U susret Svetskom danu hepatitisa, kompanija Bajer Heltker (Bayer HealthCare) pripremila je brošuru s važnim podacima o raku jetre, hepatocelularnom karcinomu. Ova brošura napravqena je sa ciljem da se na jednom mestu dobiju podaci o povezanosti hepatitisa i hepatocelularnog karcinoma, o rasprostranjenosti HCC, simptomima i uzrocima, kao i načinu prevencije. „Važni podaci o HCC“ biće objavljeni u tri nastavka na sajtu
www.bayerhealthcare.co.rs, tako da se poslednji pojavi na Svetski dan hepatitisa, 28. jul 2011 godine.
Hepatocelularni karcinom (HCC) ili maligni hepatom je primarni karcinom jetre (što znači da nastaje u samoj jetri).
HCC je jedan od najučestalijih tipova karcinoma širom sveta i najučestalijih uzroka smrti od tumora. Učestalost HCC-a je porasla poslednjih godina zbog čega postoji i sve veća potreba za efikasnim strategijama prevencije i lečenja ove teške bolesti.
Faktori rizika za HCC su dobro poznati, a razumevanje razvoja bolesti je napredovalo – posebnu ulogu u nastanku HCC imaju osnovne bolesti jetre. Sistematsko praćenje (skrining) visoko rizičnih pacijenata olakšava raniju dijagnozu bolesti a poslednjih godina došlo je i do napretka u lečenju.
1. deo: Uzroci i razvoj bolesti
HCC je jedan od najčešćih malignih tumora u svetu sa pojavom 20 – 100 novoobolelih slučajeva na 100.000 stanovnika godišnje u Aziji i Africi i manje od 10 novoobolelih na 100.000 stanovnika godišnje u Zapadnoj Evropi i SAD.
Od ukupnog broja, HCC čini oko 80% slučajeva primarnih karcinoma jetre. Među muškarcima, to je peti najčešći malignitet u svetu i treći najčešći uzrok smrti od raka. Muškarci imaju tri puta veće šanse od žena da razviju HCC, kod kojih se rangira kao osmi najčešći tip karcinoma.
HCC uzrokuje oko 750.000 smrtnih slučajeva svake godine u svetu.
U zavisnosti od regije, postoji značajna razlika u pojavi novoobolelih od HCC-a za koju se smatra da je prouzrokovana različitim faktorima rizika, naročito infekcijom virusom hepatitisa B (HBV) i hepatitisa C (HCV). Više od 80% novih slučajeva HCC-a se javlja u zemljama u razvoju, a oblasti sa najvišom učestalošću oboljevanja su Kina, jugoistočna Azija i podsaharska Afrika.
Iako je učestalost u razvijenim zapadnim zemljama relativno niska u poređenju sa ovim podacima, ona je takođe u porastu.
Tokom poslednjih 20-30 godina, pojava novoobolelih od HCC-a je više nego udvostručena u Velikoj Britaniji i SAD, a smrtni ishod od raka jetre će po predviđanjima porasti za još 14% među muškarcima u Velikoj Britaniji u narednih 20 godina. Uzrok ovakvog porasta je povećanje broja obolelih od HCV infekcije ali i imigracija iz regiona u kojima je HBV zastupljeniji, kao što su zemlje u razvoju. Učestalost HCC-a je opala nakon uvođenja programa vakcinacije protiv HBV-a.
Učestalost HCC-a raste sa starošću. U Zapadnoj Evropi i SAD, bolest je retka pre starosne dobi od 50 godina, iako je primetan pomak ka mlađim starosnim grupama. U zemljama u razvoju često nastaje u mlađem starosnom dobu, pa čak i pre 20 godina starosti. Razlika se pripisuje endemskoj prirodi HBV i HCV infekcije u zemljama visokog rizika.
Period u kome se razvija HCC posle HBV ili HCV infekcije može potrajati i 30-50 godina ali za razliku od zapadnih zemalja, gde je izlaganje virusima karakteristično u odraslom dobu, u zemljama visokog rizika većina ljudi je zaraženo HBV-om još kao novorođenčad.
Faktori rizika
Oko 90% pacijenata sa HCC-om imaju cirozu kao osnovnu bolest jetre. Najčešći uzroci ciroze jetre su HBV i HCV infekcija, zloupotreba alkohola, primarna bilijarna ciroza, autoimuni hepatitis i kriptogena ciroza (nepoznatog uzroka). Ukupno, hronične HBV i HCV infekcije su glavni faktori rizika za HCC i uzrokuju više od 75% slučajeva HCC-a širom sveta.
Virusi:
– Hronični hepatitis B
– Hronični hepatitis C
Faktori životne sredine / toksini:
– Aflatoksin (koji stvaraju gljivice iz roda Aspergilus koje se talože na žitaricama, začinima ili koštunjavom voću tokom skladištenja)
– Alkohol
– Duvanski dim
– Polni hormoni (zloupotreba npr.doping)
– Pesticidi
Metabolički poremećaji:
– Dijabetes / insulinska rezistencija
– Nealkoholna masna jetra
– Hemohromatoza (poremećaj metabolozma gvožđa) itd.
