Odbor za (ne)mir

Srbija je – ne svojom zaslugom – izbegla da bude uključena u Odbor za mir, projekat Donalda Trampa koji mnogi ocenjuju kao pokušaj miniranja Ujedinjenih nacija i stvaranja nove međunarodne organizacije pod komandom američkog predsednika. Pozivi za trogodišnje učešće u radu Odbora, čija je Povelja nedavno potpisana u Davosu, glasili su na lidere, a ne na države. Tramp nije na listu stavio Aleksandra Vučića, pa je, kao više puta tokom poslednjih meseci, pokazao lični animozitet prema predsedniku Srbije.

Odbor za mir je prvobitno bio zamišljen kao mehanizam za političku stabilizaciju, ekonomsku obnovu i rešavanje humanitarne krize u Gazi. Međutim, u nameri da privatizuje svetski mir i uspostavi paralelni sistem globalnog upravljanja, Tramp je svoje mirotvoračke ambicije proširio na sve konflikte – posao kojim se bave Ujedinjene nacije.

Tramp je često znao da kritikuje UN zbog “praznih reči” koje, za razliku od njega, “ne rešavaju ratove”. Kao osvedočeni protivnik multilateralne saradnje, on je zamrzavanjem fondova i bojkotom rada mnogih agencija UN u praksi na sve načine minirao ovu svetsku organizaciju. Osnivanje Odbora za mir kao potencijalne zamene za UN poslednja je mina postavljena na globalnom polju međunarodnih odnosa. Generalni sekretar UN Antonio Guteres upozorava da Svetskoj organizaciji preti “neizbežan finansijski kolaps” zbog povlačenja SAD, koje budžetu UN doprinose sa 22 odsto. Amerika u ovom trenutku regularnom budžetu UN duguje 2,2 milijarde dolara, još 1,9 milijardi za aktivne mirovne misije i 528 miliona za bivše mirovne misije.

Trampova ideja je da njegov Odbor ubrza drugu fazu mirovnog sporazuma o Gazi koja podrazumeva razoružavanje Hamasa i uspostavljanje uprave prelaznog Palestinskog nacionalnog komiteta sastavljenog od 15 teokrata, a bez učešća predstavnika islamističkih grupa. Od potpisivanja dogovora o prekidu vatre u oktobru Hamas kontroliše oko polovine teritorije Pojasa, ali zahteva da 10.000 njegovih policajaca bude uključeno u novu administraciju. Taj zahtev, suprotan očekivanjima SAD i Izraela, dodatno komplikuje ionako dovoljno složenu situaciju. Tramp zahteva da Hamas i druge naoružane grupe odmah predaju sve teško naoružanje, dok bi posebna komisija registrovala i deaktivirala lično oružje, ali o mehanizmima ove operacije nije postignut dogovor. Hamas se drži stava da mora da bude otvoren ozbiljan politički proces o palestinskoj državnosti, a oružje bi trebalo da bude u nadležnosti Države Palestine.

Problem se tiče i Izraela čiji je premijer odlučno protiv palestinske nezavisnosti i smatra da se nova faza sporazuma tiče isključivo demilitarizacije Pojasa, a ne njegove obnove.

Iza svega stoji temeljno uporište Trampove spoljne politike – profit. On čitav svet posmatra kao veliko investiciono tržište nekretnina, biznis na kome je u Njujorku zaradio svoje milijarde, pa je jasno da njegova ideja vodilja nije trajni mir na Bliskom istoku. Da razmišlja o miru, ne bi u Izvršni odbor postavio bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, jednu od najomraženijih ličnosti regiona zbog njegove uloge u američkoj agresiji na Irak 2003. godine.

KO JESTE, A KO NIJE U ODBORU ZA MIR

Od lidera koji su se odazvali mnogi imaju sopstvene političke ili poslovne interese. Među njima su predsednici Argentine i Paragvaja, monarsi Zaliva, lideri Azerbejdžana, Kazahstana i Uzbekistana, ali i predsednik Belorusije i premijer Mađarske. Tu su i turski predsednik i izraelski premijer – što nagoveštava da je Odbor pre nova arena nego forum za stabilizaciju.

Oni kojih se sve najviše tiče, Palestinci, nisu u Odboru čiji je generalni direktor konzervativni bugarski političar Nikolaj Mladenov. Palestinci zato govore o još jednoj formi okupacije i podsećaju da ni jedna od 20 tačaka Trampovog mira iz prve faze nije realizovana na terenu.

Rusija je faktički odbila poziv iako je Vladimir Putin rekao da Odbor može da koristi milijardu dolara – što je cena trogodišnje članarine – ali samo iz ruskih sredstava zamrznutih na Zapadu. Kinezi se nisu zvanično izjasnili, ali da li neko može da pomisli da bi Putin i Si Đinping učestvovali u radu Odbora u kome je Tramp sebi dodelio gotovo apsolutna ovlašćenja?

