Od pada nadstrešnice do ljudskih prava

Nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu, teška nekoliko tona, sručila se i ubila četrnaest osoba – decu, mlade, stare. Dvoje mladih i dalje vodi borbu za život na odeljenju intezivne nege.

Tog 1. novembra spasioci su satima pokušavali da betonske ploče odvoje od zemlje, izvuku povređene i mrtve. Javnost je prvo zanemela, a zatim pobesnela. Bilo je jasno – podizanje tona betona otkriće mrtve, ali ni poginuli nisu dovoljno jak razlog da Vlada Srbije otkrije tajne ugovore sa Kinom.

Radovi na Železničkoj stanici, izgrađenoj 1964. godine, u Novom Sadu trajali su od jeseni 2021. do leta 2024. godine i koštali su 65 miliona evra. Projekat rekonstrukcije Železničke stanice Beograd uradio je Saobraćajni institut CIP. Izvođač radova bio je kineski konzorcijum CRIC&CCCC (“China Railway International Co. Ltd” i “China Communications Construction Company Ltd”).

Ovaj konzorcijum firmi, kako je prenela televizija N1, bio je generalni izvođač radova za inženjering, nabavku i izgradnju (EPC) na deonici pruge Beograd – Stara Pazova, odgovoran za projektovanje i izgradnju pruge Beograd – Stara Pazova. Kako je sam konzorcijum objavio u dnevnom listu “Večernje novosti” početkom 2023. godine, kineski izvođač radova odgovoran je i za izgradnju projekta pruge Novi Sad – Subotica – državna granica.

PRE RAŠČIŠĆAVANJA RUŠEVINE POČELO JE DA SE ZATAŠKAVA

Nekoliko sati posle nesreće, Konzorcijum kineskih firmi CRIC-CCCC saopštio je da betonska nadstrešnica Železničke stanice koja se urušila u Novom Sadu nije bila predmet radova u okviru rekonstrukcije stanice, u skladu sa odobrenom građevinskom dozvolom.

Identičnu izjavu dali su i svi predstavnici srpske vlasti. Tvrdnje da nadstrešnica nije rekonstruisana izazvale su buru u javnosti, s obzirom na to da je vlast upravo suprotno tvrdila samo nekoliko meseci ranije kada su svečano otvarali tu istu stanicu i o tom čak pravili i promo spotove. U medijima su se pojavili i brojni snimci građevinske skele i radova na nadstrešnici, vidljivo je da su dodati i stakleni delovi plafona, a o rekonstruisanju tog dela objekta svedočili su i stručnjaci koji su učestvovali u radovima na Železničkoj stanici.

Pod pritiskom javnog mnjenja, ministar građevinarstva Goran Vesić podneo je ostavku. Ipak, bode oči da sajt tog ministarstva, ni posle ovakve tragedije, ne objavljuje ugovore sa Kinezima. Na sajtu Vlade Srbije, među “ekonomskim ugovorima i sporazumima”, nije objavljen ni jedan koji se odnosi na izgradnju železnice.

Revoltirana javnost u Novom Sadu organizovala je demonstracije, koje su postale nasilne i rezultirale su brojnim hapšenjima pobunjenih građana. Nekoliko dana kasnije u Beogradu je parlamentarna opozicija organizovala proteste. Osim što građani i opozicija traže ostavku i predsednika Vlade Srbije, jedan od zahteva je i da se sa svih ugovora sa Kinom skine oznaka tajnosti.

Tužilaštvo koje vodi istragu o padu nadstrešnice, u momentu pisanja ovog teksta, ne oglašava se gotovo dve nedelje od nesreće. Državni organi Srbije i dalje nisu predočili dokumente o tome šta jeste bilo predmet radova tokom trogodišnje rekonstrukcije te zgrade, koliko je za te radove plaćeno i ko je radove izvodio. Kao navodna prepreka za objavljivanje informacija pominje se “odsustvo saglasnosti kineske ugovorne strane”.

foto: darko vojinović / ap photo

ZAKLELA SE ZEMLJA RAJU…

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na pitanje o tajnosti tih ugovora pokazao sporazum o saradnji koji je Vlada Srbije zaključila još 2009. godine i za tajnovitost sa Kinom optužio bivšu vlast.

