Nove žrtve kulture nasilja

Sociologija kaže da, kada jedno društvo prema određenim prestupima, pa čak i otvorenim krivičnim delima pojedinaca, ne pokazuje dovoljno jasan i artikulisan otpor, njihovi postupci za sve veći broj ljudi postaće opšteprihvaćen model ponašanja. Vremenom, dolazi se do deklarativno neprihvatljivog, ali suštinski opšteprihvaćenog društvenog modela čije posledice mogu šokirati javnost! Taj model, bolje reći ta kultura nasilja, Srbijom vlada od početka devedesetih, ima dve osnovne karakteristike. Prvu, opštepoznatu i sveprisutnu agresivnost, i drugu, na prvi pogled neuhvatljivu, nebrigu i nemar društva kao celine za ljudski život običnog čoveka. Jer, kako inače objasniti činjenicu da osmoro više nego primernih mladih osoba izađe u miran i po svim merilima pristojan kafe da bi samo nekoliko časova kasnije bukvalno nestali u plamenu!? Pijani mladić koji je iz obesti podmetnuo požar…. Ne! Odgovor je mnogo složeniji, a poslednja tragedija trebalo bi da bude i poslednja opomena da se ta opšteprihvaćena kultura nasilja počne menjati.

POŽAR: „Izbezumljeni mladić, sa otvorenim ranama po telu stajao je na ulici. Bio je go, a pocrnelo telo mu je bilo bukvalno u živim ranama. Neko ga je oko struka obmotao majicom i pridržavao dok nije stigla ekipa Hitne pomoći. Devojka (Maja Maričić, koja je stajala u neposrednoj blizini, prim. aut.) bila je u šoku i samo je ponavljala da je nešto slomila. Nije znala da nam kaže šta se dogodilo, samo je odmahivala glavom. Pored nje je ležao još jedan povređeni mladić (Vladan Dragović, prim. aut.) .“ Ovo je jedno od svedočanstava koje su reporteri „Blica“ uspeli da zabeleže neposredno posle izbijanja požara u kafeu Laundž. Golo i pocrnelo telo u živim ranama je, po svemu sudeći, apsolvent fizike Aleksandar Antić, čiji je prosek ocena deset i, prema poslednjim informacijama, njegovo zdravstveno stanje za sada je stabilno. Antić je jedan od dve osobe koje su preživele „pakao“ do kojeg je došlo usled izbijanja požara u novosadskom lokalu Laundž u noći između subote i nedelje. Prema zvaničnim podacima koje je saopštila istražni sudija Koviljka Đačić, požar je izbio u nedelju oko dva časa ujutro i vrlo brzo zahvatio i uništio kompletan lokal. Na licu mesta poginulo je sedam osoba dok su tri osobe u veoma teškom zdravstvenom stanju prevezene u Klinički centar. Nažalost, dvadesetogodišnji Vladan Dragović, posle duge borbe lekara za njegov život, podlegao je povredama. Izveštaji lekara govore da je pored Aleksandra Antića i stanje Maje Maričić stabilizovano i njima predstoji dug i naporan oporavak, ne samo od teških opekotina već i od preloma koje su zadobili spasavajući se iz lokala koji je goreo. Naime, kafe Laundž predstavlja miran i tih lokal u jednom od pasaža u strogom centru Novog Sada u kojem nikada nije zabeležen veći incident niti su tamo zalazili raznorazni „momci“ skloni problemima. Reč je o lokalu na dva nivoa u kojem se puštala kvalitetna savremena muzika – na prvom spratu se nalazio šank, a na potkrovlju separei. Enterijer, koji je bio veoma specifičan, bio je sačinjen uglavnom od drveta i plastike dok je nekoliko zidova bilo obloženo veštačkom tkaninom – jambolijom. Na gornjem nivou, u kojem je prema izveštajima policije pronađeno šestoro mrtvih, pored toaleta nalazila su se dva odvojena separea. Iako se zvanična rekonstrukcija događaja tek očekuje, može se pretpostaviti da su gosti kafea, uplašeni dimom i plamenom koji je dolazio iz pravca stepeništa, počeli da se sabijaju prema suprotnom zidu i na taj način se odaljili od jedinog prozora kroz koji su mogli da pobegnu. Pretpostavlja se i da je upravo kroz taj prozor uspela da iskoči povređena Maja Maričić i tako sebi spase život. Pored Maje, čini se da su Vladan Dragović, Aleksandar Antić i još najmanje jedan momak pokušali da se probiju kroz vatreni zid koji je nastao na drvenom stepeništu. Njih dvojica uspela su da izađu iz lokala, ali je, nažalost, samo Aleksandar Antić uspeo da preživi. Zašto se misli da je stepenište mesto odakle je požar došao? Zidovi drvenog stepeništa između dva nivoa kafea bili su obloženi lako zapaljivom jambolijom. Kako je novinarima izjavio jedan od dvojice vlasnika Tamaš Kolar, negde oko dva ujutro sa gornjeg nivoa su se spustila dva mladića, platila ceh i izašla napolje. „Nisam siguran šta se posle toga desilo, ali je moguće da su prilikom silaska zapalili jamboliju. Video sam dim i potrčao prema aparatima, imao sam ih dva velika u prostoriji gde je šank, ali je onda prema meni sišao zapaljeni mladić. Shvatio sam da ne mogu ništa da uradim, istrčao sam. Pre mene to je učinila i kelnerica. Da sam ostao još sekund, izgoreo bih“, rekao je Kolar novosadskom „Dnevniku“. Vest o požaru brzo se proširila gradom tako da su već posle petnaestak minuta od izbijanja požara (a samo par minuta posle prijema poziva) na lice mesta stigli i vatrogasci. Za sedam osoba koje su ostale zarobljene u potkrovlju bilo je suviše kasno. Istraga koja je pokrenuta trebalo bi da utvrdi stvarne razloge izbijanja požara kao i da odgovori na pitanje koliko je vremena bilo potrebno da se požar proširi? Za sada policija sumnja na dva mladića, dvadesetjednogodišnjeg Miloša Maleševa i godinu dana starijeg Bojana Kulačana, koji su se prema pisanjima medija sami predali. Policija ih je privela i uz krivične prijave za delo izazivanja opšte opasnosti predala istražnom sudiji Okružnog suda u Novom Sadu, gde im je određen jednomesečni pritvor. Na obavljanom saslušanju Malešev je ćutao, dok je advokat Kulačana, Ljubomir Apro, izjavio da nema nijednog dokaza da je njegov štićenik uradio bilo šta. U ovom trenutku gradom kruže različite priče o motivima podmetanja požara koje se kreću u rasponu od nedoličnog ponašanja osumnjičenih prema osoblju kafea Laundž preko dileme da li je parking sistem u centru grada usporio vatrogasce, do namernog podmetanja požara u lokalu za koji se potpuno neosnovano tvrdilo da je okupljalište homoseksualaca. Ponavljamo, reč je o nezvaničnim spekulacijama za koje bi, zbog broja žrtava, ipak trebalo sačekati zvaničnu verziju događaja.

PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA: Ono čime bi se trebalo pozabaviti jeste pitanje da li je požar mogao biti sprečen? Odgovor je jasan i nedvosmislen – mogao je. Ono što izaziva nedoumice jeste odgovor na drugo pitanje – pa zašto požar nije sprečen? Tu počinju komplikacije i dileme. Pre svega briga o protivpožarnoj zaštiti u najvećoj meri prepuštena je Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali pored MUP-a i lokalne samouprave (u aspektu urbanističkog planiranja) predstavljaju jednu od važnih adresa. Problem nastaje u tumačenju zakonskih odredbi koje su zastarele (Zakon o protivpožarnoj zaštiti koji se danas primenjuje donet je 1988. godine) i nedovoljno precizne pa se tako nadležnosti, ali i obaveze svojevoljno tumače. Konkretno, kafe Laundž nije imao saglasnost Odeljenja za protivpožarnu zaštitu novosadske policije. Ali, pošto je zakonom propisano da je takva dozvola neophodna samo objektima većim od 150 kvadratnih metara, u suštini prekršaj nije napravljen. Pored toga, inspektori ovog odeljenja ne mogu izreći kazne i pored očiglednih kršenja protivpožarnih mera kao što je nepostojanje minimum dva ulaza odnosno izlaza iz lokala jer u zakonu to nije jasno precizirano. Pored zakonskih odredbi vrlo često se postavlja i pitanje tehničke opremljenosti vatrogasnih službi. Iako u poslednjem požaru to nije bio slučaj, nekoliko puta se opravdano postavljalo pitanje da li bi sa boljom opremom bile izbegnute žrtve (dvoje poginulih na Bulevaru oslobođenja 2003. godine ili jedna poginula osoba na Radničkom univerzitetu 2000. godine). Samo u 2007. godini u Novom Sadu je u požarima poginulo devet osoba!

Novosadska lokalna samouprava je pre nekoliko meseci usvojila Strategiju razvoja zaštite od požara, ali je njena primena odložena jer se čeka da poslanici republičke skupštine usvoje novi zakon. Koliko je nama poznato, zakon još nije u skupštinskoj proceduri, a najmanje što su učesnici poslednje „istorjiske“ rasprave o Kosovu mogli da učine, jeste da odaju počast žrtvama požara, i na taj način, makar i simbolično, pokažu da interesi građana jesu i moraju biti ispred bilo kakvih teritorija. Jer, ukoliko propustimo da se jasno opredelimo po pitanju ove dileme i odnose ne počnemo postavljati na drugačijem osnovu, nove žrtve kulture nasilja koja dominira našim društvom ponovo će biti zabeležene. U to niko ne treba da sumnja. Pitanja na koja ne znamo odgovore su, kada i gde? I koliko žrtava će biti sledeći put?