Noć je tamna, a ja zakasnio…

Već 18. godina se, po zamisli etnologa i novinara Mila Nedeljkovića, u Šumadiji organizuje takmičenje u Otmenom ispijanju vina. Svake godine na Čisti ponedeljak, prvi dan Uskršnjeg posta. Već duže vreme domaćini ove viteške manifestacije, u slavu vina, budu gazda Rade Simić i njegov restoran „Jezero“, koji je nadomak Topole.

Dakle, „Jezero“, velika sala za svadbe i druge proslave baš utegnuta za megdan ispijanja vina. Napred, u čelu sale, na takoreći podijumu, spojeni stolovi zastrti mladenačkom belom svilom. Na spojenim stolovima pet kartona sa brojevima, toliko organizator planirao takmičara. Ispred takmičarskih stolova, na plavom itisonu, zalepljena bela traka, po kojoj će, umesto po gredi, takmičari hodati. U levom ćošku sale muzika, desno pres astal zastrt u žuto, po sredini sto za Časni sud. Na čeonom zidu, obloženog lamperijom, umetnost karakteristična za ovo podneblje, dve tepih staze koje vuku na zeleno, desnu stranu drže ustanički bakrorez i uramljeni akvarel na kome su ždralovi u letu.

LEPOTA DRUŽENJA: Pevaljka iz levog ćoška – visoka, raspuštena crna kosa, koja poterana uzbrdo, kratka crvena suknja, nediskretno razrezana na levu stranu, na desnoj ruci sat – desnom prihvati mikrofon, Jedan, jedan, dva, test, proba… Ponovi, Jedan, jedan, pet, šest, naštimovaše se. Javi se muzika, instrumentalno, oniži pevač pređe na pos’o, Polomio vetar grane… mikrofona se prihvati umetnica, Radije ću sedeti u kući…

Napuni se sala, umetnica je drmusala Ja te pesmom zovem… voditelj Pija Majstorović nazva svima dobro veče, podseti da je ovo 18. manifestacija po redu, pošto se kasnilo, pozva sve koji se predomišljaju da se prijave za takmičenje… Pevaljka pređe na Eh, kad bi me majka ponovo rodila… Pija predstavi Časni sud, takmičare, Vladimira iz Aranđelovca, jednog iz Topole, koga jedva dozvaše iz sale, Milenka iz Donje Šatornje, Zorana iz Topole.

Pija najavi da će dosadašnji pobednici, na čelu sa gazda Rade, za Viteškim stolom, izlomiti slavski kolač, kad se to obavi, pročitaše pravilnik takmičenja, glavno je pijenje vina… Na red dođe zakletva, digoše se takmičari, Zaklinjem se na ovom časnom skupu… da ću kao dosledni ljubitelj dobre kapljice… da ću se nadmetati samo dostojnim sredstvima… i da ću se svim silama truditi da se božanska čarolija vinskog napitka preobrati u radost i lepotu druženja… tako mi bog pomogao…

Časni sud komandova takmičarima da sednu, isteraše pred njih kolica sa vinom, trojica odabraše „roze“, četvrti uze „crnjak“. Ofarbata jedinica je bila u sivoj dukserici sa „Sport“ natpisom, Dvojka u crvenoj jakni sa sivim kačketom, trojka, raniji pobednik Milenko, je svemu prišao u sportskoj garderobi, Četvorka je, na kraju stola, bila legitimisana pirgavom duksericom.

Pija predstavi muziku, umetnicu Natašu, ova se lati mikrofona, Opilo nas vino, crveno i belo… Dok su se takmičari aklimatizirali, Dvojka smače crvenu jaknu, odma’ udari po „rozeu“. Milenko ode u publiku razmeni evre za dinare, kako bi im’o za muziku, odma’ zakiti umetnicu, koja je bila na San me mori, glava me boli… Stiže ‘rana za sto, predjelo, roštilj, salata, svi zatražiše i salatu od kiselog kupusa, dok se to raspoređivalo Dvojka još ubrza, istrese ostatke vina direktno iz flaše, smandrlja se u stolicu, iskrivi u desnu stranu.

Umetnica se pope do Milenka i gospodina u pirgavoj dukserici, Milenko na Tebe sam volela, tebe i nikog više, dade crvenu paru, Dvojka ko da se na trenutak prenu iz sna, samo uspe da mlatne glavom u desnu stranu, još više upade u stolicu. Dođe na red govorenje zdravice, Jedinica, koji zatače naočare na vr’ glave, bi kratak, Dragi gosti, dobro došli… Dvojku preskočiše sa ovu disciplinu, Milenko pokaza da načitan, Ko može da bude sam, samoća ne smeta, i Četvorka bi na visini, Dok se pije rujno vino, biće i nas…

Pevaljka, bome vrcajući zadnjicom, utegnutoj u crvenu suknjicu, nastavi da koncertira „Za sve takmičare, za sve goste“, kad bi Nema ćara od bećara, Jedinica ode u publiku po torbicu sa novci, krenu Žute dunje mirišu, devojčice uzdišu, bi i „Mala soba tri sa tri„, Milenko sve sa crvenom parom upade u umetnicu…

Za sve to vreme Četvorka je radila svoj pos’o, pio je iz dve čaše, i strogo vodio računa, svaki čas nivelišući, da u svakoj čaši bude ista količina vina. Pevačici se ote Sneg je pao na orove grane/ gde ću noćas i na koju stranu… Dvojka ko da se promeškolji, još više upade u stolicu, u publici krenu glasno kijanje, Milenko, ustajući, objavi Jedinici da je on četiri puta bio pobednik.