“Pogledajte na sledećim stranicama sa sve potpisima Mlađana Dinkića i Nikezića, vidite – to je komletan dokument. Samo da vidite da vas nisam lagao”, rekao je Vučić tokom televizijskog gostovanja.

Voditelj je čitao dokumentaciju koju mu je predsednik dao:

“Po zakonu o saradnji u oblasti infrastrukture Vlade Srbije i Vlade Republike Kine, evo, to su sve tačke i tajnost ugovora se podrazumeva”.

Tajnost ugovora važi, naveo je predsednik, dok Vlada ne otkrije drugačije.

Opozicioni političar Dušan Nikezić rekao je da predsednik Srbije laže pošto on nije ni bio član Vlade kada se 2009. godine potpisivao pomenuti aneks ugovora. Nikezić navodi i da aneks ugovora koji je potpisan pre 15 godina sa kineskim kompanijama nije tajna, a šta sadrži pročitao je u Skupštini. Kaže da je dokument pravosnažan. Podsetio je aktuelnu vlast i ko je tako odlučio.

“Znate ko je dao pravosnažnost ovom aneksu – dala je vaša Skupština u junu 2013. godine, vi ste lično glasali za ovaj aneks za koji kažete da je uveo tajnost u sporazum sa Kinom”, naveo je Nikezić.

A da ne postoji osnov za tajnost ugovora o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, ukazuju iz Transparentnosti Srbija.

“Vlada Srbije je 28. maja 2018, bez nadmetanja, posao modernizacije pruge od Novog Sada do Kelebije poverila konzorcijumu dve firme iz NR Kine za 1.162.810.000 dolara. Pre toga, sa istim konzorcijumom je bio zaključen ugovor za deonicu od Beograda do Stare Pazove za preko 350 miliona dolara. Kao pravni osnov da se ovi poslovi dodele bez nadmetanja iskorišćen je međudržavni sporazum iz 2009, kao i zakoni kroz koje je Skupština odobrila kreditne aranžmane za pojedine projekte. Da ugovor koji su Vlada Srbije i Infrastrukture železnice Srbije zaključile sa konzorcijumom ‘Joint Venture of China Railway International Co. Ltd & China Communications Construction Company Ltd’ nije poverljiv najbolje potvrđuje činjenica da ga je Transparentnost Srbija dobila od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) po zahtevu za pristup informacijama sredinom 2021. Uz taj ugovor, Ministarstvo je pre tri godine dostavilo i anekse koji su do tada bili zaključeni, a koji se odnose na deonicu pruge od Beograda do Stare Pazove, uključujući i vrednost pojedinih ugovorenih radova,” navodi se u saopšenju Transparentnosti.

Iz te organizacije napominju i da sve ovo ukazuje kako je očigledno da ne postoji osnov zbog kojeg bi isto ministarstvo tri godine kasnije tražilo saglasnost “kineske strane” da dostavi novinarima informacije o vrednosti pojedinih radova koji su ugovoreni u međuvremenu, a što uključuje i rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu.

SRBIJA KAO BRZA PRUGA ZA KINEZE DO EVROPSKE UNIJE

Jedan od glavnih zadataka pruge, koja treba da bude modernizovana sredstvima iz kineskog kredita, jeste da olakša transport kineske robe iz grčke luke Pirej, preko Makedonije, Srbije i Mađarske, u centralnu Evropu. Taj i brojni drugi projekti, a svi obavijeni velom tajnosti, upravo su razlog, prema ocenama analitičara, što se na Srbiju, kao kandidata za članstvo u EU, neretko gleda kao na kineskog trojanskog konja koji bi da prodre u srce evropskog kontinenta.

Sporazumom iz 2016. državljanima Kine nije potrebna viza da bi došli u Srbiju. Ona je i jedina evropska zemlja koja ima liberalnu viznu politiku sa Kinom.

Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova autoputeva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027.

Kako su novinari “Vremena” pisali u ranijim brojevima, Beograd je prvi evropski grad sasvim premrežen Huaveijevim kamerama koje mogu da prepoznaju lica. Odnedavno Srbija od Kine nabavlja i dronove i protivvazdušnu odbranu.

I svi ti ugovori tretiraju se kao tajni. A svako novinarsko pitanje na tu temu izaziva podozrenje.

U razgovoru za Glas Amerike (VOA), novinar i analitičar Miša Brkić rekao je u maju ove godine kako smatra da se privrednom saradnjom maskiraju i prikrivaju odlični politički odnosi dveju autoritarnih vlasti.

Brkić podseća da su odnosi dve zemlje počeli da jačaju u vreme kada je predsednik Srbije bio Boris Tadić, koji je zastupao stav o “četiri stuba spoljne politike” i pokušavao da vrati nekadašnju ulogu perjanice nesvrstanih zemalja u novom svetskom okruženju. “Od tada, kad je prvi sporazum o kreditiranju infrastrukturnih objekata potpisala vlada Mirka Cvetkovića do danas, Srbija je od Kine uzela nešto više od 17 milijardi dolara kredita. Taj podatak nigde nije u Srbiji javno objavljen”, kaže Brkić i ističe da je Srbija bila globalni lider u pozajmljivanju novca od kineske države, kineskih banaka i kineskih državnih banaka tokom pandemije kovida 19.

Prema podacima iz istraživanja Instituta Ameriken enterprajz (AEI), tokom 2021. godine Srbija se u Kini zadužila za 7,19 milijardi dolara i još za 1,91 milijardu u 2022. godini.

“O tim ugovorima i, uopšte o svim ugovorima koji su sklopljeni sa kineskim partnerima i državom, srpska javnost niti je informisana, niti ima uvid u te ugovore. To je kineska praksa sa svim nerazvijenim državama i državama u razvoju sa kojima ona sarađuje u smislu finansiranja projekata u tim zemljama”, navodi Brkić.

TAJNE – OD BELOG ROBLJA DO NACIONALNIH INVESTICIJA

Aktuelna vlast u Srbiji, osim kredita, od Kineza preuzima i niz zabrinjavajućih manira, pogotovo kada je reč o ljudskim pravima i medijskim slobodama. Niz primera zabeleženih samo u poslednjih godinu-dve pokazuje dokle sve doseže kineski uticaj.

Tako su šestoro aktivista Falun Gonga i još dva člana njihovih porodica privedeni 7. maja u Beogradu, uoči posete kineskog predsednika Si Đinpinga. Iz pritvora su pušteni veče kasnije, neposredno pošto je kineski predsednik napustio Srbiju. Prema rečima uhapšenih, reč je o dodvoravanju srpskih vlasti Kinezima; njima policija nije dala nikakvo objašnjenje osim da je reč o predostrožnosti, iako nisu planirali da organizuju nikakav skup. Inače, Falun Gong je grupa koja promoviše budističku školu meditacije, a njeni aktivisti su progonjeni u Kini od 1999. godine.

A takav progon aktivista Falun Gonga nije se prvi put dogodio u Beogradu: njih jedanaestoro je uhapšeno u srpskoj prestonici i 2014. godine uoči početka Samita sa Kinom, a potom su kao strani državljani deportovani iz zemlje. Ovaj slučaj hapšenja došao je i do najviše pravne instance – Ustavnog suda Srbije, koji je u avgustu 2021. godine presudio u korist aktivista Falun Gonga.

Tu su i dve žene iz Kine identifikovane kao žrtve trgovine ljudima u Srbiji gde su, prema optužnici u koju su novinari Radija Slobodne Evrope (RSE) imali uvid, bile primorane da pod pretnjom smrću pružaju seksualne usluge muškarcima. Dodaje se da su im bili oduzeti pasoši i da nisu imale novca, te da im je obezbeđen jedan obrok u toku dana. Optužnica je podignuta protiv kineskog državljanina, koji je uhapšen u martu u Boru.

