fotografije: marija janković
"Dugo sam bio glavni urednik dnevnih novina ‘Blic’ u vreme devedesetih i sve ovo me vratilo dvadeset i više godina unazad. Samo da napomenem da smo tada novine štampali u pet štamparija, od Podgorice i Sarajeva do Novog Sada i Niša. Štampali smo se i na papiru za kese… Od najgorih izdanaka Miloševićeve vlasti se ne može ni očekivati da razvijaju slobodu govora, vladavinu prava... Delimično su samo promenili taktiku: danas potkupljuju većinu, a one što ne pristaju satanizuju"
Povodom prvog rođendana portala nova.rs, 1. marta ove godine, direktor i glavni i odgovorni urednik tog portala Veselin Simonović je rekao da je dobio šansu da kreira sadržaj sa iskusnim profesionalcima, novinarima i urednicima za medije koji će se slobodno baviti svojom profesijom. Nekoliko nedelja kasnije, Simonović je, u emisiji „Persona non grata“ na televiziji Nova, govorio o novom projektu United media – dnevnom listu „Nova“. Međutim, novine su se i pre samog izlaženja našle pred neobičnom preprekom – nijedna štamparija neće da ih štampa.
Sa Veselinom Simonovićem razgovaramo o razlozima koji se kriju iza odbijanja štamparija, o medijskoj sceni u Srbiji danas, o ulozi profesionalnih medija, ali i ulozi onih drugih.
„VREME„: Iako u Srbiji ne postoji javno dostupan podatak o prodatim primercima štampanih medija, upućeni znaju da su tiraži tokom 2020. godine doživeli značajan pad i da se trenutno prodaje tek nešto više od 200.000 primeraka dnevnih novina. Na bazi ranijih podataka o prodavanim primercima i tiražima, može se pretpostaviti da postojeći kapaciteti štamparija omogućavaju štampanje oko milion primeraka dnevno. Kako objašnjavate da se uprave štamparija izgovaraju popunjenošću kapaciteta kada ste im nudili novi posao?
VESELIN SIMONOVIĆ: Popunjenost kapaciteta i tehnički problemi su bili samo izgovori da ne prihvate siguran i dobar posao. Iz razgovora koje sam lično vodio sa direktorima štamparija zaključio sam da imaju kapacitete, a i da se tehnički problemi, ako zaista i postoje, mogu brzo otkloniti. Nudio sam i da mi učestvujemo u finansiranju popravki, predlagao sam i avansno plaćanje, ali sve je bilo uzaludno kada oni ne odlučuju samostalno o biznisu koji vode.
Retki su oni koji su otvoreno rekli da se plaše za svoje poslovanje ako pristanu da štampaju dnevni list „Nova“. U Srbiji jedan čovek odlučuje o svemu, pa i o tome ko će da kupi koje novine, a samo političke neznalice veruju da je, primera radi, neki lokalni preduzetnik kupio jedan od najstarijih i najtiražnijih listova. Sumnjivim parama su pokupovali medije, a privatne i komercijalne su potkupili parama javnih preduzeća i firmi iza kojih se kriju političari i mafijaši, što domaći, što belosvetski.
Izuzetak, vredan mog divljenja i hvale, jeste rukovodstvo kompanije Magyar Szo, ali oni, nažalost, nemaju tehničkih mogućnosti da štampaju novine u punom koloru.
S obzirom na veliki pad tiraža dnevnih novina, ima li prostora za novi dnevni list u Srbiji i gde ga vidite?
Sama činjenica da nijedna medijska kuća ne sme da štampa nezavisne novine govori dovoljno koliko prostora je na suženom print tržištu ostalo. Verujem da i danas, a višedecenijsko iskustvo mi uliva sigurnost, ima još dovoljno čitalaca koji bi kupili moderne i slobodne dnevne novine. Osim dnevnog lista „Danas“, takvih nema u prodaji. Planiramo da i u pisanom novinarstvu vratimo profesionalni pristup, a da istovremeno napravimo novine za više generacija. Biće to dnevne novine koje će pristojan svet moći bez stida da čita javno.
