Niko ne treba da nas moli da radimo ono za šta smo plaćeni

Majorka policije iz Valjeva Katarina Petrović je odlučila da pokrene peticiju podrške pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova studentima uverena da ovi mladi ljudi žele da ostvare vladavinu prava, a da je zadatak policije da im to omogući. Inače, zbog dveju izjava da smatra kako policija mnogo više radi u interesu vlasti nego građana, protiv nje je pokrenut disciplinski postupak.

Za Katarinu Petrović javnost je saznala kada je u javnom interesu učinila dostupnim izveštaj MUP-a da je Nikola Petrović, kum predsednika Srbije, pod dejstvom kokaina i alkohola izazvao saobraćajnu nesreću na Dedinju u martu 2023. Tada je suspendovana, da bi u novembru prošle godine objavljeno kako je ukinuto prvostepeno osuđujuće disciplinsko rešenje.

“VREME”: Pre nekoliko dana na društvenim mrežama kružila je informacija da ste privedeni. Ubrzo ste te navode demantovali. Šta se tačno desilo?

KATARINA PETROVIĆ: Nisam sigurna iz kojih je izvora to poteklo, ali bilo je više varijacija na društvenim mrežama da sam ponovo uhapšena. Do toga je došlo – pretpostavljam – jer ljudi ne razlikuju šta su to krivični postupci pred Tužilaštvom, a šta su disciplinski postupci. Protiv mene je pokrenut novi disciplinski postupak, a ni onaj prethodni, zbog koga sam udaljena sa posla, nije završen. Kada je izašla ta glasina, moj suprug i roditelji dobili su dosta poziva. Sve sam demantovala da bi ljudi koji nisu blizu mene i moje porodice znali da nisam privedena.

Zbog čega je protiv Vas pokrenut još jedan disciplinski postupak?

Inicijativa za pokretanje ovog postupka napisana je još 2. decembra prethodne godine, a 27. decembra donet je Zaključak o pokretanju disciplinskog postupka. Povod su bile moje izjave u septembru 2024. godine, a nakon toga i u novembru. U principu, tada sam rekla kako smatram da je policija više u svojstvu vlasti nego u svojstvu građana. Ta izjava nije ništa posebno – kao da sam rekla da je bolje živeti u miru nego u ratu.

Nakon svega kroz šta ste prošli i prolazite – da li ste očekivali nastavak progona od vrha policije?

Sa jedne strane, jesam jer i moj pretpostavljeni, a i vrh Ministarstva unutrašnjih poslova srlja iz greške u grešku. Pretpostavljam da je to, na neki način, nastavak progona. Slično se dešava i mom suprugu – takođe policajcu – protiv kojeg je krajem prošle godine takođe pokrenut disciplinski postupak. Razlog je bila jedna njegova objava na društvenim mrežama u kojoj apsolutno nema ničeg lošeg niti opasnog. Ali eto, oni se hvataju za sve da bi nas slomili. Kako sama ta reč “disciplinski” kaže – da bi nas disciplinovali. A to rade samo zato što se naši stavovi ne slažu sa sistemom u ovoj državi.

Hajka protiv vas je počela nakon što ste omogućili da javnost stekene uvid u izveštaj o saobraćajnoj nesreći koju je skrivio Vučićev kum Nikola Petrović. Da li smatrate da je u pitanju osveta?

Da, definitivno mislim. To je i osveta i pokazna vežba za sve ostale kako će da prođu ako se osmele da nešto kažu. Od starta, reč je o priči u kojoj se nama kao policijskim službenicima ne dozvoljava da bilo šta komentarišemo, mislimo ili da delujemo u društvenom životu čak i nevezano za politiku. Mene već prozivaju da sam političar iako se ja stalno ograđujem od toga. Nisam članica nijedne političke partije, niti sam u kontaktu sa bilo kakvom strankom. Policajci imaju mogućnosti da negde nešto kažu, ali se plaše jer možda ne poznaju dovoljno propise, Ustav i zakone koji nas štite. Mi smo u obavezi da izađemo i ukažemo na nepravilnosti. Policija je hijerarhijski sprecifična, zatvorena institucija, pa je potrebna određena doza hrabrosti da bi se istupilo. Svaki njihov pokušaj da mi ponovo nešto stave na teret jeste disciplinovanje mene i svih ostalih koji bi nešto da kažu. U međuvremenu, iz MUP-a svakodnevno izlaze informacije koje su mnogo interesantnije i opasnije od nečega što sam ja rekla.

Kako izgleda Vaš život sada?

Borim se i pokušavam da ostanem mentalno i fizički zdrava. Imam, pre svega, ogromnu podršku porodice. Finansije su mi smanjene i to značajno – za 50 odsto. Tu je moja porodica koja sa mnom deli sve, pa mi je lakše. Nije lako, u pitanju je velika borba, ali sam naučila da se ne povlačim, posebno u situacijama u kojima sam ubeđena da radim nešto što je ispravno i u opštem interesu, odnosno pomaže da se neke univerzalne vrednosti vrate na snagu. Borim se za to da stvari koje su nenormalne ostanu u domenu nenormalnog, a ne da normalizujemo loše stvari.

Zbog čega ste rešili da raspišete peticiju podrške studentima namenjenu pripadnicima MUP–a? Na osnovu vašeg iskustva, kako policijski službenici doživljavaju ove proteste?

To se najbolje vidi u malim sredinama, gde sa jedne strane imate policajce koji rade svoj posao, a možda i imaju i članove porodice koji su aktivni na protestima i blokadama. Mislim da svi mi sada imamo jedan isti zadatak.