Kineski državljanin se tereti za trgovinu ljudima jer postoji opravdana sumnja da su žrtve “dovedene u zabludu” da će im okrivljeni u Srbiji “naći posao maserki” i “obezbediti stan i hranu”, piše u optužnici. “Nakon par sati po dolasku… organizovao je njihovu seksualnu eksploataciju od strane muškaraca, državljana Narodne Republike Kine, uz pretnju da su mu … dužnici za kupljene karte i da treba da zarade novac za radne dozvole.”

Vlada Srbije i Ambasada Kine u Beogradu ignorisale su novinarska pitanja o tom slučaju.

Trgovina državljanki Kine u Srbiji pominje se u Godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta, objavljenom 24. juna ove godine. “Trgovci ljudima iskorišćavaju žene iz Narodne Republike Kine za seks trafiking, primarno za potrebe radnika koji su angažovani na projektima koje finansira Kina – uključujući rudnike bakra”, navodi se u tom izveštaju.

Isto tako, Kina je strateški partner Srbije, a od 2018. godine upravlja rudnicima bakra i zlata na istoku Srbije, u Boru i Majdanpeku, kada je kompanija Ziđin Majning (Zijin Mining) preuzela državni Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor kao većinski vlasnik. U rudnicima su zaposleni i radnici iz Srbije i iz Kine.

Protiv troje aktivista udruženja građana “Ne dam – Nu dau” iz Majdanpeka, koji su branili planinu Staricu od “nelegalnog razaranja kineske rudarske kompanije Zi Đin”, pre nekoliko dana, Viši sud u Negotinu potvrdio je optužnicu.

“Optuženi su za versku, rasnu i nacionalnu mržnju protiv svih Kineza koji žive i rade u Srbiji, a ova optužnica nije ništa drugo do pokušaj da se uguši glas naroda i zaštiti strani kapital na račun domaćeg ekosistema i dostojanstva grada”, ističe se u saopštenju udruženja.

Radio Slobodna Evropa piše i da su pažnju međunarodnih institucija 2022. privukle sumnje na trgovinu ljudima i eksploataciju više stotina radnika iz Vijetnama, angažovanih na izgradnji kineske fabrike guma Linglong u Zrenjaninu, na severoistoku Srbije, projekta vrednog gotovo milijardu dolara. Institucije u Srbiji koje su istraživale slučaj tvrde da nije bilo reči o trgovini ljudima.

Sličan slučaj je u januaru 2024. prijavila nevladina organizacija ASTRA, u ime 11 radnika iz Indije, angažovanih preko podizvođača na gradilištu kineske fabrike guma Linglong u Zrenjaninu. Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu, prema informacijama iz septembra, još nije pokrenulo istragu o tom slučaju.

Oba slučaja pominju se i u Godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta za 2024. godinu, u kome se navodi da Srbija “nije istražila verodostojne navode” o tome da su radnici iz Vijetnama i Indije bili podvrgnuti prinudnom radu u fabrici u vlasništvu Kine.

Prilikom posete kineskog predsednika Si Đinpinga Beogradu u maju 2024. godine, Srbija i Kina su potpisale 28 sporazuma u različitim sferama. Od ukupnog broja potpisanih sporazuma, čak deset se odnosilo na saradnju u oblasti medija i komunikacija. Kinesko prisustvo u toj oblasti nije novost. Jedan od evidentnih primera kineskog prisustva u medijima jeste plasiranje medijskih sadržaja putem internet portala srpskih medija.

I dok su se ti sporazumi svečano potpisivali, novinaru i snimatelju N1 prišao je jedan kineski državljanin sa uključenom kamerom na telefonu i počeo da ih, nasred ulice, veoma napadno propituje ko su i zašto snimaju. Kineski državljanin na glavi je imao crveni kačket, isti kakav je nosilo i desetine Kineza okupljenih, tog dana, ispred srpskih institucija kako bi gromoglasno pozdravili svog političkog lidera koji je posetio Beograd.