U ponedeljak, 4. februara, prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, izjavio je da vrh vlasti nije uspeo da postigne dogovor o imenovanju novog direktora policije, ali da su kompromisi mogući. Vučić je još dodao i da se ovoj temi često pristupa tako da se ona, kako se izrazio, estradizuje i predstavlja u manje ozbiljnom svetlu, ali da to, svakako, nije najveći problem u državi. Zašto je važna funkcija direktora policije i kako se trenutna situacija odražava na politički život, ali i praktično funkcionisanje policije, za „Vreme“ objašnjava Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku:
„Direktor policije upravlja i kontroliše rad policije, teži ka tome da ona bude odgovorna. On je zadužen da policijska služba bude profesionalna, da radi u skladu sa zakonom i da strateški promišlja o reformi. U suštini, njegov glavni zadatak je da obezbedi uslove da policija deluje samostalno, profesionalno i da nije instrument politike. Ukoliko postoje dokazi da je direktor policije u bliskoj vezi sa političkim strankama, to znači da je policija politizovana i da joj nije omogućen samostalan i stručan rad, ili da policija obavlja svoje aktivnosti radi svojih interesa. Jasno je da nijedan od ovih scenarija nije povoljan po građane. U Srbiji ne postoji mogućnost da postavljenje direktora policije potvrđuje Narodna skupština, ili da o tome raspravlja nadležni odbor za unutrašnje poslove, što je loše rešenje.
U operativnom smislu, direktor policije je odgovoran da politiku unutrašnje bezbednosti koju formiraju Vlada i MUP, pretvori o operativne aktivnosti, te da o tome redovno obaveštava i Narodnu skupštinu i MUP. Na primer, ako je prioritet MUP-a u 2013. godini borba protiv trgovine ilegalnim narkoticima, direktor policije je zadužen da osnovu politike koja se uglavnom definiše strategijom izradi plan za policiju na međunarodnom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, tako da sve policijske uprave znaju šta je njihov zadatak i prioritet, odnosno da se međunarodni sporazumi o policijskoj saradnji sprovode. Kada kažem plan, mislim na to da predvidi ljudske, materijalne i finansijske resurse za rešavanje tog problema. To je, u stvari, menadžerski posao. Problem u Srbiji je da su prioriteti isuviše opšti, ima ih mnogo i nemoguće ih je sprovesti u kratkom roku, naročito ako se kasni sa realizacijom (primer za to je Strategija razvoja MUP-a). Zbog toga imamo i probleme sa sprovođenjem strateških planova.
U političkom smislu, direktor policije (ali i načelnici područnih policijskih uprava) treba da obezbedi da policija bude odgovorna izabranim institucijama, ali da nije pod kontrolom političkih predstavnika. Idealno, on bi trebalo da pronađe ravnotežu u odnosu između policije i ministarstva, tako da svi oni deluju pod krovom jedne određene i jasno definisane politike. Kod nas je zanimljiv slučaj Veljovića koji je ‘preživeo’ tri vlade u kojima je učestvovala Demokratska stranka, i da je prvi put njegova pozicija dovedena u pitanje kada DS nije u Vladi.“