SITNA SLAMA: Žiri zadade zagonetku, neki rešiše donekle, žiri priznade odgovore, iz stolice se iskobelja Dvojka, bez kačketa, pogleda oko sebe sa veliko iznenađenje, počeša se iza jednog, pa iza drugog ušeta, protrlja desnu resicu, sa pesnicom ispod podbratka, pređe u stav razmišljanja.

Mikrofona se dohvati muški umetnik, pa mu ga on dade, U šumici kolibica mala/ pred kolibom radio stanica/ iz Londona javlja se kraljica/ čiča Dražo neprodana dušo/ kralj je Pera tvoje reči slušo… Jedinica i Milenko složno digoše ruke, i Dvojka otvori oči, vidi gde je, nekako ustade, obori sve sa stola, vratiše ga u stolicu, on stavi palac usta, glava mu pade na desnu stranu…

Pevačica jopet zategnu suknjicu, pređe na numeru, Noć je tamna, a ja zakasnio… i Časni sud uze snimi umetnicu, Jedinica i Milenko, šesnaesti put, zajedno, odoše u nus prostorije poradi sebe. Dvojica uzeše iznesu obeznanjenu Dvojku, žiri zatraži aplauz za takmičara, ovaj je, dok su ga nosili, batrgo nogama.

Dođe na red pevanje pesme, Jedinica ustade, Ja sam noćas mnoge žene sreo, kod Milenka se dade razumeti, Vino staro, krčmarica mlada, Četvorka je pokušavala da se dogovori sa muzikom, ovi nikako da uhvate melodiju, nađoše se na, Za kafanskim stolom uzdišem i pevam… Kad otpeva, vaspitano, svima klimnu glavom.

Pevačica se iznova pope do Jedinice i Milenka, pade, Sitna slama, suva pleva/ ja je ljubim, ona peva, Milenko je baldisavo, ni Jedinica nije zaostajala u davanju komplimenata pevačici, umetnica je sve češće zatezala crvenu suknjicu. Četvorka je bila u svojoj priči, strogo je vodio računa, presip’o i dosip’o, da mu u obe čaše bude ista količina vina.

Milenko se skide u majicu, kucnu se sa Jedinicom, prvi regulisa drugu flašu, naruči samo za jednu Milanku, Idem putem, putem, šubara me kvari, kvari… Opet dadoše mikrofon Njoj, ona pozdravi sve takmičare, i sve goste, na red dođoše i brzalice. Dva puta da ponove, Pop popurac obesio knjigu o klinac. Jedinica dva puta ponovo Okurac, Milenko bi koncentrisan, Klin o klinac, povika, Je l’ dobro, Četvorka bi ispravan, žiri sve pohvali, svima okačiše plavu lentu Viteza dobre kapljice.

Bi ponovo Sneg je pao na orove grane… Jedinica i Milenko, na Gde ću noćas, i na koju stranu, uzeše da se bodu glavama. Kad nazdraviše preko ruke, Milenko nastavi da pije preko svoje ruke, ode sa čašom na Liniju za odanje, krenu napred, i unatraške. Muzika pređe u publiku, Gde si deda sakrio kokardu, kad je Čiča raspustio gardu… Pređoše na disciplinu hodanja po liniji, što predstavljala gredu, svi iskoračaše …

Časni sud najavi finiš, ispijanje vina, u tišini, narednih deset minuta. Jedinica i Milenko zajedno odoše u nus prostorije, zadržaše se, vratiše. Četvorka je pokušavala da dozove muziku, nekako se sporazumede sa žiri, dadoše mu mikrofon, objavi da ne zna propozicije, želeo bi da njegova nagrada ide u humanitarne svrhe, ženi sa malo dete…

Žiri objavi, još pet minuta, Jedinica, na povike iz publike, uze forsira, očas posla smlati treći litar. Kad je Milenko opazio da ga Jedinica u finišu ušila, bi kasno, žiri izmeri, Jedinica tri popijena litra. Milenko ost’o na 2,5. Dok je Časni sud zbraj’o ostale bodove, Jedinica, u mlazu, iz tri puta, povrati sve što na brzaka popio, Milenko je ljutito širio ruke, pokazivao na presamićenu Jedinicu, vikao, I’te u kurac.

Jedinici okačiše pobedničku crvenu lentu, darivaše ga sa 100 evri, svima po karton vina. Milenko je i dalje nezadovoljno mlatio rukama, na red dođe publika, umetnica, uz opšte odobravanje, pređe na numeru, Alaj bi se šikicala, al mi ne da nana…