Biografija (1): Rođen 15. maja 1952. u Očevlju (opština Breza, BiH). Školovao se u Ilijašu, medicinu završio 1979. Lekar opšte prakse u domovima zdravlja i zdravstvenim centrima u Velikom Gradištu, Šapcu, Petrovcu na Mlavi i Smederevskoj Palanci. Kao hirurg (od 1988. do 2000) radio u Petrovcu na Mlavi. U oktobru 2000. ulazi u Ministarstvo zdravlja; tri meseca kasnije postaje ministar u vladi Zorana Đinđića. U septembru 2004. odbranio doktorsku disertaciju na Univerzitetu Megatrend, Fakultet za menadžment u Zaječaru (čiji nastavnik postaje odmah potom).
Biografija (2): U ratovima 1991–1995. učestvovao kao „dobrovoljac na brojnim ratištima“ i, istovremeno, poslanik u Skupštini Jugoslavije/SCG (od 1992). Direktor Demokratske stranke Srbije od 2003. Oženjen, četvoro dece. Lekarsku praksu batalio zbog politike.
Nekretnine (1): U oktobru 2004. kupio kuću na Voždovcu, koju je, zajedno s placem od oko deset ari, platio 140.000 evra. Prethodno je prodao imanje u Petrovcu na Mlavi („kuću, dva stana, lokal“).
Ministrovanje: Na mesto ministra zdravlja postavljen je na račun Nade Kostić, takođe kandidata DSS-a; navodno se sam „Koštunica postarao da se na tu funkciju imenuje Obren Joksimović, bivši član Srpskog pokreta obnove“. Jedan od najkraćih srpskih ministara, ni do kraja 2001. Na sednici Vlade Srbije 28. juna 2001, na kojoj je odlučivano o izručenju Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, jedini je glasao protiv. „Na tu sednicu vlade zvanično nisam bio ni pozvan… Kada su me ugledali, bili su veoma iznenađeni. Mogu slobodno da kažem da je to bila polutajna sednica i trajala je vrlo kratko, oko 45 minuta.“
Nekretnine (2): Iz službene garsonjere ministra zdravlja iselio se tek pošto je na njegovo mesto izabran Tomica Milosavljević, nekoliko meseci posle smene. U međuvremenu je kupio i trosoban stan na Novom Beogradu. „Tačno je! Imam taj stan, a imam ih još u Beogradu… Međutim, što se mene tiče, slobodno napišite da sam lopov!“
Zasluge: Krajem oktobra 2000. u medijima BiH pominjan je kao „izvjesni Obren Joksimović“ koji je u Banjaluci ugovarao saradnju Demokratske stranke Srbije i Srpske demokratske stranke, što je u jednom trenutku iznerviralo tadašnjeg međunarodnog guverenera Volfganga Petriča, ali i Vojislava Koštunicu – koji je odbio sastanak s Petričem. Značajne funkcije na koje je veoma brzo dospeo povezivane su s Joksimovićevim navodnim vezama „sa bogatim bivšim članovima Jugoslovenske levice“. U proleće prošle godine „otkrio“ je sukobe unutar koalicionog partnera G17 plus i doveo u pitanje status potpredsednika vlade Miroljuba Labusa. Po njemu, socijalisti pokazuju „najkorektniji odnos“ prema vladi, za razliku od koalicionih partnera „koji nas vrlo često dovode u priliku da vučemo iznuđene poteze, u priliku koja podseća na ucene, a ponekad nam i javno prete“.
O koalicionim partnerima: „Svaki čas se svađaju između sebe, vrlo često nas koče.“ „Pritiscima katkad iznuđuju ono što ne bi mogli nikada da dobiju.“
O Demokratskoj stranci: „DS je stranka koju su pratile afere, koja je otimala mandate i još štošta po Srbiji i nikako ne može biti oprana tako brzo… DSS i DS su i dalje ideološki daleko.“
O radikalima: Ne sumnja da bi DSS i radikali u koaliciji „vladali 20 godina“.
Veruje li u kohabitaciju: „Ne. Verujem u vladavinu prava, poštovanje ustavnih nadležnosti i vršenje vlasti u interesu naroda.“
O predsedniku Srbije: „Tadić je pobedio zahvaljujući podršci DSS-a, a ne zato što je lep i pametan.“
O Hagu: „Dok god Srbija nekontrolisano bude izručivala ljude, dotle će stizati novi zahtevi.“
Nekretnine (3): Program sistema odbrane još nije zaokružen, reforme se sprovode stihijski, bez jasnih ciljeva, koncepcije i nosilaca. Cilj Fonda je da obezbedi dodatna, vanbudžetska sredstva neophodna za realizaciju programa reforme kroz komercijalizaciju viškova vojne imovine. Vojna imovina je precenjena, a njena vrednost zavisi od sposobnosti tima, a ne jednog čoveka.
