakve ekonomske efekte očekujete od ovog nastupa?
Benefiti koje država ima nakon učešća na Svetskim izložbama mnogo su veći od ulaganja u nastup. Uspešan primer je Holandija, koja je u svoj nastup 2005. godine u Japanu investirala čak 35 miliona evra. Kasnije se kroz povećanje vrednosti investicija, trgovinske razmene sa Japanom i posete turista iz ove zemlje u budžet vratilo oko 350 miliona evra. Drugi primer je Hrvatska, koja je nastupe na izložbama World Expo označila kao projekte od državnog značaja. Godinu dana nakon nastupa na istom svetskom sajmu, broj japanskih turista u Hrvatskoj je porastao osam puta. Mi ćemo u Šangaju predstaviti Srbiju kao zemlju pogodnu za ulaganja u mnogim privrednim oblastima, ali i kao atraktivnu turističku destinaciju. Istraživanja ukazuju da će za pet godina svaki treći turista u svetu biti Kinez. To znači da će 2014. u Rimu na nekoj turističkoj lokaciji u istom trenutku biti deset Japanaca i sto Kineza. Mi želimo da uzmemo „deo kolača“ jer je Srbija izuzetno lepa zemlja, koja ima šta da ponudi.
Ko će biti glavna ciljna grupa paviljona Republike Srbije? Da li imate preciznije informacije o najavljenim kineskim ulaganjima u infrastrukturne projekte u Srbiji?
Glavni posetioci našeg štanda će, svakako, biti Kinezi. Međutim, biće prisutni i turisti ali i državne delegacije iz svih zemalja sveta. Svetska izložba u Šangaju biće lepa prilika da se Srbija predstavi celom svetu kao moderna država koja svoju budućnost vidi u Evropi. Što se tiče našeg posla, nastojaćemo da organizujemo što više poseta privrednih delegacija iz Srbije, pripremimo njihove prezentacije i ugovorimo sastanke sa poslovnim ljudima iz drugih zemalja. U toku je izrada baze podataka kineskih preduzeća koja su potencijalno interesantna za saradnju. Što se tiče stranih investicija, za sada nemamo sigurne informacije o kineskim ulaganjima o kojima se govori. Kina je izrasla u veliku ekonomsku silu i puno njihovih kompanija je zainteresovano da se širi u Evropu. Taj trend je naša šansa. Sigurno je potpisivanje Sporazuma o državnoj saradnji Srbije i Kine povećalo interesovanje kineskih firmi za naše tržište. Tako bi kroz investicije u Srbiji svoje proizvode mogli da plasiraju i na tržišta Evropske unije i CEFTA sporazuma.
Kako će paviljon Republike Srbije uspeti da se pozitivno izdvoji od ostalih zemalja izlagača? Koliko su Svetske izložbe kompetitivne?
Svi nacionalni nastupi na izložbama ovakvog tipa su na neki način kompetitivni. Mi ćemo obratiti posebnu pažnju na nastupe zemalja u regionu, sa kojima je i logično da se upoređujemo. Agencija SIEPA godišnje organizuje oko 15 nastupa na međunarodnim sajmovima najrazličitijih tipova. Zato nam je praksa da uvek procenjujemo rad drugih, jer tako najbolje vidimo šta mi možemo da poboljšamo. S druge strane, u konkurenciji tehnološki naprednijih zemalja ne može se istaći veličinom paviljona, već originalnošću ideje. Sigurni smo da će sjajan koncept sveukupnog nastupa i odlična vizuelizacija ambijenta doprineti da budemo primećeni. Cilj nam je da svaki posetilac koji prođe kroz naš paviljon oseti duh Srbije i poželi da je poseti ili u nju investira.
Republika Srbija će na Svetskoj izložbi u Šangaju nastupiti kao samostalna država prvi put posle 110 godina. Poslednji put Kraljevina Srbija predstavila se na bijenalu u Parizu 1900. godine. Tada je slika Paje Jovanovića Krunisanje cara Dušana u Skoplju za cara Srba, Grka i Bugara nagrađena zlatnom medaljom. Tema World Expo 2010 u Šangaju je: „Bolji grad – bolji život“. Kako saznajemo u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije, na javnom konkursu za idejno arhitektonsko rešenje srpskog paviljona izabran je rad sa nazivom „Kod grada“. Autori su mlade arhitekte Natalija Miodragović i Darko Kovačev. U izgradnji paviljona će se koristiti moduli izrazite fleksibilnosti, a kao uzor za konstrukciju uzet je tradicionalni motiv srpskog tkanja. Moduli će biti ugrađeni u pod i zidove konstrukcije, a u unutrašnjosti paviljona biće postavljeni interaktivni pultovi. Tu će se nalaziti i ekrani za projekcije i specifično izgrađena mesta za sedenje. Osam komponenti gradskog koda biće simbolički predstavljeno kroz enterijer paviljona. To su istorija razvoja grada, kulturne posebnosti, privreda, građani, gradski životni stil, urbani ekosistemi, nauka i tehnologija i komunikacije. U planu je i rešavanje energetskog snabdevanja paviljona putem tehnologija koje koriste alternativne izvore, poput solarnih kolektora i vetrenjača. Srpski paviljon će simboličnim „finim nitima“ pokušati da poveže prošlost i sadašnjost gradova. Kodovima koji čine njihovu srž, opisivaće kako su nastali, razvijali se tokom vekova i kreirali sadašnji moderni grad, koji se kreće od istoka ka zapadu. U okviru paviljona posetioci će moći da kupe i prigodan suvenir naše zemlje. Nedavno je raspisan Konkurs za novi suvenir Srbije, sa ciljem da se postojeći suveniri dopune nekim novim idejama o modernoj i evropskoj Srbiji. Veliki broj autentičnih građevina, događaja i ličnosti sigurno može da posluži kao inspiracija kreativnim ljudima.