Imuni poremećaji:
– Primarna bilijarna ciroza
– Autoimuni hepatitis
Danas u svetu ima oko 400 miliona ljudi obolelih od HBV-a, većinom u Aziji i Africi, gde je ova bolest uzrok nastanka HCC-a u 70% slučajeva.
Hronična HBV infekcija povećava rizik razvoja HCC-a 100 puta u poređenju sa neinficiranim ljudima, a kada se razvije HBV-om uzrokovana ciroza jetre, rizik se povećava 1000 puta. Verovatnoća da se razvije HCC u HBV-inficiranih bolesnika raste sa težinom bolesti jetre.
U zapadnim zemljama, HCV je češći faktor rizika od HBV. Za razliku od drugih azijskih zemalja, Japan ima visok procenat HCC-a uzrokovanog HCV infekcijom. Ova razlika između razvijenih i zemalja u razvoju postoji zbog programa obavezne vakcinacije protiv HBV-a u razvijenim zemljama.
Oko 80% ljudi inficiranih HCV-om ima hroničnu infekciju, a HCV infekcija povećava rizik od razvoja HCC-a najmanje 20 puta u poređenju sa neinficiranima. U HCV-inficiranih pacijenata, faktori rizika za razvoj HCC-a su muški pol, starost, zloupotreba alkohola i težina bolesti.
Koinfekcija odnosno istovremena infekcija virusima HBV i HCV, povećava rizik od nastanka HCC-a u poređenju sa bilo HBV ili HCV-infekcijom pojedinačno. Koinfekcija hepatitisom D i HBV-om može da dovede do ranijeg razvoja HCC-a u odnosu na infekciju samo HBV-om. Slično tome, HCC se može razviti brže kod pacijenata koinficiranih HIV-om i HCV-om.
Alkoholna ciroza je uzročnik do 20% slučajeva HCC-a u zapadnim zemljama.
Steatoza odnosno masna jetra koja nije uzrokovana alkoholom (NAFLD), takođe je identifikovana kao faktor rizika. NAFLD nalazimo u najmanje 20% stanovništva u razvijenim zemljama i povezana je sa gojaznošću, insulinskom rezistencijom i metaboličkim sindromom. Kod nekih ljudi sa NAFLD, višak masti u jetri izaziva zapaljenje i odumiranje ćelije jetre (nealkoholni steatohepatitis – NASH), koji može da napreduje u fibrozu i cirozu, i potencijalno u HCC. NASH ima 2-3% odraslog stanovništva i u 20% osoba iz ove grupe može se razviti ciroza.
Pored toga, NAFLD verovatno uzrokuje neke slučajeve kriptogene ciroze (ciroza nepoznatog uzroka).
Izloženost u ishrani ljudi hepatokarcinogenu pod imenom aflatoksin B1 iz kontaminiranog zrna žitarica, pirinča itd. gljivicom Aspergilus flavus je faktor rizika najčešće u zemljama u razvoju, gde se ove namirnice čuvaju u toplim i vlažnim uslovima.
U pogledu uticaja drugih navika u ishrani, postoje izvesni dokazi da konzumiranje kafe i soje mogu da smanje rizik od razvoja HCC-a.
Razvoj bolesti: od ciroze jetre do HCC–a
Razvoj HCC-a je složen i obuhvata uključuje višestruke mehanizme.
U suštini, to je postepen proces u kome se vremenom sve više razvijaju izmenjene forme jetrinih ćelija – hepatocita. Koji će tačno mehanizmi biti uključeni u ovaj proces zavisi u najvećoj meri od osnovne bolesti. U većini slučajeva, ciroza je ključni međukorak, međutim, direktno stvaranje tumora (hepatokarcinogeneza) je takođe moguća.
Postoje dva glavna procesa koja dovode do maligne transformacije hepatocita i to su:
– Hronična zapaljenja jetre
– Genetske promene
Hepatociti su, uopšteno govoreći, dugo živeće ćelije i njihova zamena nije česta u zdravoj jetri. Hronični hepatitis je uzrokovan stalnim oštećenjima ćelija jetre praćenim čestim regeneracijama istih ćelija, što na kraju, dovodi do ciroze (fibroze) tkiva jetre. Visoka stopa stvaranja novih ćelije povećava rizik od stvaranja genetskih abnormalnosti u razvoju ovih ćelija , uključujući i mutacije gena, promenu rasporeda gena u hromozomima, nedostatke dela hromozoma, promenu broja hromozoma i pojačanja ispoljavanja određenih gena. Posledice su aktiviranje gena koji podstiču nekontrolisano razmnožavanje ćelija (onkogeni) i inaktivacija gena koji to sprečavaju (supresorski geni).
HBV, HCV i većina metaboličkih i drugih faktora rizika podstiču stvaranje HCC-a uzrokujući hronično oštećenje jetre i cirozu. HBV i, u manjoj meri HCV, takođe mogu imati i direktnu uzročnu vezu sa HCC-om. HBV je u stanju da ugradi svoju DNK u inficirane ćelije domaćina i izazove promene u genima koje mogu da izazovu nekontrolisan rast ćelija i stvaranje tumora. HCV se ne ugrađuje u ćelije domaćina, međutim, može da vrši direktan kancerogeni uticaj preko svojih proteina tako što inaktivira gene koji sprečavaju nekontrolisan rast i razmnožavanje ćelija i sprečava normalnu smrt istrošenih ćelija.