Videla sam i po potpisima peticije za podršku studentima da je kod velikog dela policajaca prošao strah. Studenti u svojim zahtevima traže rad institucija i pravnu državu. Zbog toga MUP postoji. Ali, naravno, ima i onaj manji deo policajaca kojem ovaj sistem odgovara jer se neosnovano bogate i nalaze na pozicijama na kojim nikad ne bi bili da je ova država uređena. Kad vam neko da nešto što vam ne pripada, vi to životom branite i krijete se iza institucija.

Smatrate li da policija dobro radi svoj posao kada je u pitanju obezbeđivanje studentskih protesta i blokada?

Poslednjih mesec-dva policija postupa dobro. Ipak, protesti traju već oko tri meseca i u početku je zaista bilo grešaka i neadekvatnih reakcija policije. Tu posebno mislim na događaj ispred Gradske kuće u Novom Sadu gde su pripadnici MUP-a praktično dozvolili da se desi vandalizam, a da oni ne reaguju. Ako ostavimo to i nekoliko privođenja u kojima je došlo do prekomerne upotrebe sile po strani, policija sada radi svoj posao onako kako bi trebalo. Posebno mislim na policiju u Valjevu koja obezbeđuje vrlo profesionalno svaki protest. Ljudi su ovde bezbedni i ne moraju da brinu da će proći neki automobil ili vozilo koje bi nekoga povredilo.

Ipak, u Beogradu su dve mlade osobe umalo izgubile život nakon što su ih na protestima gazili automobilima. Da li je policija mogla više da uradi u ovim slučajevima?

Mislim da je problem i to što nekad imamo jako mali broj policijskih službenika koji obezbeđuju skupove, naročito u velikim gradovima. To se naročito vidi u Beogradu gde u isto vreme na više lokacija imate razne proteste i policija ne može iskontrolisati svakog pojedinca. Ta lica koja su se zaletela na studente i građane su, sigurna sam, imala podstrekača koji im je dao zeleno svetlo da rade te stvari. Inače, on je nenadležan za mnogo toga, a pita se za sve.

Aleksandar Vučić je u više navrata rekao da policija treba da obezbedi sve blokade i skupove. I to pitanje je van domena njegove nadležnosti, zar ne?

Ovo je prvi put da komentarišem njega lično, ne volim ni da ga pomenem iz mnogo razloga. On je odlučio još odavno da sve naše probleme rešava lično. Nama ne treba niko da nas moli da radimo ono za šta smo plaćeni. Na kraju krajeva, naši vrhovni poslodavci su građani, njima treba da služimo jer smo mi službenici i njima polažemo račune za ono što radimo. Nenadležni predsednik bi trebalo da se bavi svojim poslom u okviru svojih nadležnosti iz kojih svakodnevno iskače. A mislim da bi o tome morao da se oglasi i Ustavni sud, koji bi rekao ovo što svi mi vidimo, a to je da on svakog dana krši Ustav.

Foto: FoNet / Aleksandar Mijailović

Peticija policijskih službenika komentariše se sa pozicije vlasti kao rušenje ugleda institucije. O kakvom ugledu govore s obzirom na to da policija zvanično nema direktora već tri godine?

Iz mog ugla, mislim da sam svojim javnim nastupima uspela da ugled MUP-a podignem na viši nivo i da pokažem ljudima da postoje službenici u policiji koji misle kao ja i koji imaju potrebu da rade svoj posao onako kako su učili. Iz ugla ovih drugih koji štite svoju poziciju, ja sam neka koja ispada iz tog sistema. To, naravno, sve zavisi od toga ko kakve interese ima. Moj interes je opšti, zajednički i iznad bilo kakvog ličnog, bez obzira na to da li ću sutra raditi isti ovaj posao ili biti na nekoj višoj poziciji ili bez posla. U tom slučaju bih radila bilo koji častan posao da sačuvam obraz i svoje stavove i to je neki moj način razmišljanja.

Advokatska komora Srbije stupa u tridesetodnevnu obustavu rada. Šta pokazuje ovaj štrajk?

Advokati su vrlo važna delatnost i struka za funkcionisanje pravosudnog sistema. Podržavam njihovu odluku o obustavi rada jer oni u okviru štrajka poštuju minimum procesa rada. Na primer, u situacijama kada su pojedinci lišeni slobode ili u procesima protiv maloletnika. Podržavam taj štrajk jer on obezbeđuje neki minimum zaštite prava, a sa druge strane, vrši pritisak na sve institucije. Čak i ako se izmestimo iz sistema bezbednosti, pritisak se vrši na sva javna preduzeća, na vodovod, komunalna preduzeća. Ljudi osećaju pritiske u svakom segmentu društva. Deluje mi zbog svih ovih protesta da se ljudi oslobađaju tog straha i ustaje se bez obzira na posledice.

Da li studentske proteste i učešće brojnih društvenih grupa u njima doživljavate kao kolektivno buđenje?

Mislim da smo svedoci jednog novog poglavlja u našim životima i da su za to isključivo zaslužni studenti i njihovo buđenje. Pre toga, veliki broj ljudi živeo je sa pogrešnim ubeđenjem da su mladi nezainteresovani i da gledaju svoja posla, a oni su, u stvari, toliko kreativni i organizovani. Oni su nas sve probudili jer su oni veza između nas starijih i onih mlađih koji govore: “Kad porastem, biću student”. Oni su nas stvarno probudili svojom organizacijom i svojim entuzijazmom. Bila sam na protestu u Novom Sadu i osim redarske službe studenata koja fenomenalno radi svoj posao, doživela energiju zajedništva i podrške. Ubeđena sam da smo na putu ka boljem i uređenijem društvu.