Mlatnu nekoliko puta kosom, pa stanu, izvade belegije, pa uzmu da masate, a voditelj, preko bežičnog, tera, Najlepša i najčuvenija kosidba na svetu
Prve nedelje po Petrovdanu, na Rajcu, jašta nego tradicionalna, kosidba. Ranije to znalo da ima i međunarodni karakter, naročito u doba socijalističkih sankcija, kada su razni kozaci mlatili travu zajedno sa domaćim kosadžijama. Znao je, pa ranije, gore da se popne i neki političar, bilo i njihovog nadmetanja u košenju, gde se redovno isticao, u to vreme i formalno aktivan, general Jovo Čeković. Ove godine toga bilo jok, kao što je jok bilo i političara, iako su se organizatori trudili, razaslali pozive, ali predsednik Tadić u Americi, istog dana Koštunica i Drašković imali stranačke glavne odbore. Tako su na Rajcu vlast oličavali predsednici Lajkovca i Ljiga.
RUŽA KALEMljENA: I eto nas, Rajac, desetak kilometara posle Ljiga desno skretanje sa Ibarske magistrale, pa još desetak kilometara uzbrdo. Već pristigli brojni autobusi sa penzionerskim posadama, harmonika napred, to se pogrlilo, to se povilo, zauzelo put, Vratiće se Danijelaaa… Uz put se nabile šatre, ima i trostrukih, tezga do tezge, sve razne prcalje, flaše sa bratom Ratkom, bratom Radovanom… Eto i tzv. centra, tu spomenik kosi u granitu. Zborno mesto, pristižu kosci, bele lanene čakšire, šešir, jelek i opanci, za pojasom rog i belegija. Podrazumeva se, tu kamere, novinari, ima posla, jedan šešir već u’vaćen, Tu su dobre livade i trave, ja sam kosio 32 radna dana, ova naša tradicija se održava, staraćemo se. Pa bi još kosačkih pitanja, pa bi još kosačkih odgovora, pa bi lepih želja, pa bi, hvala na pitanjima. Uto trubači, mladi orkestar iz Koštunića, menadžer Milica ćerka tate generala Čekovića. Javi se i, voditelj li je, šešir sa naočari za sunce i bežični mikrofon, Dobro došli, nadam se da ćete uživati u najlepšoj i najčuvenijoj kosidbi na svetu… Nadjačaše ga trubači, digoše se kose, snaše spustiše cegere, pa kad to oplete, kad usitni. Pa stadoše, pa uzeše da se raspoređuju, pristigoše i snaše sa cicvarom i ostalim specijalitetima narodne kuhinje, plus jedna sa ćupom u funkciji saksije za cveće. Koje je to cveće, Ovo su jesenke, ovo ruža kalemljena, letnji karanfili, a ovo sabljice, pogledasmo bolje, ćup je, ipak, bio u funkciji vazne.
Opet se javi voditelj, Rajac je neprevaziđen, i jedini, i najpoznatiji… Reč dobi predsednik Ljiga Ljuba Lazić, crvena majica, napred, Kosidba.com, reče se, Dragi gosti dobro došli na 32. kosidbu na Rajcu. Onaj sa mikrofon komandova pozdrav kosi, kosci digoše kose, reč dobi zdravičar Milojko, U ime gospoda Boga, majke Srbije i srpskog naroda, dižem ovu bukliju, sve prisutne gledaoce i slušaoce da pozdravim… Domaćine, da si živ i zdrav, ko ti o zlu mislio o klinu ti visio, mašo praznom vrećom pred tvojom kućom, zemlju ti prodavo, ženu ti u najam davo… Javi se grupa Suvoborci iz sela Ba, Oj kosači đe ćemo na mobu, nastaviše trubači, snaše se dohvatiše marama i pojaseva, u kadar utrčaše penzioneri i ini, dohvatiše se kosaca, prihvatiše se vodonoša, nasta opšte poziranje, slikavanje. Ali, voditelj komandova, kolona napred, kosci, pevači, vodonoše, trubači, i zamoli da se ide sporije, da se više uživa u slici i čulima…
KAD KONj ZANEMOGNE: U takvom rasporedu stigoše na uzvišenje na kome oveća, kanapom ograđena, livada beše isparcelisana na isti način, pa kanapom. Voditelj se opet do’vati bežičnog, Najveća, najčuvenija kosidba, trubači udariše u duvanje, kosci u raspoređivanje za disciplinu revijalnog košenja. Stadoše, prekrstiše se, pa počeše da mlate po travi. Mlatnu nekoliko puta, pa stanu, povade belegije pa uzmu da masate po kosama. A trubači samo čine, dumba, dumba, a voditelj neumoran, Ako igde ima raja, to je ovde, to rek’o još sveti Sava, ovde i jedinstvena voda u svetu, ista voda VODA, pa opriča kakva su joj svojstva, čoveku zanemog’o konj, ali kad se napio vode bio raspoložen da juri kobile… Oni još revijalno mlate, za njima stariji šešir sa zastavom preko grudi, priheftanom pod pazuhom, na kojoj piše Đidija. Pitamo, šta je đidija, Gazda, najlepši otkos, 20 kosidbi, dužnost da rasporedi kosače, bodri, sve organizuje…