Više evropskih zemalja, uključujući Britaniju, Francusku, Grčku, Slovačku, Norvešku, Švedsku pa i Italiju, zahvalile su se na pozivu. Takođe i Kanada i Novi Zeland. Osim SAD, u Odboru nije ni jedna od četiri preostale stalne članice Saveta bezbednosti UN. Hrvatska je posle konsultacija predsednika i premijera saopštila da “visoko ceni” Trampov poziv, ali da njeno pristupanje nije ostvarivo. “Postojao je veliki rizik pristanka i dobro je da je Hrvatska taj rizik otklonila jer bi ulaskom u… zadužbinu Vita Korleonea, Hrvatska direktno učestvovala u dekonstrukciji međunarodnih institucija i UN”, prokomentarisao je politički analitičar i profesor Anđelko Milardović. Slovenački premijer Robert Golob potvrdio je da je Trampov poziv odbijen zato što ne žele da Odbor zameni UN, ali i zbog “nejasnoća oko njegovih nadležnosti, kao i zbog toga što ne podržava rešenje o dve države između Palestine i Izraela”.

Projekat obnove palestinske sredozemne enklave trebalo bi da prikupi 90 milijardi dolara i svakako bi doneo lukrativne profite, pa nije slučajno što su se u Izvršnom odboru našli i predsednik Svetske banke, i Trampov zet Džared Kušner. Odbor je trijumf korporativne logike. Gaza je mega investicija. U Pojasu je razoreno više od 70 odsto svih stambenih jedinica, a infrastruktura gotovo da ne postoji. Na sve to, Trampova biznis porodica računa i na izgradnju “rivijere Gaze” koja bi trebalo da konkuriše Azurnoj obali.

Neophodna je finansijska podrška raznolikog društva bliskoistočnih despota, latinoameričkih vazala, centralnoazijskih diktatora i problematičnih evropskih autokrata, desničara, nacionalista i populista, svih kojima je članstvo u Odboru prilika da potvrde lojalnost stanaru Bele kuće računajući da će imati povlašćen pristup dodeli unosnih ugovora za svoje građevinske, energetske i tehnološke kompanije.

TRAMP PAMTI

Vučiću bi tu bilo mesto, ali do Trampa ili bilo kod Amerikanca on u Davosu nikako nije mogao da se probije pa je sigurno bio iznerviran gledajući koju je centralnu poziciju na ceremoniji potpisivanja Povelje Tramp dodelio predsednici Kosova Vjosi Osmani, koju je nežno milovao po ruci. Uzalud su ovdašnji režimski mediji, pokušavajući da ublaže bol povređene sujete svog glavnokomandujućeg urednika, komentarisali kako se gospođa Osmani “progurala u prvi red”. Mogli bi da znaju da takvi događaji imaju unapred dogovoren i veoma precizan raspored stajanja. Amerika će naći modus da bogate zemlje Zaliva Kosovu plate milijardu dolara za članstvo u Odboru.

Dokument je potpisao i albanski premijer Edi Rama, što samo znači da Trampove investicije idu za Albaniju i da Beograd više ne može da računa na blagonaklon pristup Trampove administracije rešavanju kosovskog problema. Aljbin Kurti je potvrdio da će Kosovske bezbednosne snage učestvovati u Međunarodnoj stabilizacionoj misiji za Gazu, pod mandatom UN i u skladu sa Trampovim mirovnim planom.

Svačemu su se srpski zvaničnici nadali od “Trampa Srbina”. Navijali su da njihov usvojenik Ričard Grenel postane državni sekretar. Umesto toga, od nekadašnjeg Trampovog specijalnog izaslanika za odnose Srbije i Kosova dobili su više nego neprijatnu poruku: priklonite se Americi i odustanite od evropskog puta. Tramp ne zaboravlja Vučićev pokušaj ulaska na donatorski skup republikanaca na Floridi maja 2025, a nedavno je izjavio da je u Srbiji pripremana krađa njegovih glasova na izborima 2024. i da je tu akciju sprečio Ilon Mask.

Vučiću je rana dodatno dosoljena novim američkim Zakonom o prosperitetu i demokratiji Zapadnog Balkana koji je kritičan prema srpskim vlastima i najavljuje sankcije zbog korupcije. Potom je u Kongresu usvojen i Zakon o proceni diskriminacije etničkih Albanaca u preševskoj dolini.

Dok Srbija tone u diplomatsku izolaciju, Vučić pokušava da predstavi kako je zadovoljan što ga Tramp nije pozvao. Kaže da je Odbor dodatno podelio Evropu, ali mnogo više razmišlja kako da pokuša da poravna lične gafove koje mu Amerikanac ne prašta.

Odbor za mir nije nikakva institucionalna alternativa UN, već projekat Trampove sujete koji je pretnja međunarodnoj saradnji. Srbija može da bude zadovoljna što se nije našla među tridesetak zemalja koje su pristale da podrže Trampov poredak haosa koji deli svet. Vučić je, iz nehata, učinio uslugu svojoj zemlji.