Profesionalni i nezavisni mediji su se i devedesetih dovijali kako bi štampali novine, izdavači su se, i kada bi uspeli da obezbede štamparske usluge, snalazili da obezbede boju, papir, pa sve do kanapa za vezivanje paketa sa novinama. Može li se povući paralela sa tim vremenima u svetlu neprijatne činjenice da štamparije nisu zainteresovane za novi posao?
Dugo sam bio glavni urednik dnevnih novina „Blic“ u to vreme i sve ovo me vratilo dvadeset i više godina unazad. Samo da napomenem da smo tada novine štampali u pet štamparija, od Podgorice i Sarajeva do Novog Sada i Niša. Štampali smo se i na papiru za kese… Od najgorih izdanaka Miloševićeve vlasti se ne može ni očekivati da razvijaju slobodu govora, vladavinu prava… Delimično su samo promenili taktiku: danas potkupljuju većinu, a one što ne pristaju satanizuju.
Kako objašnjavate situaciju u kojoj se našla Nova? Tim pre što je dnevni list „Danas“ u vlasništvu iste kompanije.
Portal nova.rs je za kratko vreme postao jak i uticajan i samo će još brže da raste, kao i ostali portali iz naše grupe. To je činjenica koja najviše plaši vlast, ima medija koji otvoreno pišu o svim njihovim nepočinstvima. Ponosan sam što je kompanija za koju radim kupovinom dnevnog lista „Danas“ pomogla da on opstane na tržištu i da se dalje razvija. Često me pitaju kako neće da štampaju vas, a hoće „Danas“. Izbacivanjem „Danasa“ iz štamparije, ova vlast bi se na najdirektniji način predstavila kao klasična diktatura.
Vlast tvrdi da su mediji u Srbiji polarizovani. Liniju podele objašnjavaju tvrdnjom da deo medija podržava politiku partije na vlasti, a da drugi deo medija kritikuje vlast. Ono što ne pominju je da su ovakvu podelu sami projektovali, diskriminacijom profesionalnih i nezavisnih medija na svaki mogući način: od pristupa javnom novcu, pa do ignorisanja poziva za izjave i intervjue za te medije. Da li javnost prepoznaje tu vrstu nijansi i da li se sintagma „svi su isti“ sa političkog preselila na medijski teren?
Sintagma „svi su isti“ je najbolji izgovor da se ne misli svojom glavom, da se ne čuje drugačije mišljenje. Naš cilj je i bio da damo nešto novo i drugačije i da ljudi imaju izbor. Da im ponudimo dnevne novine koje ne uređuju tajne službe, kabineti i mafijaši. Verujem da ima dovoljno znatiželjnih građana koji bi to prepoznali.
Čini se da je uloga medija kao društvenog korektiva takvim odnosom vlasti sve manje značajna, javnost gubi interesovanje za politiku, sve manje veruje medijskim izveštajima. Vidite li izlaz iz ovakve situacije?
Naprotiv, mislim da je zbog ovakve vlasti uloga profesionalnih medija sve značajnija. Da nije tako, dozvolili bi najpre državnim štamparijama da nas štampaju. Bes i mržnja sa kojom se predsednik države, a to posle ponavljaju njegovi pajaci, obraća slobodnim novinarima i slobodnim redakcijama, najviše govori o njihovom značaju.
Svi učesnici na medijskom tržištu u Srbiji lako se mogu složiti da njime upravlja nimalo nevidljiva ruka. Žrtva je istinito i pravovremeno informisanje građana, nužno kako bi građani mogli da donose odluke. Da li profesionalno i nezavisno novinarstvo, novinarstvo utemeljeno na činjenicama, gubi bitku?
Ova vlast gaji primitivizam i poslušnost kod većine medija i to nagrađuje parama građana Srbije i mafijaških izvora. Korumpirali su ih i pretvorili u moralne nakaze.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