Zatim bi takmičenje pripadnika vojske, pobednik dobi slikanje sa đidijom i vodonošom, koji je bio ženskog roda, u vojničkoj uniformi. Dok su trajala uvodna takmičenja glavni takmičari su se jordanili po narodu. Sve to u lanene čakšire, ko sa jelek, ko bez njega, obavezne vunene dokolenice, opanci, širok pojas, a o pasu rog sa krstom i ogledalcetom, pa to ‘oda, pa se vrće… Voditelj se reče o pravilima, brzina, lepota i kvalitet, kosci stadoše pred svoje parcele od po pola ara, raskoračiše se, prekrstiše, bi komanda, Pozor, sad, tu uze da pršti, dok si rek’o kosa, takmičar iz Mrkonjić grada dva puta istera stazu, diže kosu, opet diže kosu, navali masa, bi pri’vatanja, bi poljubaca, do’vati ga đidija, sjatiše se kamere, sjatiše se poslenici javne reči, sevnuše mikrofoni, bi pitanja, Kako je bilo ovog puta, pa odgovora, Malo vruće, malo teška trava, jaka konkurencija, ali ko je spreman spreman. Pa bi još jedno krucijalno pitanje, ‘Oće li još dolaziti na kosidbu, Ovo mu je deseto učešće, peta pobeda, dolaziću, hvala lepo…
Popeše pobednike na drveno pobedničko postolje, okačiše im lente-zastave, digoše se kose. Ajde zabeležimo, pobednik Milorad Sladojević, Mrkonjić grad, drugi kosac iz Pljevalja, treći pukovnik Cvetićanin. Na dugačkom, po travi prostrtom, čaršafu bi ručak za učesnike, svadbarski kupus i pečenje, to priselo, nalaktilo se, između zalogaja zapevalo. Dok si rek’o šta bi, sve puče, raziđe se narod, voditelj za popodne najavljuje izvanredan program, Bora Dugić, Merima Njegomir, Miroslav Ilić, tri starije, reklo bi se, gospođe, do’vatile se, zajednički se vraćaju korenima, „Ne udaj se Rado“…
Zašto je svako ko se bavio upotrebom neutvrđenog tipa akustičnog oružja na studentskom protestu 15. marta postao neprijatelj države, terorista i atentator na Vučića? Zbog čega bi i Berija pozavidio Biji na ovoj operaciji? Kako režim u Beogradu 2026. nastoji stvoriti atmosferu nalik na onu iz Moskve 1937
Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da poslednjih godina raste broj zahteva koje tužioci upućuju policiji radi prikupljanja potrebnih obaveštenja, ali da odgovori na te zahteve sve češće izostaju. Reč je o prvoj i jednoj od najvažnijih radnji u predistražnom postupku, bez koje tužilaštvo u mnogim slučajevima ne može da nastavi istragu
Zašto su se na meti režima, pored studenata, našli verbalni delinkventi – analitičari, stručnjaci i novinari? Kako je Više javno tužilaštvo u svom saopštenju donelo presudu da su studenti sami sebe streljali zvučnim topom? I kako je Vučić tvrdio da Srbija uopšte nema zvučne topove, a ispostavilo se da ih ima, kao što je odmah posle pada novosadske nadstrešnice tvrdio da “jedino ona nije renovirana”, pa se brzinom svetlosti na društvenim mrežama utvrdilo da to nije istina? Na koji je način aktivirana medijska bomba u režimskim medijima sa unapred spremljenim spiskovima ljudi koji su učestvovali u “zaveri” i koje treba utući? I da li je reč o pokušaju zabrane studentskog pokreta
Pošto tužilac u Srbiji ne može da optuži osobu koja se kolima zaleće u građane, gledaoci RTS-a mogu videti kako se pred kamerama obesmišljava ta pravna institucija
Srbija će sačuvati mir, lokalni funkcioneri moraju da razgovaraju sa narodom ili će biti smenjeni, ekonomija raste brzo, žele da nas sruše jer Srbija grabi napred, nema više straha od “blokadera”, predsednik je žrtva, biće veće plate i penzije. Na osnovu iskustva, po svoj prilici ovako će izgledati Vučićeve poruke na predstojećem mitingu
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
